DETAILED REGISTER OF THE PRIZREN SANCAK FROM 1571

INSTITUTE OF HISTORY Monographs Volume 58 TATJANA KATIĆ DETAILED REGISTER OF THE PRIZREN SANCAK FROM 1571 Editor-in-chief Tibor Živković Director of the Institute of History Belgrade 2010

ISTORIJSKI INSTITUT Посебна издања kwiga 58 ТАТЈАНА КАТИЋ ОПШИРНИ ПОПИС ПРИЗРЕНСКОГ САНЏАКА ИЗ 1571. ГОДИНЕ urednik Tibor @ivkovi} Direktor Istorijskog instituta Beograd 2010

САДРЖАЈ Предговор... 7 Извори и литература... 17 Списак илустрација... 21 Закон за санџак Призрен и околину... 23 Попис Призренског санџака... 27 Нахија Призрен... 29 Нахија Хоча... 161 Нахија Жежна... 251 Нахија Трговиште... 269 Нахија Бихор... 423 Вакуфи Призрена... 551 Табеле насеља по нахијама... 557 Имена хришћана Призренског санџака... 583 Речник термина... 593 Индекс истакнутих личности... 617 Индекс места... 619 Conclusion... 641

ПРЕДГОВОР Од четрдесетих година XX века, када се почело с објављивањем катастарских пописних дефтера Османског царства, па до данас, научној и широј јавности представљен је знатан број ових драгоцених извора. 1 За територије, већински или мањински насељене српским становништвом, урађено је више критичких издања катастарских дефтера, незаобилазних у свим потоњим османистичким, али и медиевистичким истраживањима. 2 1 Од пионирских радова треба издвојити: Fekete L., Az esztergomi szandzsak 1570, evi adoösszeirasa, Budapest 1943; Djikia C. C., Defter-i mufassal-i vilayet-i Gürcistan, Tbilsi 1947; Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954. Међу најобимнијим издањима пописа за европски део Царства су: Káldy-Nagy G., A Gyulai szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása, Békéscsaba 1982; Исти, A Budai szandzsák 1546-1590. évi összeírásai, Budapest 1985; Стојановски А., Опширен пописен дефтер за Солунскиот санџак од 1568/69 година, 1-2, Турски документи за историјата на македонскиот народ, Скопје 2002; Kolodziejckyk D., The Ottoman Survey Register of Podolia (ca. 1681). Defter-i Mufassal-i Eyalet,i Kamanice, Cambridge 2003, и други о којима ће бити података у наредним напоменама. 2 Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964; Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića. Opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972; Бојанић Д., Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа видинског санџака из друге половине XV века, посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Иста, Видин и Видинският санджак през 15-16 век, София 1975; Тричковић Р., Два турска пописа Крајине и Кључа из 1741. године, посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojević, 2, Sarajevo 1973; Соколоски М., Стојановски А., Опширни пописни дефтери од XV век, Турски документи за историјата на македонски народ (скраћ. ТДИМ), том I-IV, Скопје 1971-1976; Исти, Опширни пописни дефтери од XVI век за кустендилскиот санџак од 1570. година, ТДИМ, том V, 1-4, Скопје 1980-1985; Исти, Опширен пописен дефтер за скопскиот санџак од 1568-69. година, ТДИМ, том VI, 1-2, Скопје 1984, 1988; Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974; McGowan B. W., Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983; Aličić A., Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985; Handžić A., Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka iz 1519. i 1533. godine, Sarajevo 1986; Stojaković M., Braničevski tefter. Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine, Beograd 1987; Đorđević J., Dračevica i Riđani sredinom XVI vijeka, Beograd 1997;

Њихов број, међутим, још ни издалека није задовољавајући. Чињеница да не постоје критичка издања ни једног катастарског пописа централне и дела западне Србије, односно Смедеревског санџака, изузев неколико мањих извода 3 говори томе у прилог. Иста је ситуација и са пописима Призренског, 4 Крушевачког 5 и неких других санџака. Катастарски пописни дефтер Призренског санџака из 1571. године 6 један је од три сачувана опширна (mufassal), поименична пописа. Од преостала два, један је сачињен у време султана Сулејмана Законодавца, средином XVI века, а други 1591. године Handžić A., Buzov S., Kupusović A., Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, 1-3, Sarajevo 2000; Hafizović F., Popis sandžaka Požega 1579. godine, Osijek 2001; Spaho F., Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Sarajevo 2007; Aličić A., Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008. 3 Шабановић Х., Турски извори за историју Београда, Београд 1964; Аличић A., Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 1-3, Чачак 1984; Васић М., Зиројевић О., Стојановски А., Попис Нишког кадилука из 1498, Споменик CXXXI (1992), 97-148; Зиројевић. О, Попис манастира Смедеревског санџака из 1516, Саопштења XXVI (1994), 157-160. Недостатак критичког издања барем једног дефтера Смедеревског санџака осећа се и поред студије Миљковић-Бојанић Е., Смедеревски санџак 1476-1560. Земља насељастановништво, Београд 2004. 4 Резиме збирног пописа Призренског санџака из 1530. године, кога је сачинио сам писар, објавила је Zirojević O., Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti turskog popisa 1530/31. godine, Gjurmime Albanologjike 2, (1968), 103-120; иста је наведени резиме, скупа са резимеом пописа, с краја прве пол. XVI века, објавила у Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог, Историјски часопис XIX (1972), 263-275. Фрагменте опширног пописа из 1591. године издао је Pulaha S., Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV XVI, Tiranë 1984 (критички осврт на његов рад дао је Пешикан М., Стара имена из Доњег Подримља, Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119). Фрагменти сумарног пописа из 1530. године и опширног, насталог средином XVI века, објављени су код Катић Т., Трговиште у османским пописима Призренског санџака из 1530, c.1550 i 1571. године, Мешовита грађа XXVII (2006), 163-174. Објављивани су и поједини делови детаљног пописа из 1571. године, али о томе ће више бити речи у тексту који следи. 5 Зиројевић О., Ерен И., Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II (1444-1446), Врањски гласник IV (1968), 377-416; Зиројевић О., Крушевачки санџак у светлости турског пописа 1530/31. године, Лесковачки зборник, VIII, 1968, 221-228; Иста, Лесковац и његова нахија од 1455. до 1683. године, Лесковачки зборник XXIII, 1983, 211-268; Vasić M., Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar (Kruševac), POF XXVIII-XXIX (Sarajevo 1980), 331-356.

за владе Мурата III. 7 Поред ових постоји и неколико сажетих (icmâl), 8 као и пописа џизје, који такође садрже податке о насељима и становништву. 9 Дефтер из 1571. године није непознат научној јавности. Закон за санџак Призрен и околину, убележен на првим страницама овог пописа, објављен је у два наврата. Прво у издању Хасана Калешија 10, а потом и у издању Османских закона. 11 Турско издање урађено је само са једном грешком, док их се код Калешија поткрало неколико крупнијих и ситнијих. 12 Интересовање за катастарски дефтер Призренског санџака из 1571, нагло је порасло 80-их година XX века, када је Момчило Стојаковић, рано преминули сарадник Историјског института, током студијског боравка у Истанбулу, снимио првих 185, од укупно 433 пагиниране стране дефтера. Фотокопирани материјал обухватио је села нахија Призрен и Хоча и прва три села нахије Жежна. Податке о насељима у околини Призрена и Хоче саопштио је касније, у веома обимној и темељито урађеној студији, Митар Пешикан, Стара имена из Доњег Подримља. 13 Уз помоћ података из повеља и на основу данашње микротопонимије, успешно је дешифровао и убицирао већину места, уз незнатан број грешака. 14 6 Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri, no. 495 (TD 495), Istanbul, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi. У даљем тексту ће сви катастарски пописни дефтери из Османског архива Председништва Владе у Истанбулу, бити навођени под скраћеницом TD. 7 Опширни попис, завршен око 1550. године, чува се такође у Истанбулу, у претходно наведеном архиву, под сигнатуром TD 368, док се попис из 1591. чува у Анкари, T. C. Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyûd-ı Kadîme Arşivi no 55 (KКА 55). 8 За године: 1530. (TD 92 и TD 167. Овај последњи објављен је у виду факсимила, с именским регистрима. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), II, Ankara 2004.), 1568/69. (TD 738), 1579. (TD 1029) и 1599/1600. годину (TD 664). 9 Опш. вид. предговор 167 Numaralı Muhâsebe-i vilâyet-i Rûm-ili defteri (937/1530), 13. 10 Kaleši H., Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II (1957), 289-300. 11 Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994, 707-708. 12 О томе више у оквиру мог превода Призренске кануннаме. 13 Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119. 14 М. Пешикан је, уз то, исправио и бројна погрешна читања и убикацију С. Пуљахе, Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974; Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV XVI, Tiranë 1984, који се такође бавио истраживањем овог подручја.

Годину дана после Пешикановог, из штампе је изашао рад Гордане Томовић, у коме су убицирана села нахије Жежна. 15 Ауторка је, трагајући за забелом Чрмањ манастира Сопоћани, који се налазио негде на Рогозни, прихватила сугестију М. Пешикана, да подробније испита деветнаест села нахије Жежна, која је обухватала управо тај простор. Уз помоћ Момчила Стојаковића, који јој је прочитао турске називе из дефтера, и Душанке Бојанић, која је допунила постојеће податке, успешно је идентификовала већину нахијских села. Снимљени материјал призренског дефтера прегледала је и Олга Зиројевић и извукла податке о црквама и манастирима, које је потом, током архивског истраживања у Истанбулу, допунила и подацима из преосталих нахија, Трговишта и Бихора, као и са онима садржаним у ранијем опширном попису, састављеном око 1550. године. 16 Том приликом снимила је странице дефтера из 1571, на којима се налази списак села Трговишке и Бихорске нахије. У наредним годинама Зиројевић је објавила попис самог града Призрена (стр. 37-46) и листу села поменуте две нахије (стр. 200-202 и 320-322). 17 Већина насеља Трговишта и Бихора опстала је од турског времена до данас и антропогеографски је обрађена у радовима Милисава Лутовца. 18 Ослањајући се на поменутог аутора, као и на истраживања Петра Ж. Петровића 19, Зиројевић је обавила, углавном, успешну убикацију. Тамо где јој то није пошло за руком, унела сам одговарајуће исправке или допуне, што је истакнуто напоменама. 20 15 Г. Томовић, Сопотски забел Чрмањ, Историјски часопис XXXIV (1987), 37-59. И поред тога што нахија Жежна није комплетно снимљена, убикација је била могућа на основу списка села, који је сам писар сачинио испред пописа сваке нахије. 16 Цркве и манастири у Призренском санџаку, Косовско-метохијски зборник 1 (1990), 133-141. 17 Призрен у дефтеру из 1571. године, Историјски часопис XXXVIII (1991), 243-263; Кроз Бихорску нахију 1571. године, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића XIV (1992), 173-190; Насеља нахије Трговиште 1571. године, Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53. 18 Ибарски Колашин, Насеља и порекло становништва, књ.34 (1954), 57-188; Рожаје и Штавица, Насеља и порекло становништва, књ.37 (1960), 319-419; Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, Насеља и порекло становништва књ. 40, Београд 1967. 19 Рашка, антропогеографска проучавања, I, Београд 1984. 20 С обзиром да је огроман број села на територији Призренског санџака познат, што из повеља, што из радова етнолога, нисам наводила изворе за убикацију

* * * Подаци о настанку дефтера налазе се у самом рукопису, у његовом уводном делу, као и међу одлукама царског Дивана. Пописивање територије Призренског санџака наредио је још султан Сулејман I (1520-1566). 21 То се догодило, највероватније, одмах после пада Ђуле, 30. августа 1566, када је, због освајања нових територија у јужној Угарској и успостављања Ђула санџака, требало изнова пописати цео Темишварски беглербеглук, односно извршити нову административну поделу Баната. 22 Како је султан Сулејман одмах потом умро, 23 посао је обављен у време његовог сина Селима II (1566-1574). Истовремено са санџацима Темишварског беглербеглука на простору Баната, пописани су и неки други санџаци у његовом саставу, који су се налазили знатно јужније Вучитрнски 24 и Крушевачки, 25 као и неки санџаци Румелијског беглербеглука: Призренски, Дукађински и Скадарски. На основу царске заповести упућене Дукађинском санџакбегу Касиму у јесен 1568, сазнајемо да је он, у својству дефтер-емина, био задужен да спроведе попис ова три румелијска санџака. 26 Пошто је обавестио Порту да је пописивање наведених територија завршено, наређено му је да најпре издвоји све кориснике царских хасова и да обави расподелу хасова санџакбеговима. Потом да, у складу с евиденцијом провинцијских коњичких снага коју води румелијски беглербег, изврши расподелу прихода заслужним заимима и тимарницима, пазећи притом да што мање буде заједничких, ортачких тимара како раја не би била изложена евентуалном насиљу. 27 насеља, изузев у случајевима када је утврђивање положаја насеља резултат истраживачког рада наведених аутора: М. Пешикана, Г. Томовић и О. Зиројевић. 21 Вид. уводни део овог пописа. 22 Катић С., Кнежевачко Потисје под турском влашћу у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 138. 23 Султан Сулејман I Величанствени (Законодавац) умро је током опсаде Сигета, 6. септембра 1566., недељу дана после освајања Ђуле. 24 7. Mühimme Defteri, III, 184, h. 2342. 25 7. Mühimme Defteri, I, 59, h. 114. За попис Крушевачког санџака био је задужен Мевлана Лутфи, кадија Модаве, у Банату. (7. Mühimme Defteri, III, 143, h. 2260). 26 7. Mühimme Defteri, III, 175, h.2322. 27 Исто. Очигледно је да су становници села, чије су приходе делила два или више тимарника, у пракси често били жртве злоупотреба истих, који су, сваки понаособ, тражили за себе пун износ пореза.

