ПРЕС КЛИПИНГ. Удружења за комуналне делатности. април, године

ПРЕС КЛИПИНГ Удружења за комуналне делатности април, 2013. године

Садржај: Штампани медији Интернет Информације Регионалне привредне коморе Крагујевац Активности Удружења за комуналне делатности Законскa регулативa Догађаји у иностранству Догађаји у земљи

Штампани медији

Лакше се дише без монопола и корупције Медиј - Рубрика: НИН - Ван рубрике Датум: Чет, 04/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 1211цм2 Аутор: Милан Ћулибрк Страна: 26 Део: 1/2 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС),

Медиј - Рубрика: НИН - Ван рубрике Датум: Чет, 04/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 1211цм2 Аутор: Милан Ћулибрк Страна: 27 Део: 2/2 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Србији треба јединствена Комора Медиј - Рубрика: НОВИ МАГАЗИН - Србија Датум: Чет, 25/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 1699цм2 Аутор: Страна: 30 Део: 1/3 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Медиј - Рубрика: НОВИ МАГАЗИН - Србија Датум: Чет, 25/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 1699цм2 Аутор: Страна: 31 Део: 2/3 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Медиј - Рубрика: НОВИ МАГАЗИН - Србија Датум: Чет, 25/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 1699цм2 Аутор: Страна: 32 Део: 3/3 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Јачање сарадње са Хрватском Медиј - Рубрика: КИКИНДСКЕ, Кикинда - Актуелно Датум: Пет, 29/03/2013 Земља: Србија Површина чланка: 35цм2 Аутор: Страна: 2 Део: 1/1 Теме: Регионалне привредне коморе и друге привредне коморе

Бесповратна средства за аграр Медиј - Рубрика: СОМБОРСКЕ НОВИНЕ, Сомбор - Ван рубрике Датум: Пет, 29/03/2013 Земља: Србија Површина чланка: 102цм2 Аутор: Страна: 6 Део: 1/1 Теме: Регионалне привредне коморе и друге привредне коморе

Међународни скуп о отпаддним водама Медиј - Рубрика: БЛИЦ - Војводина Датум: Сре, 10/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 25цм2 Аутор: БВ Страна: 17 Део: 1/1 Теме: Регионалне привредне коморе и друге привредне коморе

Спољни дуг смањен за 328 милиона евра Медиј - Рубрика: АЛО! - Вести Датум: Уто, 16/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 29цм2 Аутор: Страна: 4 Део: 1/1 Теме: ПКС Привредна комора Србије

Презентација Закона о јавним набавкама Медиј - Рубрика: ПРЕГЛЕД - Домаће фирме Датум: Уто, 16/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 115цм2 Аутор: Тањуг Страна: 10 Део: 1/1 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Све чвршће пријатељство Медиј - Рубрика: ДНЕВНИК - Војводина Датум: Сре, 17/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 112цм2 Аутор: А. Мали Страна: 13 Део: 1/1 Теме: Регионалне привредне коморе и друге привредне коморе,

Само инвестиције држави помажу Медиј - Рубрика: ДНЕВНИК - Економија Датум: Пон, 22/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 213цм2 Аутор: Страна: 4 Део: 1/1 Теме: Жељко Сертић (председник ПКС)

Сертић: Припрема се нова организација привредних комора Медиј - Рубрика: ДАНАС - Економија Датум: Пон, 22/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 94цм2 Аутор: Бета Страна: 9 Део: 1/1 Теме: ПКС Привредна комора Србије, Жељко Сертић (председник ПКС)

Најскупље на српским пијацама Медиј - Рубрика: БЛИЦ - Економија Датум: Пон, 22/04/2013 Земља: Србија Површина чланка: 472цм2 Аутор: Марија Николић Горица Авалић Страна: 11 Део: 1/1 Теме: ПКС Привредна комора Србије