Расподела поседа трајала је дуго, јер је требало упоредити податке из старог пописа са новим, затим доделити приходе у складу с препорукама румелијског беглербега и издати берате свим тимарницима, као и лицима с посебним статусом (кнезовима, примићурима, соколарима, ешкинџијама и другим). Најзад, када је после скоро две године цео посао завршен, писар, извесни Али б. Мустафа, написао је коначну, редиговану и допуњену верзију дефтера, која је предата султану Селиму II у првој недељи 1571. године. 28 Разлога за пописивање наведених санџака јужно од Дунава има више. У борбама у Угарској и Ердељу учествовале су спахије тимарници из читаве Румелије. Многи од њих страдали су у борбама па су њихови тимари остали упражњени; неки се нису одазвали позиву свог алајбега, одн. санџакбега те су стога изгубили право на посед, а неки су се нарочити истакли и заслужили повећање прихода. Поред тога, могуће да је дошло и до знатнијег смањења броја становника, услед сеобе, епидемија и др., а тиме и нивоа привредне производње односно износа прикупљаних пореза. Сеоба српског становништва у Банат почела је од оснивања Темишварског ејалета 1552. године, да би после освајања Ђуле попримила масовне размере. Разлог су биле знатне пореске олакшице (плаћање џизје и спенџе по кући, а не по глави пореског обвезника) и напуштена плодна земља коју су колонисти запоседали. 29 * * * Структура дефтера Призренског санџака из 1571. године по странама изгледа овако: 4-10 увод и кануннама, 13 - списак нахија, 14-109 нахија Призрен, 118-178 нахија Хоча, 183-194 нахија Жежна, 200-310 нахија Трговиште, 320-409 нахија Бихор и 414-418 призренски вакуфи. Остале стране су празне. 28 Вид. уводни текст пописа. 29 Београдски кадија је 1567. године известио да су сеобом највише захваћени санџаци Смедерево, Крушевац, Зворник и Видин, због чега су, средином новембра исте године, уведене даноноћне страже на дунавским скелама и дуж обале које су спречавале прелазак у Банат. Катић С., Кнежевачко Потисје под турском влашћу у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 150.

Пописом је обухваћено укупно 541 село са свим пореским обвезницима и њиховим натуралним и новчаним давањима. Сви порези, па и натурални, израчунати на основу трогодишњег просека, изражени су у новцу, односно у акчама (аспрама), мада то изреком није наведено пошто се подразумева. Укупан збир прихода није увек тачно утврђен, а најчешће се ради о заокруживању своте или случајним омашкама насталим приликом обрачунавања или преписивања података. 30 Још једна непрецизност је приметна код регистровања неожењених пунолетних мушкараца. Писар није доследно означавао неожењене (словом м, одн م., тур. mücerred) пошто је на крају сваког села дао њихов укупан збир. С обзиром на то да није сматрао да је важно да и у поименичном списку истакне ту чињеницу, ни у овом издању није указивано на места где има одступања у укупном броју неожењених и броју ознака њиховог статуса испод појединачних имена; са становишта плаћања личног пореза спенџе, није било разлике; и ожењени и неожењени давали су по 25 акчи. Сва лица у овом дефтеру пописана су тако што је уз лично име додат још један идентификациони податак, најчешће очево име, а ређе ознаке попут доселац, преселац. 31 Занимања су истакнута само код соколара, муслимана Призрена и попова, али и ту има изузетака. Удовице су уписане само именом, наравно уз назнаку да су удовице. Очево име је просто додато личном имену, без уметања одреднице син, и то у номинативу У мањем броју случајева уписано је у присвојном генитиву (Николин, Јовин, Ђурин, Радоњин), као присвојни придев са суфиксом ов, ев (Данетов, Ђорђев, Милатов), или са наставком ић (Милошевић, Ненадић, Николић, Обрадовић), који је у ово време ознака очинства а не родовско име или презиме. 32 Код муслимана, између личног и очевог имена стоји одредница син, одн. бин, која је у преводу дата у скраћеном облику б. 30 Сви збирови у попису су проверени и тачне вредности унете у напомене. 31 Ознака сиромах, која се појављује на неколико места, није у функцији показатеља имовинског стања јер већина таквих лица има у поседу баштине, већ надимка и стога сам је писала великим словом. За стварно сиромашне писар је користио арапску реч fakru l-hal. 32 М. Пешикан, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба, Београд 1984, 56.

Да би што верније пренела изворни текст, задржала сам номинатив патронима (Петар Вукадин, Коста Никола), намерно избегавајући мењање по падежима, које би створило недоумицу око стварног облика имена. 33 Да би избегла мењање по падежима такође сам и израз der yed, у руци, ознаку припадања, власништва, преводила као држи је, нпр. баштина Лукач држи је Димитар Дојчин, а не баштина Лукача у руци Димитра Дојчина или Лукачева баштина у руци Димитра Дојчиновог. Приликом ишчитавања личних имена срела сам се с уобичајеним проблемима за ову врсту османске грађе. Арапска ортографија, посебно уколико је без дијакритичких тачака, што је најчешћи случај, ствара дилеме око облика имена. Неразликовање слова доводи до тога да се исти запис може читати на више начина: б, и, ј, н, п, т (Петко-Нико-Ненко-Бенко, Даба-Дане-Даја, Станко-Стајко, Ранко-Рајко), о и у (Воја-Вуја), финалног ч, тј. ич, -ица (Радич-Радица, Јович-Јовица), р, з, ж (Бора-Божа) итд. У свим наведеним случајевима опредељивала сам се према вероватноћи, односно према потврдама имена у ћирилским и латиничним споменицима и према резултатима досадашњих ономастичких истраживања. Сходно томе одлучила сам се за варијанте Радич и Јовица, а не Радица и Јович; чешће сам користила старије облике Рајко и Стајко, него Ранко и Станко; због врло фреквентвеног имена Дабижив, била сам склонија облику Даба, као његовој изведеници, него Дане (Дана), јер се име Данило не среће у овом попису. Кад је реч о имену Петко-Нико-Ненко-Бенко, примат има словенско, народно, име Петко. Међутим, како је име Нико, скраћени облик од Никола, врло често у Црној Гори 34, у нахији Бихор сам на више места употребила име Нико. Такође сам се увек опредељивала за варијанту Нико када је уз њега друго име албанско (Нико Ђин, Дода Нико). Код насеља с влашким становништвом често сам користила и варијанту Ненко, као старо влашко име, засведочено средњовековним повељама, односно Бенко, заступљено у југозападним областима Призренског санџака које гравитирају ка Скадру. 35 У сваком случају, нисам желела да се определим само за 33 Нпр. у преводу баштина Радивоја, није јасно да ли се власник зове Радивој или Радивоје, што је у ономастичким истраживањима битно. 34 Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojević, 2, Sarajevo 1973. 35 Ljubić Š., Skadarski zemljišnik od 1416, Starine JAZU, XIV (1882), 30-57.

једну варијанту имена, макар уз ограду да су могућа и другачија читања, него сам користила и друге облике, како би представила разноврсност именослова, која је у овим крајевима била присутна. У највећем броју случајева, ипак, није било дилеме. Османски писар био је добар познавалац локалних језика и врло прецизно је правио разлику између сличних хомонима. На пример, име Власко пише са садом,(ص) а Влашко са шином ;(ش) име Радан са елифом (ا) а Раден без; на исти начин прави разлику између Вукаљ и Вукља; такође Вукља пише са кафом,(ق) а млађи облик овог имена Вукеља са кефом.(ك) Некада комбинацијом слова н и ј, одн. л и ј, исписује наше њ и љ (Domanik стога треба читати Домањек а не Доманић), али најчешће користи само једно слово за неколико наших гласова ن - н, њ; ل - л, љ; ك - к, ћ, ђ; ح - х, џ, ч, ц. Наведена слова читала сам у складу с нашим изговором; Радосаљ а не Радосал 36, Пружња а не Пружна, Црноча а не Чрноча. Исто сам поступила и у услучају типизираних записа попут Оливир, Димитри, Петри, Павел, Јако, Мате, Симон. У овом дефтеру то су Оливер, Димитар, Петар, Павле, Јаков, Матеј, Симеун. За ретка имена консултовала сам радове Т. Маретића 37 и М. Грковић. 38 Многа стара, превасходно влашка имена, имају своју потврду у средњевековним изворима и билa су предмет ономасти - чких анализа па их зато нисам посебно објашњавала. У напо - менама сам дала објашњења само за она најређа имена, односно она која нисам моглa да нађем код наведених, већ других аутора или која су резултат мог домишљања. Албанска имена транскрибовала сам уз помоћ издања најстаријег пописа Албаније 39, затим пописа Скадарског санџака из 1485. године 40, као и интернет сајтова посвећених албанском именослову. Неопходна објашњења везана за одређену врсту пореза, земљишних поседа, статуса појединаца и слично, дала сам на крају књиге у оквиру Речника термина. 36 О приимку саљ вид. М. Пешикан, Д. Бојанић, Попис Заорјенског племена Риђана с краја XV века, Зборник за оријенталне студије 1, Београд 1992, 65. 37 О народним именима и презименима у Хрвата и Срба, Рад ЈАЗУ, LXXXI - LXXXII (1886). 38 Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад 1983; Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986. 39 Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954. 40 Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë, 1974.

На крају желим да се захвалим свима који су ми својом подршком и саветима помогли у раду. Нарочиту захвалност дугујем господину Сакипу Бајхану из Истанбула, искреном пријатељу, на кога сам увек могла да се ослоним током архивских истраживања у Турској. Он ми је помогао да комплетирам стра - нице дефтера, поставши због мене araştırmacı. Teşekkürler! Татјана Катић

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 167. Muhâsebe Defteri 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), II, T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkâni Dizisi: IX, Ankara 2004. 7. Mühimme Defteri 7 Numaralı Mühimme Defteri (975-976 / 1567-1569), I- IV, Ankara 1999. Bojanić, Zakoni Bojanić D., Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974. Букумирић, Ономастика Букумирић М. Из ономастике јужне Метохије, Ономатолошки прилози V, 413-603. Грковић, Речник имена Грковић М., Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986. Задужбине Косова Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа, Призрен- Београд 1987. Зарковић, Метохија Зарковић Б., Хотачка метохија, Приштина-Лепосавић - Косовска Митровица, 2002. Зиројевић, Кроз Бихорску нахију Зиројевић О., Кроз Бихорску нахију 1571. године, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, XIV (1992), 173-190. Зиројевић, Нахија Трговиште Зиројевић О, Насеља нахије Трговиште 1571. године, Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53. Зиројевић, Призрен 1571.године Зиројевић О., Призрен у дефтеру из 1571. године, Историјски часопис XXXVIII (1991), 243-263. Зиројевић, Цркве и манастири Зиројевић О., Цркве и манастири у Призренском санџаку, Косовскометохијски зборник 1, Београд 1990, 137. Ивановић, Властелинство манастира Арханђела Ивановић Р., Властелинство манастира св. Арханђела код Призрена, Историјски часопис, VIII (1959), 209-253, 345-360.

Kaleši, Kanunname Kaleši H., Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, II (1957), 289-300. Kaleši, Redžep, Prizrenac Kukli-beg Kaleši H., Redžep I., Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine, Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 143-168. Лутовац, Ибарски Колашин Лутовац М., Ибарски Колашин, Насеља и становништво, 34 (1954), 57-188. Лутовац, Рожаје и Штавица Лутовац М., Рожаје и Штавица, Насеља и становништво, 37 (1960), 323-420. Лутовац, Бихор и Корита Лутовац М., Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, Београд 1967. Maretić, O narodnim imenima Маретић Т, О народним именима и презименима у Хрвата и Срба, Рад ЈАЗУ, LXXXI - LXXXII (1886). Медојевић, Бјелопољски крај Ј. Медојевић, Становништво и насеља Бјелопољског краја, Бијело Поље 2005. Насеља и становништво Области Бранковића Група аутора (уредник М. Мацура), Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године, Београд 2001. Oblast Brankovića Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića, opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972. Osmanlı Kanunnâmeleri Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994, 707-708. Пешикан, Имена Доњег Подримља Пешикан М., Стара имена из Доњег Подримља, Ономатолошки прилози, VII (1986), 1-119. Pulaha, Defteri Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974. Светоарханђеловска хрисовуља С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд 2003. TD 5m Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 5m, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Сумарни попис Призренског санџака из 1477/78. године необјављен) TD 368 Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 368, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Опширни попис Призренског санџака око 1550. године необјављен)

Томовић, Чрмањ Томовић Г., Сопотски забел Чрмањ, Историјски часопис XXXIV (1987), 37-59. Hadžibegić, Podaci o stočnom fondu Hadžibegić H., Zvanični podaci o stočnom fondu na području Novog Pazara, Trgovišta i Bihora iz 1585. godine, Istorijski Zapisi, god. XXII, knj. XXVI, vol. 4 (1969), 586-616. Šabanović, Krajište Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964. Шкриванић, Властелинство св. Стефана у Бањској Шкриванић Г., Властелинство Св. Стефана у Бањској, Историјски часопис VI (1956), 177-199.

СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА Карте: 1) Насеља нахије Призрен 32, 33 2) Насеља нахије Хоча 163 3) Насеља нахије Жежна 252 4) Хас и нахија Жежна, с рудницима на Рогозни и у Подбуковику 268 5) Насеља нахије Трговиште 272, 273 6) Насеља нахије Бихор 426, 427 7) Верско-етничка структура Призренског санџака (по нахијама) 608-615 Фотографије: 1) Селим II (1566-1574) 22 2) Призренска тврђава 158, 159 3) TD 495, 124-125 164 4) Остаци старог Трговишта 274 5) Mанастир Сопоћани, црква Св. Тројице 421 6) Спахије у ратној опреми 422 7) TD 495, 324-325 428 8) Мехмед-пашин хамам у Призрену 550

Сва похвала припада Алаху, који је створио часну оловку пре него што је створио висока небеса, и написао имена својих створења у свеску Књига судбине 1, и диктирао и записао, без мањкавости, укупни иметак својих робова сходно дужине њихових живота, и украсио Своју чврсту власт потписом. Реци: Алаху мој, који сву власт имаш. Ти власт ономе коме хоћеш дајеш 2, па је Њему сва похвала на многобројним благодатима и Њему је сва похвала и на овом и на оном свету. 3 И нека је спас ономе који је у свему као у име Бога, Свемилосног и Самилосног, тј. Мухамед Одабрани, нека је њему Алахов спас и мир, и његовој родбини, друговима и миљеницима који су на небу, да упуте на прави пут као звезде водиље. 4 И надаље, са владарских двери, од падишаха, Алахове сенке и царског прага, шаха над шаховима, Уточишта среће, покојног и од греха опроштеног султана Сулејмана њему милост и опроштај, нека му се чува красота до Судњег дана, стигла је објављена и обелодањена заповест коју треба послушати, да се детаљно попише санџак Призрен. У складу с дивним ферманом кога слуша цео свет попис реченог санџака обављен је у време султана два мора и владара два копна, Уточишта света и... оштећено, онога који влада земљама уздуж и попреко, и који управља спровођењем закона сунета 5 и фарза 6, султана сина султана, султана Селим-хана сина Сулејманхана сина Селима-хана - нека му вечни Бог учини влада вину трајном, обасјану сунцем и месецом и бескрајном мудрошћу сазвежђа Малог Медведа. Према ономе што је захтевала садржина његовог красног и срећног фермана, дужност емина обавио је најубогијима слични санџакбег Касим, а дужност писара слуга најпонизнији Али б. Мустафа. Послато и предато Високој Порти и Дивану, захваљујући Божијим благословима и милосрђу, у првој декади месеца Шабана године 978. (29. XII 1570 7. I 1571). Завршено уз Божију помоћ. 1 Дословно Помно Чувана плоча, Kur an, поглавље Al-Burûĝ 85, ајет 22. 2 Kur an, поглавље Ali Imrân 3, ајет 26. 3 Kur an, поглавље Al-Qaşaş 28, ајет 70 4 За превод уводног пасуса у кануннаму, на арапском језику, захваљујем се господину Заки Шалтафу, директору предузећа за преводилачке, макролингви - стичке и семиотичке услуге Логополис из Београда. 5 Усмена традиција, предање о свему ономе што је пророк Мухамед говорио, чинио или одобрио да се чини. 6 Обавезе које налаже исламска вера свим својим верницима.

Kanunnama prizrenskog sanxaka 25 Закон за санџак Призрен и околину [8] [1] Од ожењеног и неожењеног неверничког рајетина узима се по 25 акчи спенџе. [2] Од пшенице, јечма и других житарица које се мере мерицом узимају се ушур и седмина или осмина саларије. [3] Товар наведеног санџака износи шест истанбулских мерица. 7 [4] Товар пшенице, наута, сочива, грахорице и боба рачуна се по 40 акчи, а товар јечма, зоби и крупника по 21 акчу, како је и уписано у старом дефтеру. У самом Призрену и његовој нахији, као и у осталим нахијама реченог санџака, већи товар у важећој употреби износи десет истанбулских мерица а мањи осам истанбулских мерица. Овако се ради још од давних дана. [5] Пошто је то тако, одлучено је да се товар пшенице, наута, сочива, ораха и боба рачуна по 50 акчи, товар јечма по 24 акче, товар грахорице и проса 8 по 40 акчи, ражи 36 акчи а зоби и крупника 9 по 20 акчи. [6] Утврђено је да чабар шире износи 32 акче. 10 [9] [7] За винограде у самом Призрену, за које се од вајкада даје [ресум] на дунум, опет је уписано да се, према старом обичају, дају по четири акче за сваки дунум. 7 Други део овог члана закона, као и први део следећег, је код Калешија испу - штен, па гласи: товар поменутог санџака према истанбулској кили (мерици) одређен је по 40 акчи, а товар јечма, овса, каплуџа (крупника) по 21 акчу. Kanunname, 290. 8 Код Калешија, пиринач, Исто, 291. 9 Код Калешија, кукољ (отровна коровска биљка). Исто. 10 У турском издању погрешно стоји 36 акчи. Osmanlı Kanunnâmeleri, 708.

26 Kanunnama prizrenskog sanxaka [8] За нахијске винограде који су изван града и за винограде у нахији Хоча, од давнина се даје [ресум] на дунум пошто су плодоносни; уписано је по шест акчи за дунум. 11 [9] Стари је закон да се за ширу држи монопол од два месеца и десет дана. Ако спахија жели може да држи два месеца одједном, а ако жели месец дана у једној сезони а месец дана у другој. [10] Свака рајинска кућа која има виноград даје господару земље по пет акчи ресума на корито. Стари је закон и да сваки ожењен даје по пет акчи траварине, по две акче ресума на повртњак и по две акче ресума на дрва. [11] У старом дефтеру уписана је на свако село извесна сума на име пољачине. Према реченом начину исто је поново утврђено за нахије Призрен и Хоча, али је за нахије Трговиште, Жежна 12 и Бихор, приликом новог пописа, одлучено да се од сваке куће ожењеног, на име пољачине, узима по две акче ресума за чување шума, како је то од давнина чињено. Зато је уписано да они, према старом начину, како су од вајкада давали, и даље дају по две акче ресума за чување шума. [10] [12] Од млинова који мељу брашно током целе године узима се 30 акчи, од оних који раде пола године 15 акчи и од ваљавица 15 акчи. [13] Од свиња које лутају изван села (yabanda) узима се ресум од једне акче на сваке две свиње, а од сваке свиње коју раја тови и закоље ради јела и продаје узима се по једна акча. 11 У Калешијевом издању испуштен износ од шест акчи за дунум. Kanunname, 292. 12 Код Калешија, Серсерне (!). Исто, 293.

[14] Списак села нахије Призрен 1. Хасови падишаха, владара света у самом Призрену 2. село Коруша 15000 3. село Плањани 8000 4. село Горњи Вранић 9500 5. село Дворан 8500 6. село Чревоглажда 7000 7. село Свети Петар 5000 8. село Скоробижде 2500 9. село Бусина 2500 10. село Грековце 2700 11. село Стратиновце 3500 12. село Ђиновце 2300 13. село Селце 11000 14. сами Призрен 41000 15. село Љубижда 23910 16. село Мала Љубижда 500 17. село Мушутиште 24000 18. село Пећани 13800 19. село Мали Пећани 200 20. село Доња Сопина 7000 21. село Вележа 1700 22. село Велики Речани 7088 23. село Суха Река 3354 24. село Мала Суха Река 25. село Љубиње 6050 26. село Влашња 5000 27. село Доњи Оштрозуб 2000 28. село Поповљане 4500 29. село Горњи Гунцат 4500 30. село Доњи Гунцат 1600 31. село Трње 1500 32. село Лишани 2700 33. село Заплужан 5000 34. село Средња Улишница 1500 35. село Краштани 2000 36. село Заградечка Хоча 16000 37. село Горња Саврова 4500 38. село Доња Саврова 1000 39. село Малчитова 1800 40. село Мухољани 1200 41. село Гељанце 2600 42. село Јешкова 3494 43. село Љутоглав 2500 44. село Букош 6500 45. село Локвица 7000 46. село Стрецка 9000 47. село Мучникова 9150 48. село Љешта 350 49. село Лесковац 7200 50. село Јаховац 1800 51. село Братјанова 1245 52. село Чајдрак 719 53. село Драјчина 2000 54. село Јавор 1000 55. село Мала Драјчина 1000 56. село Доња Улишница 1000 57. село Неброгоште 6600 58. мезра Ђурко поред наведеног села, 400 59. село Градичевица 2800 60. мезра Корабник 200 61. село Љубојна 6000 62. село Горич 1000 63. село Мали Речани 5200 64. село Попас 1200