Интернет

Међународна конференција по 3. пут у Суботици Датум: Сре, 10/04/2013 Медиј: www.yueco.rs Аутор: Земља: Србија Веб рубрика: Вебсajt Урл: http://www.yueco.rs/vest/dru-tvo/me-unarodna-konferencija-po-3-put-usubotici Теме: ПКС Привредна комора Србије Суботица је по 3. пут домаћин Међународне конференције Отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасни отпад која се организује по 43. пут. Организатор конференције је Удружење за технологију воде, Институт за хемију и технологију, Привредна комора Србије и пословно Удружење Водовода и канализације. Пријављено је преко 200 учесника из земље и иностранства и то са циљем размене искуства и најновнијих сазнања технологија из свих области. Суботица је једна од градова који највише ради на решавању ових проблема пре свега захваљујући пречистачку отпадних вода. На конференцији је представљено преко 50 радова, од чега је Суботица имала 4 рада и то 3 у области отпада и један из области вода. По речима стручњака Суботица је од 2000. година па до данас највише урадила на овом пољу у Србији. На конференцији су присуствовали најеминентнији стручњаци из наше земље, бивших република Југославије, као и представници страних фирми из Француске, Немачке, Аустрије, Италије, Мађарске и многих других земаља. Циљ је такође да се презентују научни и стручни радови, са жељом да се на конференцији појаве и људи са стручних и научих факултета, ради размене искуства. Удружења за технологију воде и санитарно инжињерство организује током године низ манифестација, а ова је једна од три најзначајније, поред оне на Јахорини која се бави проблемима водоснабдевања и каналисања и Сајма и форума вода.

Презентација Закона о јавним набавкама Датум: Пон, 15/04/2013 Медиј: www.tanjug.rs Аутор: Земља: Србија Веб рубрика: Вести Урл: www.tanjug.rs Теме: ПКС Привредна комора Србије БЕОГРАД, 15. априла (Тањуг) - Привредна комора Србије организоваће сутра презентацију новог Закона о јавним набавкама, надлежностима Управе за јавне набавке и Комисије за заштиту права у поступцима јавнихнабавки. Циљ скупа је да се представе значајне новине у Закону о јавним набавкама који је почео да се примењује 1. априла. Биће речи о спровођењу поступака јавне набавке, доделе уговора, планирања, Портала јавних набавки, поступка заштите права и надлежности Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, а посебно надлежности Управе за јавне набавке. Присутнима ће се на почетку обратити председник ПКС Жељко Сертић и директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић. Помоћник директора Управе за јавне набавке Данијела Бокан говориће о планирању, Порталу јавних набавки и надлежностима Управе за јавне набавке, а саветник и члан Радне групе за израду Закона о јавним набавкама Ђорђе Белензада о предмету и поступку јавне набавке. Руководилац Групе за стручне послове у Управи за јавне набавке и члан Радне групе за израду новог Закона о јавним набавкама Далиборка Срећков представиће доделу уговора, поништење и ништавост уговора и прекршаје. Председник Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Саша Варинац упознаће привреднике с надлежностима Републичке комисије и поступком заштите права.

Спољни дуг Србије смањен за 328 милиона евра Датум: Пон, 15/04/2013 Медиј: www.tanjug.rs Аутор: Земља: Србија Веб рубрика: Вести Урл: www.tanjug.rs Теме: ПКС Привредна комора Србије БЕОГРАД, 15. априла (Тањуг) - Спољни дуг Србије је последњег дана јануара износио око 25,39 милијарди евра, и у том месецу смањен је за 328,3 милиона, наведено је у новом броју часописа "Коњуктурни трендови", који издаје Привредна комора Србије. Стање дуга по главници износило је 25,11 милијарди евра, а 280,7 милиона је редовна камата. Посматрано према рочној структури, дугорочни дуг је смањен за 206,4 милиона евра, а краткорочни за 121,9 милиона евра. Спољни дуг јавног сектора је смањен за 210 милиона евра, а приватног за 118,3 милиона евра, при чему је повећано дугорочно задуживање предузећа за 21,5 милиона, а краткорочно за 2,8 милиона евра, док је укупан дуг банака смањен за 142,6 милиона евра у односу на крај децембра. Спољни дуг јавног сектора је смањен на 11,98 милијарди евра и чинио је 47,2 одсто укупног дуга према иностранству, а спољни дуг приватног сектора сведен је на 13,42 милијарди у односу на крај 2012. године, са учешћем од 52,8 одсто.