30 Nahija Prizren [15] 65. село Прозрак дербенд 2500 66. село Горња Сопина 6100 67. мезра Гражданик 250 68. село Нашиц 500 69. село Доња Радиловица 6000 70. село Војинц 3000 71. село Смаћ 2500 72. село Јажинце 3300 73. село Маришева 2699 74. село Доња Србица 5000 75. село Манастирица 2700 76. село Врбичани 2000 77. село Љубојевце 1600 78. село Будакова 1700 79. село Захум 1000 80. село Стојча, друго име Лутовица, 3500 81. село Горњи Оштрозуб 2500 82. село Шпинадија 3500 83. село Мађирце 1500 84. село Себечани, друго име Грнчар, 1500 85. село Пониква 500 86. село Горња Србица 3000 87. село Липочева 2300 88. село Новасел 1000 89. село Нешаница 200 90. село Сеник 1999 91. село Пагаруша 1500 92. село Трпеза 3000 93. село Врчевица 1600 94. село Крушчица 1400 95. село Живјане 3000 96. село Нистра 2580 97. село Новак 1200 98. село Цапарце 1300 99. село Црнча 700 100. село Јабланица 3500 101. село Остружна 1000 102. село Љубижна 2500 103. мезра Горња Радиловица 700 104. село Горња Улишница 1000 105. село Требатница 2500 106. мезра Поуска 500 107. мезра Покравник 1300 108. село Дојнице 1000 109. село Лика 2500 110. село Тупце 1500 111. мезра Руденце 250 112. село Лопужник 3000 113. мезра Крчма 1000 114. село Домањек 2000 115. мезра Потерка 500 116. село Влашки Дреновац са мезром Кореница 2500 117. село Орлад 6000 118. село Рибар 7700 119. мезра села Рибар, земљиште које држе у близини Халаша, 300 120. село Медведце 670 121. село Вршевце 1000 122. село Црепоље 2000 123. село Лалетић 1000 124. мезра Винора 500

34 Nahija Prizren [24] Нови детаљни попис санџака Призрен 1. Хасови падишаха, Уточишта света Сами Призрен Приход од ресума на вагу за мерење свиле у самом Призрену 150000 Приход од јавног складишта 1 меда и масла у самом Призрену 5000 Приход од воскаре 2 призренског кадилука 1500 Приход од непотраживане заоставштине, одлутале стоке, одбеглих робова, робе без власника и несталих ствари 4000 Укупно 160500 2. Село Коруша 3, припада Призрену Марко Пејо; Цветко Никола; Дабижив Богавац; Лукач Богавац; Вељан Дабижив; Димитар Никола; Павле Михаило; Бојо Димјо; Раја Црепан; Симеун Раја; Бучин Марко; Јован Стојан; Бошко Новак; Јован Ђурин; Јова Марко; Воја Марко; Марко Војин; Комлен Војин; Рајко Војин; Петар Димитар; Павле Димитар; баштина Боја Марко држи је Петар Димитар; Никола Јован; Станко Никола; Филип Дабижив; Аврам Дабижив; Ђура Никола; Димитар поп; Лукач Димитар; Никола Којчин; Тома Никола; Лукач Никола; Марко Ненко; баштина Влах држе је житељи овог села. Кућа 27 Неожењених без броја 1 Тур. kapan; јавно складиште робе за трговину навелико, где се роба сабирала а потом постепено продавала трговцима на мало и занатлијама. У дворишту или испред складишта стајала је јавна вага за мерење, капан, по коме се и само складиште звало капан-хан или само капан. D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974, 148. 2 Кућу за израду воска направили су још Которани, вероватно почетком XIV века. Новаковић Ст., Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 640. 3 Кориша, 6 km североисточно од Призрена.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 35 [25] Махала Прештица 4 Ђура Никола; Јова Михаило; Груба Михаило; Никола Ђурин; Јован Никола; Раја Никола; Јован Костадин; Никола Јован; Јован Марко; Богдан Радич; Васиљ Којчин; Димитар Васиљ; Стојан Васиљ; Вучић Костадин; Манојло Вучић; Никола Костадин; Станисав Никола; Лукач Дапчин; Димитар Дојчин; Михаило Димитар; Симеун Димитар; Марко Војин; Стамат Стојко; Воја Стојко; Матеј Ђуричин; Илија Димитар; Ђурко Илија; Ђуро калуђер; Нестор Ђура; Михаило Петар; Вуја Петар; Тодор Димитар; Јаков Степа; Дамјан Јаков; Стојко Филип; Петар Ђурин; Путник Кривић; баштина Лукач држи је Димитар Дојчин; баштина Марко држи је Вучић Костадин; удовица Јела. Кућа 32 Неожењених 7 Удовица 1 Махала Белогунци 5 Пејо Јован; Воја Јован; Димитар Јован; Цветко Јован; Јова Никола; Димитар Јован; Богдан Ђурин; Михаило Богдан; Јова Ђурин; Ђура Јова; Димитар Ђура; други Димитар Ђурин; поп Вучић; Раја поп; Стојко Војин; Петар Војин; Степа Раја; Марко Раја; Пејчин Ђурин; Младен Пејчин; Јова Младен; Нико Пејчин; Аврам Пејчин; Петар Јовин; Вујица Петар; Којча Петар; Никола Јован; Манојло Никола; Мило Ђурин; Петко Брајко; Радоје доселац; Михаило Петко; Јаков Пејо; Доброје Јаков; Пејчин Божидар; Степа Пејчин; Воја Ковач; Димитар Дабижив из села Селце 6 ; Тоша Дабижив; Филип Ђурин; баштина Димитар држи је Пејчин Божидар; баштина Радован држао је Пејчин а сада Димитар поп; баштина Марко држао је Димитар а сада Вучић Костадин; баштина Јова Ковач држи је Воја Ковач; баштина Протић држи је Цветко; баштина Влатковић у рукама житеља махале Пакостинци. 7 Кућа 35 Неожењених 11 4 Могуће да име везе са планином Брешта, источно од Корише. Код Пешикана, Имена Доњег Подримља, Прешница, неидентификовано. 5 Од влашког имена Белгун. Неубицирано. 6 Вид. 13. село Призренске нахије. 7 Средњовековно Пакостино, заселак Корише, као и Бусино (вид. 9. село Призренске нахије). Данас не постоји; вероватно се временом спојило с Коришом. Ивановић, Властелинство манастира Арханђела, 350.

36 Nahija Prizren Баштине муслимана Баштина Пртошевић у рукама џиндије Диване Хасана, чифт; баштина Поповић држи је џиндија Абди, чифт; баштина обрисано [држи је] џиндија, чифт; баштина Павле држи је Ибрахим обрисано, чифт; баштина у рукама халифе Ахмеда, чифт; [26] баштина Туган држао је јаничар а сада без имена, чифт; баштина Радисав држи је Мустафа б. Искендер, чифт; баштина Угрин држи је Рамазан б. Ејнебеги, чифт; баштина Иван држи је Оруч б. Абдулах, чифт. Муслиманских баштина 9 Кућа и баштина 94 Неожењених 25 Удовица 1 Приход спенџа ресум на чифт 198 рајински ресум са удовицом 2981 пшеница товара 60 3000 јечам товара 15 360 раж товара 18 668 зоб товара 5 100 просо товара 8 260 грахорица товара 2 80 шира чаброва 150 4800 ресум на корито 420 траварина 470 ресум на повртњак 188 ресум на дрва 188 свињарина 100 ушур од лана 80 ушур од купуса 80 ушур од кошница 100 ушур од воћа 80 ресум на свилене чауре 38 надокнада за сено 100 млин, жрвања 11 ресум 330 8 Зиројевић, Цркве и манастири, 134, претпоставља да је посвећена Богородици. У Кориши су постојале две цркве Свете Богородице, од којих је црква Покрова Пресвете Богородице срушена до темеља 1999. године, од стране непознатих лица албанске националности.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 37 црква Благовештење 8 припада поменутом [селу] 40 манастир Свети Марко 9 у рукама монаха овог манастира 2 винограда у селу Љубижда 10 ; 2 винограда у селу Кориша на месту Мердин; 4 њиве у близини овог манастира годишњи приход 100 У старом дефтеру је уписано 50 акчи, али пошто је додато увећање, уписано је 100 акчи. нијабет, младарина, пољачина и друго 240 Укупно 15000 11 3. Село Плањани 12, припада Призрену Али б. Мехмед син Ахмеда, чифт; Ахмед б. Али неожењен; Стојан Богдан; Продан Богдан; Марко Стојан; Никола Радисав; баштина Радомир држи је Продан Богдан са кадијиним хуџетом; Димитар Рајко; Јова Димитар; Петко Димитар; Никола Јован; Милош Никола; Стојко Петко; Димитар Никола; Михаило Димитар; Јован Петко; Димитар Јован; Боја Јован; Лазар Степан; Степан Лазар; Михаил Драја; Тодор Петко; Петко Михаило; Димитар Тодор; Бојо Ђуро; Рајо Јовица; Никола Јован; Димитар Раја; Васиљ Никола; Томаш Дабижив; Дабо Томаш; Димитар Томаш; Станисав Димитар; Никола Станисав; Јаков Бенко; баштина Божидар Степан држи је удовица Мара; Јован Милош; Михаило Јован; Петко Јован; Никола Богдан; Стојко Никола; Лука Божидар; Димитар Лука; Јова Лука; Стојко Јован; Дојчин Јован; Јаков Стојко; Никола Богдан; Јован Никола; Бојо Никола; Рајо Бојо; Димитар Божидар; Бојо Степан; Јован Бојо; Стојан Јован; [27] Петар Даба; Стојко Петко; Михаило Петко; Владисав Бојан; Ђуро Владисав; Стојан Ђуро; Дојчин Владисав; Станко Божидар; Димитар Божидар; Станисав Божидар; Стојко Јован; Јова Стојко; Богдан Стојан; Брајко Бојо; Павле Брајко; Вујо Божидар; Богосав Божидар; баштина Јован Димитар; баштина Богосав у рукама становника села; баштина Богдан држе је становници села; баштина Ђура држе је становници села; 9 Манастир св. Марка Коришког на стени изнад Коришке реке, недалеко од села, из XV века, сравњен са земљом 1999. године, када и црква Богородице, од стране истих починиоца.. 10 Уписана под ред. бр. 15. 11 Тачно 1501 акча. 12 Плањане, југоисточно од Призрена, у Средачкој жупи..

38 Nahija Prizren баштина Драговић у рукама становника села; баштина Ђура држи је Миле; црква Богородица 13 ; удовица Тодорa; удовица Оља. Чифт 1 Кућа и баштина 58 Неожењених 19 Удовица 2 Црква 1 Приход спенџа ресум на чифт и неожењене 28 рајински ресум 1962 пшеница товара 31 1550 јечам товара 15 360 раж товара 8 288 крупник и зоб товара 40 800 грахорица товара 2 80 шира чаброва 40 1280 ресум на корито 100 траварина 295 ресум на повртњак 118 ресум на дрва 118 свињарина и Божић 41 ушур од ораха товара 1 50 ушур од лана 80 ушур од купуса 100 ушур од кошница 160 ушур од боба и белог лука 40 млин, 2 жрвња 60 млин, оштећен, 1 хаса земин 180 надокнада за сено 150 нијабет, младарина, тапија на земин и пољачина 120 Укупно 8000 14 13 Сматра се да је подигнута у другој половини XVI века, али с обзиром да је уписана у овом, као и у попису насталом око 1550. године, време изградње треба померити даље у прошлост. Зиројевић, Цркве и манастири, 134. Данас у Плањанима постоји само црква Вазнесења Господњег. 14 Тачан збир је 7960 акчи.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 39 Муселеми овог села Пејо Богдан; Марко Радисав 15 ; Никола Младен Радисав; Јаков Петар; Ђуро Димитар Наведени муселеми су браћа и братанци Ибрахим-аге, бившег капу-аге 16. Они су изјавили да у рукама имају царске заповести, на основу којих су ослобођени плаћања харача, спенџе, овчарине и свих изванредних намета и обичајних терета, што је и уписано у стари дефтер. Сада су речене зимије, с обзиром да су муселемски синови и синови њихових синова, изнова замолиле часну заповест да буду ослобођени горенаведеног као и пре. Стога су и у нови дефтер уписани да су муселеми, на стари начин [са старим повластицама прим. аут.]. [28] 4. Село Горњи Вранић 17, припада Призрену Матеј Ђурко; Степан Матеј; Раја Матеј; Стојко Јаков; Тома Стојко; Пејо Ђурко; Живко Пејо; Димитар Ђурко; Костадин Димитар; Петар Димитар; Цветко Стојан; Јова Стојан; Петар Јован; Степан Рајин; Никола Степан; Јоца Степан; Стојко Пејо; Младен Стојко; Дабижив Никола; Никола Дабижив; Лазар Цветко; Цветко Лазар; Јова Лазар, Никола Степа; Вучић Никола; Ђура Цветко; Раја Ђура, Димитар Ненада; Боја Димитар; Дабижив Рајин; Јован Дабижив; Степан Дабижив; Петар Дабижив; Јован Вучић; Ђура Јован; Јован Дане; Михаило Јован; Никола Михаило; Петар Јован; Пејо Марко; Никола Марко; Ђура Пејо; Јаков Никола; Којча Јован; Боја Којчин; Станко Вучић; Никола Станко; Никола Петар; Младен Никола; Вучић Никола; Станко Петко; Степан Рајин; Цветко Пејо; Матеј Пејо; Петар Дабижив; Стане Петар; Миха Војин; Јаков Миха; Boja Јован; Станко Boja; Божидар Бранко; Стане Божидар; Јован Стојко; Јован Петко; Степа Јован; поп Јован; Петар Јова; Дамјан Јовин; Степан Вукац; Димитар Степан; Вукац Степан; Миленко Петко; Станко Миленко; Стојан Дабижив Васиљ; Никола Богдан; Димитар Никола; баштина Владисав држе је становници села; баштина Караџа држе је Сулејман и Худаверди, синови Мусе Караџе и Дабижив, син Рељина; баштина Ружа држао је Дабижив а сада Петар Дабижив; баштина Боја..асаљ (?) држао је поп Јован а сада Јован Дане. Кућа 64 Неожењених 16 15 Држи једну хаса ливаду у селу Горачева, у Хочанској нахији (вид. под ред. бр. 50). 16 Дворјанин високог ранга, врховни бели евнух двора. Бели евнуси чували су унутрашња, трећа врата султановог сараја и бринули се о чистоћи дворских одаја. 17 Средњовековно село Вранић, данас Вранићи, југоисточно од Суве Реке, код изворишта Вранићке реке.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 51 млин, 7 жрвања 210 баџ на вино 300 хаса земин 100 надокнада за сено 100 нијабет, младарина, пољачина и друго 650 Укупно 11000 [37] Хасови призренског санџакбега 14. Сами Призрен Махала Стара џамија 35 Хаџи Хасан трговац; Хаџи Хасан бакалин; Хаџи Хусејин сукнар; Хусејин чизмеџија; Музафер свилар; Хасан свилар; Ахмед имам; Мехмед б. Муса масер; Хасан б. Хусејин кројач; Али бакалин; Хасан касапин; Ризван Хасан дрндар 36 ; Хаџи Дервиш трговац; Хасан Абдулах бакалин; Мехмед б. Хасан; Синан Абдулах сиромашан; Мехмед б. Махмуд имам; Мустафа поткивач; Али телал; Ферхат берберин; Мустафа кројач; Меми сукнар; Осман кројач; Махмуд б. Касим сиромашан; Мустафа б. Хаџи сиромашан; Хасан баждар 37 ; Кејван трговац; Ахмед б. Мехмед трговац; Јусуф берберин; Ахмед б. Махмуд баждар; Мехмед б. Мустафа кројач; Мустафа Сефер; Хаџи Месих трговац; Ајас поткивач; Џафер самарџија; Мехмед чизмеџија; Мехмед б. Сефер ученик медресе; Хаџи Ибрахим мујезин; Мустафа папучија; Мустафа бакалин; Хасан хлебар; Илијас масер; Али поткивач; Мустафа сукнар; Мустафа самарџија; Осман б. Мурат сиромашан; Махмуд б. 35 Стара џамија, некадашња катедрална црква Призрена посвећена Успењу Богородице, познатија као црква Богородице Љевишке. У турско доба звали су је.и Џума џамија; под овим именом помиње се у вакуф-нами Кукли-бега из 1537/8. године. Kaleši H., Redžep I., Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine, Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 159-160. У опширном попису Призренског санџака, састављеном око 1550. године, заведена је као Џамија султана Мехмеда-хана. (TD 368, 43). Погрешна је претпоставка да је до конверзије цркве у џамију дошло тек у XVIII веку. Задужбине Косова, 71. 36 Пуцар, занатлија који се бави пуцањем, одн. дрндањем памука и вуне и прављењем јоргана и дебелих антерија. 37 Службеник који наплаћује баждарину, баџ, врсту унутрашње царине.

52 Nahija Prizren Мехмед; Али грнчар; Мустафа поткивач; Илијас самарџија; Насух масер; Дауд Али кројач; Мустафа чобанин сиромашан; Јусуф берберин; Али Исмаил сиромашан; Мустафа рабаџија; Илијас рабаџија; Мустафа Абдулах сиромашан; Кејван Абдулах рабаџија; Хусејин рабаџија; Хасан кројач; Махмуд кројач; Хусејин самарџија; Ибрахим хамамџија 38 ; Бехрам дрводеља. Кућа 65 Махала Љевиша 39, припада махали Стара џамија Рамазан касапин; Мехмед телал; Татарин Хизир касапин; Хасан самарџија; Хаџи Али суфија 40 сиромашан; Будак Хоџа сиромашан; Хасан б. Шуџа кројач; Мустафа б. Али произвођач ланеног уља 41 ; Дервиш Аџем 42 просјак; Хасан лукар 43 ; Мурат мујезин месџида Љевиша 44 ; Ахмед б. Мурат кројач; Хусејин капар 45 ; Али Хусејин сиромашан; Махмуд б. Сулејман; Реџеп казаз; Хаџи Тајиб свећар; Мустафа свилар; Иса кројач; Пири берберин; Хаџи Синан трговац; [38] Хаџи Касим поткивач; Ибрахим берберин; Махмуд берберин; Мустафа самарџија; Махмуд сарач; Али халваџија; Мустафа кувар; Мурат бравар; Ахмед мујезин месџида Терџуман 46 ; Билал травар; Арапин поткивач; Коџа мујезин сиромашан; Меми б. Касим трговац; Хасан б. Абдулах мутевелија; Осман Турак капар; Хусејин Абдулах. Кућа 37 Махала Ајас-бег Хасан имам; Хусејин имам; Јолџи Абдулах сиромашан; Меми Абдулах кројач; Хасан б. Искендер кројач; Мустафа б. Али свилар; Мехмед сарач; 38 Управник хамама, јавног купатила. 39 Добила је име по цркви Богородице Љевишке, односно Старој џамији, из чије махале се, ширењем града, и издвојила као посебна урбана целина. 40 Исламски мистик. 41 Тур. bezirger. 42 Персијанац, или било који не-персијанац рођен у Ирану. 43 Мајстор који израђује лукове. 44 Погрешна је претпоставка Зиројевић, Цркве и манастири, 246, да је ово некадашња црква Богородице Љевишке. 45 Тур. takkeci, од тога наш турцизам таћаџија, занатлија који израђује лаке подкапе које се носе испод главне капе (сарука, чалме, кавука, феса). 46 Тур. tercüman, преводилац.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 53 Иса касапин; Јусуф табак; Хусејин свилар; Хизир касапин; Махмуд б. Абдулах; Ахмед б. Абдулах берберин; Курд Абдулах сиромашан; Хасан Абдулах рабаџија; Меми Мустафа свилар; Уруџ Мустафа свилар; Хасан Хусејин рабаџија; Хусејин Илијас кројач; Јусуф Абдулах сиромашан; Курд б. Абдулах човек Мустафа-бега; Мехмед б. Хамза сиромашан; Али масер; Јусуф бравар; Бешир чизмеџија; Кара Хусејин кројач; Хизир кројач; Муса сукнар; Мустафа табак; други Мустафа табак; Али чизмеџија; Хасан табак; други Хасан пашмакчија; Кејван берберин; Хизир сарач; Али касапин; Хусејин Абдулах сиромашан; Ахмед б. Хаџи сиромашан; Мустафа касапин; Хасан пашмакчија; Хасан чизмеџија; Меми кројач. Кућа 42 Махала Хаџи Касим, припада махали Ајас-бег Хусам халифа имам; Искендер сапунџија; Мустафа сукнар; Мурат папучија; Мустафа касапин; Пири Абдулах; Хусејин трговац; Ахмед кројач; Мустафа кројач; Али сукнар; Муса Абдулах; други Муса кројач; Ибрахим сукнар; Синан кувар; Мурат б. Хаџи Касим; Мустафа трговац; Али сукнар; Сулејман сукнар; Хасан кројач; Мустафа грнчар; Ахмед дунђер; Илијас табак; Мустафа сукнар; Хасан сукнар; Хусејин табак; Бехрам сукнар; Омер поткивач; Муса сукнар; Али сукнар; Дервиш кројач; Хасан трговац; Мустафа трговац; Јусуф сабљар; Хусејин табак; Али сукнар; Мустафа обућар; Али рабаџија;... (5 имена нечитко, избрисано мастило); [39] Бехрам рабаџија; Џанфеда касапин; Ибрахим сукнар; Мустафа кувар; Омер сукнар; Јусуф Абдулах сиромашан; Ибрахим хлебар; Фируз кувар; Хусејин будаласт сиромашан; Хасан Абдулах сиромашан. Кућа 52 Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед 47 Хасан б. Абдулах пашмакчија; Хасан сарач; Хусејин сарач; Али Нух свилар; Хусејин Абдулах мухтесиб; Мустафа Хасан папуџија; Мустафа касапин; Хусејин касапин; Синан Мурат; Касим табак; Хасан б. Бали сабљар; Хасан б. Али кириџија; Меми б. пашмакчија; Јусуф Али; Меми б. Абдулах сукнар; Ахмед Абдулах сиромашан; Ибрахим Абдулах 47 Емин Мехмед је, 30-тих година XVI века, био управник тада још увек активног рудника Кориша. Istanbul Başbakanlık Arşivi, Maliyeden Müdevver Defteri no 656, 314.