Презентација Закона о јавним набавкама Датум: Уто, 16/04/2013 Медиј: www.rtv.rs Аутор: Тањуг Земља: Србија Веб рубрика: Економија Урл: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/prezentacija-zakona-o-javnimnabavkama_385539.html?utm_source=feedburner&utm_mediu m=feed&utm_campaign=feed%3a+rtvsvevesti+%28rtv+poslednje+vesti%29 Теме: ПКС Привредна комора Србије БЕОГРАД - Привредна комора Србије организоваће данас презентацију новог Закона о јавним набавкама, надлежностима Управе за јавне набавке и Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Циљ скупа је да се представе значајне новине у Закону о јавним набавкама који је почео да се примењује 1. априла. Биће речи о спровођењу поступака јавне набавке, доделе уговора, планирања, Портала јавних набавки, поступка заштите права и надлежности Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, а посебно надлежности Управе за јавне набавке. Присутнима ће се на почетку обратити председник ПКС Жељко Сертић и директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић. Помоћник директора Управе за јавне набавке Данијела Бокан говориће о планирању, Порталу јавних набавки и надлежностима Управе за јавне набавке, а саветник и члан Радне групе за израду Закона о јавним набавкама Ђорђе Белензада о предмету и поступку јавне набавке. Руководилац Групе за стручне послове у Управи за јавне набавке и члан Радне групе за израду новог Закона о јавним набавкама Далиборка Срећков представиће доделу уговора, поништење и ништавост уговора и прекршаје. Председник Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Саша Варинац упознаће привреднике с надлежностима Републичке комисије и поступком заштите права.

Сертић:Размотрићемо постојећи Закон о привредним коморама Датум: Суб, 20/04/2013 Медиј: www.bizlife.rs Аутор: Тањуг Земља: Србија Веб рубрика: Вести Урл: http://www.bizlife.rs/vesti/56363-serticrazmotricemo-postojeci-zakon-oprivrednim-komorama Теме: ПКС Привредна комора Србије, Регионалне привредне коморе и друге привредне коморе Председник привредне коморе Србије Жељко Сертић најавио је да ће бити размотрени сви елементи постојећег Закона о привредним коморама. Сертић је рекао да ће за српску комору бити понуђена дугорочна и одржива решења. Кроз реформу коморског система вратиће се и углед и ауторитет коморе, сматра Сертић. Оријентација је, каже он у интервјуу за Тањуг, да ПКС заузме своје место у Србији, да буде кућа свих привредника и ослонац влади у процесу доношења нових закона и решавања дневних проблема у систему привређивања. Напади на коморски систем са циљем да се уруши деценијама грађена основа, као и сопствени недостаци, довели су до тога да је систем привредних комора у очима јавности представљен као непотребан, што није тачно, навео је Сертић. Како је указао Тањугов саговорник, врата су отворена 1. јануара ове године, када је ступио на снагу нови закон. "Многи су очекивали да ће за пар дана бити направљено бар неколико десетина комора и разних асоцијација, што се није десило јер је за изградњу коморског система потребно више година и огроман напор", напоменуо је он. Према Сертићевим речима, врата коморског система биће отворена за све привреднике у Србији који неће бити дељени на чланове и оне који то нису, бар је ПКС ту да свима помогне. Како је Сертић објаснио, са кабинетског прећи ће се на теренски рад, разговараће се са сваким привредником у Србији, размењивати мишљења, критике, ставове, идеје ПКС ће помагати свима који се спремају да се отисну у воде приватних предузетника, да не праве почетничке грешке и да им укажемо на правац у коме треба да се крећу, додао је он. Својим делима ћемо доказати да смо незаобилазан фактор у унапређењу привредног амбијента Србије и да наши капацитети могу само допринети бржем и квалитетном развоју, поручио је Сертић.