54 Nahija Prizren рабаџија; Ахмед Абдулах рабаџија; Хусејин Абдулах рабаџија; Мустафа Хусрев; Ибрахим Хусрев сиромашан; Мустафа Абдулах рабаџија; Али Абдулах рабаџија; други Али Абдулах рабаџија; Хусејин сукнар; Хасан сукнар; Хасан Абдулах сиромашан; Махмуд б. Ахмед сукнар; Мустафа табак; Уруџ сабљар; Мустафа Абдулах табак; Меми рабаџија; Али рабаџија; Хусејин надничар; Хусејин Абдулах бакалин; Хасан б. Касим; Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кројач; Хусејин касапин; Хусејин Абдулах сиромашан; Осман рабаџија; Ибрахим грнчар; Али Абдулах сиромашан; Али рабаџија; Ахмед Абдулах сиромашан; Искендер Абдулах кириџија; Џафер Абдулах кириџија; Мустафа Абдулах рабаџија; Хасан рабаџија; Шабан Абдулах; Али Хасан; Хусејин свилар; Лутфи рабаџија; Мустафа капар; Меми Абдулах; Сулејман Абдулах; Јусуф сапунџија; Хасан б. Абдулах свилар; Меми б. Хасан сиромашан; Хусејин свилар; Али Абдулах сиромашан; Јусуф Абдулах сиромашан; Сулејман Али кројач; Али казаз; Хасан Абдулах сиромашан; Мустафа Ферхат бакалин; Али кројач; Хасан шустер 48 ; Мехмед Абдулах сиромашан; Хусејин шустер; Мехмед кројач; Али рабаџија; Хасан берберин; Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кириџија; Мустафа Абдулах надничар; Хајдар свилар; Ахмед Јусуф; Јусуф Али. Кућа 79 Махала Чаршија, другим именом Јакуб-бег... (првих пет имена уништено од влаге); Мулаибати имам месџида Хаџи Рамазана; Дауд мујезин месџида чаршије; [40] Јусуф мујезин месџида чаршије; Хајрудин Илијас; Хаџи Мехмед мухтесиб; Хусрев мухтесиб; Данијал мухтесиб; Хусејин мухтесиб; Ферхат трговац; Џафер сапунџија; Хајдар сарач; Иса касапин; Увејс халваџија; Хасан трговац; Еврен кројач; Мехмед б. Абдулах ослобођени роб; Ибрахим Абдулах ослобођени роб; Синан кројач; Али кројач; Хамза б. Хаџи; Кадри трговац; Хасан-баша трговац; Меми б. Мурат трговац; Иса свећар; Меми свилар; Сулејман кројач. Кућа 31 Махала Курила 49 изван старог дефтера Ахмед мујезин месџида терзија; Хасан кројач; Рустем пашмакчија; Ејнебег касапин; Халил кројач; Хусејин рабаџија; Меми кувар; Хизир 48 Овако и у оригиналу, şuşter, обућар. 49 Влашко име Курил; данас је Курило крајња источна махала Призрена.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 55 Бали касапин; Мустафа свилар; Хајдар свилар; Ахмед казаз; Али Абдулах касапин; Али бравар; Перихан произвођач ланеног уља; Перване рабаџија; Хасан самарџија; Рамазан касапин; Ахмед пашмакчија; Мехмед масер; Синан трговац; Хаџи Махмуд бојаџија; Али касапин; Хусејин Хоџа сиромашан; Хусејин мутевелија; Хусејин ткач сиромашан; Џафер рабаџија; Перване рабаџија; Хусејин Абдулах сиромашан; Сефер табак; Мустафа масер; Ахмед рабаџија; Хусејин бозаџија 50 ; Осман касапин; Хусејин Коч рабаџија; Махмуд сукнар; Хасан сарач; Хусејин дунђер; Али свилар; Илијас рабаџија; Сејди казаз; Махмуд телал; Мустафа свилар; Хасан капар; Исхак Илијас сиромашан; Али свилар; Мустафа свилар; Хусејин свилар; Хајдар касапин; Рамазан халифа мујезин месџида Хасан-челебије; Хасан берберин; Хусејин кројач; Омер халифа сиромашан; Илијас хлебар; Хизир рабаџија; Хасан капар; Хусејин пашмакчија. Кућа 56 Махала Табаци, изван старог дефтера Илијас чизмеџија; Мустафа кириџија; Мустафа кројач; Хусејин сукнар; Кара Хасан рабаџија; Хусејин кројач; Јусуф продавац овчијих глава; Хусрев табак; Ахмед табак; Ибрахим табак; Пири табак; Ахмед кириџија; Јусуф табак; Хусејин кириџија; Мустафа табак; Мехмед бакалин; Уруџ чизмеџија; Нусрет телал... (два имена оштећена влагом); Искендер табак; [41] Ахмед кројач; Кара Мурат табак; Мустафа табак; Хасан табак; Мемидуш табак; Рамазан табак; Меми сукнар; Хусејин сукнар; Ибрахим табак; Меми б. Исмаил кројач; Меми табак; Меми кројач; Хасан Ширмерд; Мустафа табак; Хусејин табак; Арслан сукнар; Илијас табак; Муса табак; Ахмед бакалин; Али табак; Мустафа пашмакчија; Мустафа мујезин; Ахмед кројач; Хусејин кечеџија 51 ; Хајрудин сукнар; Хусрев табак; Билал сарач; Меми табак; Осман кројач; Хајдар мујезин; Уруџ кројач; Јусуф табак; Курд бакалин; Атаилах мујезин; Хусејин кројач; Меми кројач; Хусам имам; Мустафа бојаџија; Омер табак; Мустафа хатиб; Меми кечеџија; Ахмед кечеџија; Мустафа касапин; Јусуф кечеџија; Ибрахим табак. Кућа 66 50 Онај који производи и продаје бозу, киселкасто освежавајуће пиће од кукуру - зног брашна. 51 Занатлија који од остругане длаке с говеђих кожа или од вуне, прави кечета, врсту капе.

56 Nahija Prizren Приход од ушура муслимана у самом Призрену пшеница товара 45 2250 јечам товара 22 528 раж товара 17 612 мешаница товара 28 560 ресум на дунуме муслиманских винограда, за сваки дунум по 4 акче 500 приход од ливада муслимана 420 ушур од кошница 180 Млинови муслимана и вакуфски млинови у махали Старе џамије, 9 жрвања; у махали Чаршије 4 жрвња; у махали табака 4 жрвња. Укупно 17 жрвања ресум 510 Ливада која припада вакуфу покојног Мехмед-бега б. Хизир Куке, од плодова дрвећа које је на њој годишња надокнада за ушур 100 Ливада Мустафе-бега б. Мехмед-бега, од плодова дрвећа које је на њој годишња надокнада за ушур 60 Укупно 5720 Хришћани у самом Призрену Махала Стари пазар, припада наведеном Михаило Јован; Димитар Михаило; Андрија Михаило неожењен; Симеун Ђорђе; Јован Симеун неожењен; Васиљ Костадин; Михаило Васиљ неожењен; Михаило Боја; Јован Михаило; Петри Јано; Никола Јано; Гаврил Нико неожењен; Никола Којин; Степан Никола неожењен; Ђура Тодор;...(четири имена уништена влагом); Степан соколар; баштина Иван држи је он; [42] баштина Јанко држи је Новак; баштина Боја држи је Ђон; баштина Калица држи је Јано Грк; баштина Димитар држи је Јован; баштина Марко држе је Пејо и Деја; удовица Вида. 52 Кућа 12 Баштина 6 Неожењен 7 Соколар 1 52 Није уврштена у укупан збир.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 57 Махала Мамзић 53 другим именом Хасан-челебија Недељко калуђер; Михаило Недељко неожењен; поп Павле из села Рамање 54 ; Никола поп неожењен; Стојко самарџија; Петар самарџија неожењен; Јован соколар; Симеун његов син, неожењен; Никола Михаило; Јован Димитар; Раја преселац; Тома Раја неожењен; Јован Ишван; Јован Љешовић; Станисав Сиромах; Степа Ђорђе; Симеун поп; Пејо Милосав; Ђуро Калина 55 ; Исаило Ђуро неожењен; Вујо Божидар из села Плањани 56 ; Јован Вујо неожењен; Петар Костадин; Степа Јеличић; Цветко Вукашин; Димитар Цветко неожењен; Јаков Томица; Цветко Јаков; Рајко преселац; Иван Јован; Степа Јован; Тана Ликац; Димитар Пихома; Јован Лука; Миран Јован неожењен; Бојо Никола; Дамјан Милован; Јован Милован неожењен; Стојан Мамзић; Миле Стојан; Цветко Миле неожењен; Симеун поп; Димитар Симеун; Степа Димитар; Јован Костић; Петар Јован; Тодор Јован неожењен; Бежан Јован неожењен; Богдан преселац; Грујо Стојан; Дапча Давид; баштина Марко држи је Нина према старом дефтеру; удовица Јелка; удовица Стоја; удовица Стаја; удовица Вељка. Кућа 38 Неожењен 13 Удовица 4 Соколар 1 Махала Васиљ, припада поменутом Никола Бојо из села Равна Дубрава 57 ; Којо Никола неожењен; Јован Ђура; Јован Никола; Илија Никола; Стамат Јован неожењен; Ђура Јован; Којо Ђурко; Симеун Јован; Бојо Мојша; Никита Бојо неожењен; Ђуро Бојо неожењен; Гаврил Јован; Миладин преселац; Боја терзија; Петар Јован; Јован Петар неожењен; Стојко Грубо; Јован Стојко неожењен; Петраш Никола; Никола Петраш неожењен; Јован Петраш неожењен; Никола Горанац; Петар Никола неожењен; Јован Иван; Иван Јован неожењен; Димитар преселац; Пејо Ђурко; [43] Димитар Воја; Радоња рабаџија; Петар Лука; Никола Лука неожењен; Крагуј преселац; Михаило поп; Милош преселац; баштина 53 У једном ћирилском споменику из 1592. уписана као Мамзи махала. Задужбине Косова, 507. 54 Сада Ромаја или Рамаја, северозападно од Призрена, на десној страни Б. Дрима, источно од Дамјана. 55 Данас постоји потес Калина у атару села Велика Хоча. 56 Треће по реду село Призренске нахије. 57 Друго по реду уписано село Хочанске нахије.

58 Nahija Prizren Никола у рукама Јована; баштина Кола држи је Груба; баштина Никола држи је Радисав; црква Богдан 58 држи је поп Мојша; удовица Рада; удовица Димитра; удовица Јела; удовица Милица. Кућа 23 Баштина 4 Неожењених 12 Удовица 4 Махала Кука другим именом Курила Андрија Нина; Јова Андра неожењен; Ђин Нина; Доч Нина; Нина Гика неожењен; Ђин Кола; Тола Биц доселац; Тола Биц неожењен; Кола Гика; Јован Никола; Кола Никола неожењен; Кола Нико; Нико Кола неожењен; Тола Биц; Степа Биц неожењен; Богосав преселац из Плањана; Љум Пренд; Ђон Пренд; Пренд Пута; поп Богица; Јован поп; Стојан Петар; Стамат Петар неожењен; Кола Нико; удовица Чубра; удовица Милка. Кућа 16 Неожењених 8 Удовица 2 Махала Чаршија другим именом Петар Никола поп Никола; Исаило поп; Степан Исаило неожењен; Михаило Вук; Јован Михаило неожењен; Давид Павле; Ђура ћурчија; Јован Вук; Јован Јован неожењен; Јован Димитар; Стамат Којчин; Нестор Којчин неожењен; Цветко Ђорђе; Пејо Цветко неожењен; Воја Ђуро; Ломо Воја неожењен; Радисав Воја неожењен; Михаило Јован; Стамат Михаило неожењен; Гаврил Михаило неожењен; Петар кујунџија; Стамат казанџија; Остоја Строја; удовица Каја; удовица Станка; удовица Стана. Кућа 14 Неожењених 9 Удовица 3 Махала Богој рибар, припада поменутом Вукашин Васиљ; Јован Вукашин неожењен; Миха Грк; Јован Лазар; Пејо Ђура; Воја преселац, Никола Воја неожењен; Јова Пејо; Биц Кука; Никола Биц неожењен; Атанас Биц неожењен; Никола Биц неожењен; поп Воја доселац из села Сушић 59 ; Атанас поп неожењен; поп Латин; 58 Неидентификована црква у којој је, вероватно, раније служио неки поп Богдан или је задужбина неког богатог Призренца Богдана (у другој половини XIV века најбогатији призренски трговац и протовестијар краља Вукашина био је чувени Богдан Киризмић). У махали Богоја рибара уписане су такође цркве по личним именима, без или са одредницом поп. 59 Непознато.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 59 Степан Никола; Никола Степан неожењен; Вуча терзија; Никола Вуча неожењен; Цветко преселац; Стамат Цветко неожењен; [44] Вука Ђурић; Артемије Вука неожењен; Ђурић Михаило; Тома Влајко соколар; Петар Степан соколар; Новак Степан; Гаврил Новак неожењен; Дејан Ђон; Пејо Ђон неожењен; црква Влатко; црква попа Латина; црква попа Степана; црква Никола; удовица Петруша. Кућа 20 Неожењених 12 Соколара 2 Удовица 1 Махала Радомир, припада поменутом Нико Цуце; Никола Цуце; Филип Нико неожењен; Јован Нико; Јован Петруша; Димитар Стојко; Стојан преселац; Пејо ћурчија; Павле Пејо неожењен; Стојан Пејо неожењен; Јован ћурчија; Манојло Јован; Богдан Ђин; Никола Богдан неожењен; Тодор преселац; Димитар преселац; Миладин Димитар неожењен; Никола преселац; Мило Богица; Петар Богица неожењен; Симеун Богица неожењен; Прибак калуђер; Кузма Прибак неожењен; Стојан Јеремија; Лало преселац; Аврам Лало неожењен; Ивко преселац; Тома Раде; Исајло Раде неожењен; поп Филип; Михаило поп неожењен; Јован поп неожењен; Петар преселац; Петар Батрич; Никола Петар неожењен; Богдан Петар; Иван Петар; Мило Грк; Петраш Мило неожењен; Марко Ђуро; Крека Ђуро неожењен; Војо Јаков; Тома Војо неожењен; Вука Драг; Ђуро Вука; Петраш Дикља 60 ; Рајко Брајко; Никола преселац на Богдановој баштини; Цветко Петко; Стамат Цветко неожењен; Тома казанџија; Ђуро Димитар; Цветко Ђуро неожењен; Јован Цветан; Ђуро Лазар; Јован Лазар; Лука Лазар; Михаило Цветко; Јован Цветко неожењен; Марко Милача; Стојан Пометко 61 ; Никола Пометко неожењен; Пејо поп; Младен Никола; Цветко Јован; Димитар преселац на Степановој баштини; баштина Богдан у рукама Николе преселца; баштина Никола држи је Ђурко; баштина Дида држи је Петро; баштина Пејо држи је Јова; баштина Димитар држи је Пејо соколар на основу старог дефтера; Никола Матеј; Павле Првојан; удовица Комлена; удовица Цвета; удовица Јела; удовица Јовица; удовица Дамјанa, удовица Петруша; удовица Јелка. Кућа 53 Неожењених 20 Соколарска баштина 1 Удовица 7 [45] Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед Вука Марин; Дата Вака; Марк Ник; Нина Бард; Нана Нина; Кола Нина; Пал Деда; Кола Јанка; Божић Кола неожењен; Кола Брик; Петар Кола 60 Изведено од Дика, попут Дикан, Дикић, Дикосав. 61 Име забележено у хрисовуљама.

60 Nahija Prizren неожењен; Гика Нина; Нина Гика неожењен; Биц Дода; Ђин Бушат; Марк терзија; Кука Дода; Приц Кука неожењен; Доч Јупа; Кола Доч неожењен; Кола Биба из села Шаља; Биба Кола неожењен; Дода хлебар; Доч Бард; Нина Доч неожењен; Пејо Ђон; Марко Пејо неожењен; Петар Раде; Никола Раде; Дода Задрима 62 ; Богица Марко; Марко Богица неожењен; Андра Пренд; Илија Лика; Биба хлебар; Степа Доч; удовица Прендa; удовица Петра; удовица Јана. Кућа 26 Неожењених 10 Удовица 3 Махала Пантелијa 63, изван старог дефтера Јован Кола; Нина Кола; Баца Кола; Нина Нина неожењен; Кола Нина неожењен; Андра Гика; Петар Михаило; Димитар Михаило; Михаило Петар неожењен; Гика Пипа; Пипа Гика неожењен; Кола Пипа; Степа Кола неожењен; Пал Нина; Степа Доч; Кола Доч; Нана Ђурко; Ђура Нина; Тита Гика Дом из села Домовиште 64 ; Цветко Грк; Атанасије Цветко; Јова Кола; Марин Чонтић; Деса преселац из села Домовиште; Манојло Стојо; удовица Стоја; удовица Мара. Кућа 22 Неожењених 7 Удовица 2 Махала Придворица, изван дефтера Путник Ђакон; Ђорђе преселац; Боја Ђорђе неожењен; Ђурић Бојко; Мијаљ Ђурић неожењен; Атанас Ђурић неожењен; Мијаљ сарач; Димитар Милован неожењен; Лула Мијаљ неожењен; Тома Стамат; Јован килиндирџија 65 ; Петар преселац из Приштине; Никола Тодор; Симеун Никола неожењен; Нана Нина; Манојло Никола; Аранид Пејчин; соколар Гаврил; Димитар Бољета; Петар Стојко; митрополитска црква 66. Кућа 14 Неожењених 6 Соколар 1 62 Уместо имена оца, као ближа ознака наведена област порекла. 63 И данас у Призрену постоји истоимена махала. 64 Југозападно од Паштрика, у Албанији. 65 Занатлија који израђује килиндире, кондире, тј. металне врчеве за воду, вино и др. 66 Није нам познато која је од призренских цркава, у овом периоду била седиште митрополије.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 61 [46] Махала Ајас Лука, другим именом Изкућан Пал Груба; Марко Груба; Младен Пал неожењен; Дода Гика Љеш; Вељан Лика; Петар Лика; Пејо преселац из села Опез 67 ; Пал Доч; Јован Доч неожењен; Јован Пејо; Петар Дида; Петар Кола; Никола Петар неожењен; Гаврил Петар неожењен; Петар Гика; Кола терзија из села Куштендин 68 ; Ђура Кола; удовица Петруша. Кућа 13 Неожењених 4 Удовица 1 Хајмани у махали Пантелија Доч Бајра; Деда Доч; Пал Деда неожењен; Божић Јован кнез; Марко Божић неожењен; Павле Божић неожењен; Степа Доч; Богдан Доч; Дејан Доч неожењен; Воја Доч неожењен. Приход спенџа особа 366, удовица 27, хајмана 10 укупно 9373 пшеница товара 25 1250 јечам товара 20 480 мешаница товара 25 500 просо товара 6 240 грахорица товара 4 160 шира чаброва 151 4832 ресум на корито 500 траварина 1305 ресум на повртњак 522 ресум на дрва 522 ушур од кошница 306 приход од монопола 3500 приход од ресума на бачве, баџ на вино износи за сваку бачву по 15 акчи 2500 приход од ледаре 300 приход од кланице, на четири грла 69 узима се по једна акча 1250 рајински млинови у махали Богој рибар, 4 жрвња; у махали Придворица 6; укупно 10 жрвања 300 67 Непознато. 68 Куштендил јужно од Призрена. 69 Овде се мисли само на овце и козе (тур. davar).

110 Nahija Prizren ушур од лана 18 надокнада за сено 40 укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 36 Укупно 1300 142 65. Село Прозрак 143, припада Призрену део већ наведеног тимара У реченом дербендском селу уписано је осамнаест дербенџија; сваки од њих даје за баштину по десет акчи спенџе, по једну балу 144 пшенице и по једну балу јечма, баџ на вино, бадухаву 145 и казне и глобе. Пошто је тако заведено у стари дефтер, ових осамнаест рајетина дербенџија је заведено на описани начин. Дабижив Брајко; Младен Дабижив неожењен; Радисав Брајко; Стојан Радисав; Петар Миличин; Димитар Петар; Ђура Доброје; Радисав Стојко; Јован Тодор; Пејо Добровић; Стојан Димитар; Која Стојан; Димитар Јован; Ђура Димитар; Јаков Степан; Петко Ђурица; Петар Петко; Димитар Петко неожењен. Кућа 16 Неожењених 2 [80] Приход спенџа по 10 180 пшеница товара 8 400 јечам товара 8 192 баџ на вино 194 укупно нијабет, младарина, тапијска такса и друго 200 Укупно 1166 142 У списку села Призренске нахије грешком је уписано 1200 акчи прихода. 143 Налазило се западно од Урошевца, у близини села Језерце. Гора Прозрак помиње се у српским средњовековним изворима (Архиепископ Данило II, Животи краљева и епископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб 1866, 213) и у путопису Јастребова, руског конзула у Призрену. Према његовим наводима, на Прозраку је, својевремено, била караула. Туда је ишао пут од Призрена до Неродимља у трајању од 6 ½ сати. У народу су Прозрак и Неродимка чешће називане Језерским планинама. И. С. Ястребов, Стара Сербія и Албанія, Споменик СКА, XLI (1904), 52, 102, 106. 144 Тур. denk, пола коњског товара. 145 Бадухава, назив за групу дажбина, која је, у зависности од области, обухва - тала крвнину (новчану казну за крвне деликте) и порезе као што су: младарина, пољачина, ресум на тапију, казне и глобе и друго.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 111 Раја реченог села Прозрак Заведени су у овом селу: Павле доселац; Димитар Тодор; Матеј Нико; Тома Димитар; Јаков Николин; Раја Угрин; Радисав Јован; Никола Петко; Димитар Богдан; Пејо Јован; Стојанча Пејо неожењен; Никола Јован неожењен. Кућа 10 Неожењених 2 Приход спенџа 300 пшеница товара 6 300 јечам товара 10 240 мешаница товара 13 260 траварина 50 ресум на повртњак 20 ресум на дрва 20 ушур од кошница 25 свињарина и Божић 10 ушур од купуса 22 надокнада за сено 28 укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 45 Укупно 1334 146 Тимар Хусејина 66. Село Горња Сопина 147, припада Призрену Стана Ђурко; Цветко Војин; Даба Петар; баштина Димитар држао је Михаил а сада Даба Петар; Марко Ђурко; Јова Марко; баштина Јагаш држи је Марко Ђурко; Ђура Димитар; Пејо Димитар; Димјо Тодор; Стамат Никола; Јовица Војин; Никола Војин; Јовица Никола; Тоша Дабижив; баштина Никола држи је Тоша Дабижив; Никола Јован; Цветко Јован; Раја Иван; Јовица Раја; Нина преселац; Бојица Нина; Стане Дабижив; Павле Стане; Павле Јован; Раде Јован; Младен Богдан на очевој баштини; Димјо Михаило; Јовица Петко на баштини Радисава; баштина Пејчин држи је Стојко; баштина Дамјан држи је Стане Дабижив; баштина Стојко у рукама становника села; баштина Лазар 146 Тачан збир је 1320 акчи. 147 Могуће да се налазило на месту данашњег села Дубрава, 1,5 km од Сопине. Зарковић, Метохија, 134.

112 Nahija Prizren држи је преселац; Која Димитар на очевој баштини; баштина Вучко Стојко; баштина Божић; удовица Мара; удовица Цвета; удовица Недељка. Кућа и баштина 36 Неожењених празно Удовица 3 [81] Приход села Горња Сопина спенџа са удовицама 918 пшеница товара 28 1400 јечам товара 24,5 588 раж товара 12 432 зоб товара 25 500 просо товара 2 80 грахорица товара 1 40 шира чаброва 30 960 ресум на корито 80 траварина 150 ресум на повртњак 60 ресум на дрва 60 свињарина 20 ушур од лана 35 ушур од купуса 40 ушур од воћа 20 ушур од кошница 50 надокнада за сено 60 рајински млин, 2 жрвња 30 млин ћехаје Мустафе, 3 жрвња 45 хаса ливада 1, држи је ћехаја Мустафа, приход 60 [хаса] земина 2 приход 200 виноград ћехаје Мустафе, 6 дунума 36 нијабет, младарина, пољачина и друго 116 чифтлик заима ћехаје Мустафе, годишњи приход 120 Укупно 6100 67. Мезра Гражданик 148, припада Призрену део истог тимара Речену мезру притежавао је покојни мевлана Сузи 149. Неколико хајмана дошло је и настанило се на овој мезри, а господару земље плаћају из године у годину 250 акчи, у надокнаду за ушур од житарица и осталих 148 Данас село Гражданик, западно од Призрена. У средњем веку Ограђеник. 149 Сузи Челебија, чувени османски песник, био је дервиш накшибендијског реда. Он је у Призрену успоставио свој вакуф, који се састојао од месџида с основном

[118] Списак села нахије Хоча 1. Сама Пазар Хоча 35000 2. Село Равна Дубрава 9500 3. Село Доња Хоча 4500 4. Село Плочица 832 5. Село Сламодража 18000 6. Село Велики Раховац 10000 7. Село Мали Раховац 600 8. Село Рибник 1400 9. Село Студенчани 14000 10. Село Оптеруша 15000 11. Село Целина 7000 12. Село Жалчиште 9500 13. Село Ратковац 4000 14. Село Момуша 4722 15. Село Турјак 2228 16. Село Влчитрн 8674 17. Село Диничина 3326 18. Село Брестовац 3000 19. Мезра Петрошица у близини села Доња Хоча 230 20. Село Горња Блатица 21. Село Доња Блатица 2000 22. Село Радостева 5000 23. Село Медведце 2300 24. Село Доње Ретимље 200 25. Село Мируша 4862 26. Село Црни Луг 2938 27. Село Хамовац 2200 28. Село Горње Поточане 5500 29. Село Доње Поточане 5500 30. Село Зирзева 4000 31. Село Самопис 3000 32. Село Пуски Дол 5500 33. Село Поповић 4500 34. Мезра Космај поред наведеног села 2150 35. Село Брадотин Дол 7500 36. Село Пустосел 4500 37. Мезра Белопоље 1499 38. Село Добродољан 5200 39. Село Драгачина 1300 40. Село Семетиште 4200 41. Село Кострец 2300 42. Мезра Браишинце поред нав. села, изван дефтера 200 43. Село Горња Тумичина 1500 44. Село Доња Тумичина 800 45. Село Горње Понорце 2550 46. Мезра Крушчица у близини претходног села 450 47. Село Ношпаљ 3000 48. Село Подлужје 1553 49. Село Доње Понорце 1433 50. Село Горачева 1050 51. Село Лабићева 2300 52. Село Јанчиште 3600 53. Село Милановић, без раје 900 54. Село Зојић 4000 55. Село Серош 8500 56. Село Дањани 3500 57. Село Врањак 2000 58. Село Поповац 1300 59. Село Лесковац 700 60. Село Давидол 500 61. Село Дреновац 8000 62. Село Бања 1200 63. Село Мала Бања 200 64. Село Горње Ретимље 5500