Шабац у Бечу представио пројекат јавне гараже и индустријску зону Датум: Пет, 19/04/2013 Медиј: www.ekapija.com Аутор: Земља: Србија Веб рубрика: Вести Урл: http://www.ekapija.com/website/sr/page/716140/%c5%a0abac-u- Be%C4%8Du-predstavio-projekat-javne-gara%C5%BEe-i-industrijsku-zonu Теме: ПКС Привредна комора Србије Делегација општине Шабац представила је потенцијалним аустријским улагачима инвестиционе пројекте, фокусирајући се на инфраструктурне, који би били занимљиви домаћинима. У организацији представништва Привредне коморе Србије у Аустрији и Ерсте банке, синоћ су у Бечу промовисане Северозападна радна зоне величине 921 хектара, од којих се 600ха налази у својини града, намењеној индустријској производњи, као и Источна индустријска зона и пројект градње јавне гараже. Градоначелник Шапца Милош Милошевић рекао је за Тањуг да ово није прва презентација привредних потенцијала града у Бечу, и као посебну погодност улагања у Шабац навео је политчку стабилност, јер је "од 2000. године једна иста политичка гарнитура на власти". Представник Привредне коморе Аустрије у Србији Андреас Хајденталер поручио је да би имиџ Србије, када су инвестиције у питању, требало да буде бољи с обзиром на "сасвим позитивну привредну реалност." Он је подсетио да инвестиције Аустрије у Србију износе 2,9 млрд ЕУР, али да још има потешкоћа за инвеститоре, и као пример је навео добијање одобрења за градњу.

Примена Закона о јавним предузећима и јавној својини Датум: Пет, 19/04/2013 Медиј: www.bizlife.rs Аутор: Земља: Србија Веб рубрика: Вести Урл: http://www.bizlife.rs/vesti/56350-primena-zakona-o-javnim-preduzecima-ijavnoj-svojini Теме: ПКС Привредна комора Србије Примена Закона о јавним предузећима и примена Закона о јавној својини, у јавним предузећима основаним од стране локалне самоуправе, односно дирекцијама за изградњу као индиректних корисника буџетских средстава и јавним предузећима за стамбене услуге, била је тема расправе Председништва Групације за одржавање станова и уредјење градског Градјевинског земљишта Привредне коморе Србије. Учествујући у раду скупа Радован Медић из Мининистарства финансија и привреде Владе Србије изнео је шта је ново у Закону о јавним предузећима, указао је на укидање управних одбора и уводјење надзорних одбора. Председник Пословног удружења јавних предузећа за стамбене услуге и градјевинско земљиште Љиљана Животић Живановић је указала на проблеме у фузнкционисању јавних предузећа на терену. Према њеном мишљењу посебан проблем у локалним самоуправама представља избор чланова надзорних одбора по одредјеноиј стурктури и квалификацији. Она је указала и на постојање превише папирологије у животу и прописима када су у питању ове области, а посебно је нагласила да се због тога небавимо суштинским проблемима у овој области. Секретар Удружења за комуналне делатности Привредне коморе Србије Бранимир Љумовић подвукао је, да је тешко у свим местима и свим јавним предузећима у реалном животу испунити прописане услове за чланове надзорних одбора. Он је указао на чињеницу да је потребно и дефинисати појмове имовине и капитала, затим је предложио и да се дораде и прецизирају пратећи прописи, на основу оног што се тражи из живота, односно праксе.

Информације Регионалне привредне коморе Крагујевац

Усвојен Регионални план управљања отпадом у Нишавском округу Извор: Данас, 22.04.2013. Између Ниша и Дољевца на локацији "Келеш" до 2015. године биће направљена депонија и саграђено постројење за третман отпада из региона, најављено је на састанку Регионалног савета за управљање отпадом, који окупља представнике Ниша и седам суседних градова и општина чији је циљ "стратешко и дугорочно решавање комуналног отпада који је велики заједнички проблем". Пројекат је вредан 50 милиона еура. Избор технологије биће предмет јавне расправе, а оно што је најисплативије и најчистије за регион имаће предност. Пројекат ће спроводити град Ниш и и општине Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Сврљиг, Алексинац, Сокобања и Ражањ, уз подршку Министарстава енергетике и заштите животне средине.