162 Nahija Ho~a [119] 65. Село Штавица 3000 66. Село Горња Круша 3500 67. Село Доња Круша 8000 68. Село Дубљан 3600 69. Село Ногавица 1500 70. Село Кобиља Глава 1500 71. Село Крамовик 4500 72. Село Славинац 1499 73. Село Духље 2199 74. Мезра Дивјак у близини реченог села 350 75. Село Нукшор 1800 76. Село Непробиште 6600 77. Село Мрасор 1500 78. Село Сопнић 5000 79. Село Гелаћева 1300 80. Село Белоцрква 7000 81. Село Владиловић 5000 82. Мезра Рупљане поред реченог села 500 83. Село Избиште 3000 84. Село Горњи Рибник 2500 85. Село Доња Брњача 3500 86. Мезра Горња Брњача у близини наведеног села 200 87. Село Мачина 3000 88. Село Гостулин 1000 89. Село Голишева 500 90. Село Брато(в)чаница, без раје 500 91. Село Брестовац 1500 92. Село Сињане 10600 93. Село Уљар 1300 94. Село Пиране 3000 95. Мезра Петковац крај села Радостева, изван старог дефтера 500 96. Нијабет нахија Призрен и Хоча 8000

TD 495, 124-125

[183] Списак села нахије Жежна 1. село Рогозна 1200 2. село Бирово 3500 3. село Бањска дербенд 800 4. село Придворица 1550 5. село Црнац 2500 6. село Мијачиновић 1030 7. село Дубокова 3500 8. село Вучје 4000 9. село Гребно 1400 10. село Захова 1300 11. село Угракиник 4500 12. село Јошаница 4000 13. село Горње Гњеждане 1200 14. село Доње Гњеждане 1500 15. село Грубовица 900 16. село Чрљан 1500 17. село Поповце 1000 18. село Шмрека 300 19. село Извор 900

NOVI PAZAR Podbjeq NASEQA NAHIJE @E@NA [u}enovci Osojani (Oslovica) a Cvetwe Ujni~e Beberu{a Tolci 1118 Pedeq Le~ LEGENDA Cerovik Trnava Cepeq 1231 Zahova Zlati Kamen R o preko 100 ku}a pusta sela i mezre od 81-100 ku}a tvr ava od 26-80 ku}a Bu eva naseqe u drugoj nahiji od 10-25 ku}a Luka nesigurna ubikacija od1-9ku}a Visinska skala Babudavica 0 500 1000 1500 2000 m g o Rogozna Mihali} z n [ipova Crnac Dubokova Junak Izvor Grebno ^rqan G.- -Gwe`dane D.- Gri`ani Ugrakinik Grubovica Popovce Jo{anica Mija~inovi} Pridvorica Birovo Vu~je Leposavi} Ibar Bawska Razmera 1: 200 000 0 1 2 3 4 5 10 Jo{evik 15 km

[200] Списак села нахије Tрговиште 1. само Трговиште 10000 2. село Себечева 13300 3. село Велика Корита 15000 4. село Мала Корита 2500 5. село Набој 8000 6. село Суходол 8000 7. село Засмрча 7000 8. село Доња Лукавица 7000 9. село Грахова 6000 10. село Закамен 3400 11. село Велика Тузина 6500 12. село Мала Тузина 500 13. село Долова 7000 14. село Бишани 3000 15. село Ђерекар 4042 16. село Радетина 3070 17. село Ломница 2426 18. село Злоглав 1631 19. село Леч 3095 20. село Црепуља 2691 21. село Доња Биханица 1729 22. село друга Биханица 1722 23. село Злати Камен 853 24. мезра Градчац у близини овог села 200 25. село Цепељ 541 26. село Драга 11000 27. село Црпско 4000 28. село Горња Ликоцрева 5000 29. село Доња Ликоцрева 4000 30. село Доња Башча 6000 31. село Букојевица 13100 32. село Жабрени 9000 33. село Пештера 9500 34. село Годова 4000 35. село Вучја 2000 36. село Сутје 4000 37. село Храсна 4673 38. село Међугорје 2127 39. село Режевић 1200 40. село Слатина 5500 41. село Црноча 2200 42. село Добриње 2700 43. село Цветановић 4000 44. село Бела Црква 4250 45. село Девреч 1749 46. село Горњи Нељуди 5000 47. село Дубова 1000 48. село Буђева 10000 49. село Марина Дубрава 11000. 50. село Велика Речица 5400 51. мезра Дижева 600 52. село Белица 4300 53. село Тврдишева 12000 54. село Братјаковић 4000 55. село Хранотић 5000 56. село Медељ 3800 57. село Рудница 2000 58. мезра Рабреница друго име Букојева, изван старог дефтера 200 59. село Црнча 6250 60. манастир Трумина Свети Никола у близини села Осојане 250 61. село Шућеновци 2700 62. село Доњи Нељуди 3300 63. село Горња Башча 5700 64. село Рожај 4500

270 Nahija Trgovi{te [201] 65. село Горња Лукавица 5000 66. село Дмитрова црква 5500 67. село друга Дмитрова Црква 1500 68. село Лескова Глава 3100 69. село Мојстир, друго име Петрад 3000 70. село Драгиње 2700 71. село Жупа 1300 72. село Липица 4500 73. село Веље Поље 3000 74. село Симирађ 1500 75. село Осојани, друго име Ословица 3000 76. село Јездревић 2000 77. село Попић 1000 78. село Бороштица 3500 79. село Шпиљан 7000 80. село Расовац 7000 81. село Саш 3000 82. село Мојстир 12000 83. село Црна Крпа 6000 84. село Детан 2000 85. село Мала Точилова 4300 86. село Кочарник 3500 87. мезра Сипче у близини села Суходол, изван дефтера 300 88. село Церовик 2122 89. село Радуша 2183 90. село друга Радуша 700 91. село Камичица 4300 92. село Велика Точилова 7000 93. село Баљенова 3000 94. село Горњи Рамош 3650 95. село Доњи Рамош 850 96. село Славковић 2000 97. село Врујак 2000 98. село Дуљеби 2000 99. село Јаребице 1400 100. село Боројевик 3500 101. село Шароња Лукавица 2600 102. село Крње Јеле 3567 103. село Врбасић 1500 104. село Подбјељ 1000 105. село Горњи Грачани 5500 106. мезра Чаровина, изван дефтера 50 107. село Доњи Грачани 3740 108. село Ходојевић 1100 109. село Гњила 1800 110. село Пружња 1200 111. село Лука 4000 112. село Бабудавица 1999 113. село Михалић 1000 114. село Војнова 2000 115. село Јошевик 3000 116. село Горанџа 1224 117. село Шавци 4200 118. село Јунак 1200 119. село Шипова са махалом Доброшевина 600 120. село Вилиште 800 121. село Каменица друго име Рибарић 200 122. село Варева 2000 123. манастир Варева у близини поменутог села 500 124. село Беберуша 1500 125. село Островица 1500 126. село Каловић 1600 127. село Доња Бикова 900 128. село Долац 1600 129. село Доњи Попић 1400 130. село Трнава 2300 131. село Трапоња 1000 132. село Дољани 3800

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 271 [202] 133. село Божанић 2000 134. село Црниш 1500 135. село Црниш 1700 136. село Златаревина 900 137. село Цветње 1700 138. село Грижани, без раје 600 139. село Свибовница 300 140. село Прибојевци, без раје 500 141. село Курјак, без раје 200 142. село Ујниче 1000 143. село Забрђани 1500 144. село Толци у близини села Ујниче без раје 500 145. село Горња Бикова 500 146. село Блажевје 250 147. село Рушци, без раје 250 148. село Педељ 2800 149. село Мала Речица 200 150. мезра Црвена Локва 500 151. манастир Света Тројица 1000 152. село Окошан 300 153. нијабет нахије Трговиште, изузев слободних [тимара] 4500 154. село Превелика, застарели износ

SJENICA NASEQA NAHIJE TRGOVI[TE [tavaq Trijebine Vapa Duga Poqana Bele Vode Slavkovi} Jelenak 1617 V. Re~ica Kami~ica Me ugorje a 1416 r @abreni G i Cvetanovi} Hranoti} H o m 1461 Homar TVRDI[EVA q e 1499 P E v a Bu eva Hrasna Pru`wa Go{eva Crpsko Vrh Sredwa Brda [itovac Qe{nica Paquh Crhaq Crni{ Negobradina Orahova Sipawe Kradenik [ M. Korita 1616 Dragulin V. KORITA Dobrodol Hezan Vr{eva Brod Tucawe Godo~ani Crvena Lokva Ponor Bor Lagator T PE[TERA Savina Borja Daj{ica Reka V. Tuzina M. Tuzina E Boro{tica Belica \erekar Krsta~a 1755 R Krwe Jele Bratjakovi} Re`evi} Devre~ Leskova Glava Suhodol D. Ramo{ Sip~e Naboj DOLOVA Hum 1469 G. Ramo{ Crna Krpa D. Ba{~a Bi{ani G. Ba{~a Radetina Lomnica Bela Crkva Grahova Zloglav Zasmr~a Ro`aj H BUKOJEVICA Ostrovica Rudnica Dubova Lipica -Lukavica D.- Radu{a G.- Dmitrova Crkva- Veqe Poqe - druga V.- M.- -To~ilova [arowa Lukavica Jarebica u 1403 Sa{ Vu~ja Detan Ibar ^arovina Baqenova m Godova Ko~arnik Duqebi D. Bihanica [piqan Crn~a MARINA DUBRAVA Gwila Zakamen Pogled 2154

Qudska r. Ra{ka G. Bikova D. Bikova R A 1118 [ K D. Popi} Borojevik Vojnova NOVI PAZAR Podbjeq -Gra~ani Zabr ani D.- [avci Vareva Hodojevi} G.- Zlatarevina Oko{an G.- [u}enovci Trgovi{te Doqani Osojani D.- -Likocreva (Oslovica) Crno~a Vrbasi} Goranxa Di`eva SEBE^EVA Slatina Dolac Sutje Beberu{a Bla`evje Cvetwe A Pedeq Tolci Le~ Cerovik Trnava Ujni~e Cepeq 1231 Ra{ka Zahova Zlati Kamen R o LEGENDA Rudnica 0 g o preko 100 ku}a od 81-100 ku}a od 26-80 ku}a od 10-25 ku}a od 1-9 ku}a Rogozna [ipova z n Visinska skala a Ibar Crnac G.- -Gwe`dane Dubokova D.- Grebno ^rqan Ugrakinik Le{ak Izvor Grubovica Gri`ani pusta sela i mezre tvr ava Bu eva naseqe u drugoj nahiji Luka nesigurna ubikacija 500 1000 1500 2000 2500 m Popovce Jo{anica Mija~inovi} Pridvorica Birovo Vu~je 2017 Pan~i}ev vrh Leposavi} Dmitrova Crkva Mihali} Junak Crni{ @upa Vrujak Dobriwe Simira I B A R S Mojstir (Petrad) Popi} Kamenica (Ribari}) Jezdrevi} Babudavica K I K O L Luka Vili{te Bawska Jo{evik DRAGA Mojstir Zubin Potok Ibar Zve~an 1750 A [ I N M o k r ag o r a S u v a p l. Crepuqa Ru{ci Razmera 1: 200 000 0 1 2 3 4 5 10 15 km

Остаци старог Трговишта на локалитету Пазариште код Н. Пазара