Почело уклањање депоније и уређење реке у Прокупљу Извор: Бета, 21.04.2013. У Прокупљу је почело уклањање дивље депоније отпада из речног корита. Ту еколошку акцију финансирају Европска унија и владе Србије и Швајцарске у сарадњи с локалном самоуправом. Акција, која ће трајати пет месеци и спроводи се у оквиру пројекта ЕУ ПРОГРЕС. За њу је издвојено 229.000 еура. Лева и десна страна реке биће обложене каменом и на дну речног корита изградиће се преграда за заустављање речног наноса отпада. Током акције биће комплетно очишћено корито реке и обале са којих ће бити уклоњени отпад и секундарне сировине, које сад престављају мини-депонију. Од 2010. године до данас програмом ЕУ ПРОГРЕС помогло се у 25 општина на југу Србије. Реализовано је 100 инфраструктурних пројеката путем којих су побољшани услови живота 32.000 становника ових општина и запослено 2.500 људи из маргинализованих група.

Отворено рециклажно двориште на Ади Хуји звор: Данас, 19.04.2013. На простору "Супернатурал парка" на Ади Хуји у Београду, ЈКП "Инфостан" у сарадњи са партнером "Еуцонс Групом" отворило је прво рециклажно двориште. Уређено је 400 м2 парка, где су постављени контејнери за рециклажу папира, метала, стакла и пластике а на зеленој површини посађене су саднице дрвећа. Идеја градње рециклажног дворишта је да се подигне свест појединаца о значају друштвено одговорног понашања и укаже да свако може да допринесе очувању животне средине. Ова локација је изабрана управо зато што је ту смештен "Супернатурал парк", где се годишње одржи много манифестација. Сав отпад ће од сада завршавати у овим контејнерима, биће разврставан и рециклиран у палилулском погону "Градске чистоће", а зелене површине ће остајати чисте.

Свилајнац отпочео реализацију ИМПАЦТ пројекта Извор: Тањуг, 20.04.2013. У Рециклажном дворишту у Свилајнцу, једној од пет изабраних пилот општина у немачком ГИЗ ИМПАЦТ пројекту, почеле су активности, а прва је подизање свести грађана о значају решавања еколошких проблема и управљање отпадом и отпадним водама, саопштила је општина Свилајнац. Реч је о првој фази пројекта "Деутсцхе Геселлсцхафт фир Интернатионале зусамменарбеит ГмбХ" (ГИЗ), који ће трајати наредних годину дана, а за који је одвојено 2,4 мил ЕУР. ИМПАЦТ пројекат се реализује у сарадњи са ГИЗ, по налогу Министарства за привреду и развој Немачке, а главни партнер је Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Србије. На заједничком састанку представника ГИЗ ИМПАЦТ и чланова пројектног тима општине Свиљанац, закључено је да је "подизање нивоа свести грађана дуг процес у који ће бити укључене све структуре друштва", наведено је у саопштењу.

Зеолит и бактерије чисте Велики бачки канал? Извор: Новости, 25.04.2013. За чишћење Великог бачког канала, који је од Куле до Србобрана најцрња еколошка рупа Европе, планирано је да буде издвојено 17 мил ЕУР. Из канала треба да се извуче 400.000 м3 отровног муља. За тај посао понуђена су два алтернативна решења уместо класичног чишћења багерима. Један модел препоручују др Мато Зубац, члан Српске академије иновационих наука, и новосадски архитект Мирослав Крстоношић, а други представници Еколошког покрета Новог Сада и предузећа "Аqуа интерма инжењеринг" из Београда. Др Зубац и арихитект Крстоношић се залажу за методологију безбедног чишћења Великог бачког канала, која би могла да има и економски ефекат кроз побољшање квалитета воде и претварање талога у корисне материје. Пни нуде технологију којом се могу одвојити тешки метали из муља, а од преосталог дела би се производило биолошко ђубриво. Чишћење би се организовало по деоницама, километар по километар. При чишћењу канала муљ би се третирао зеолитима, чија су изузетна својства апсорпције тешких метала и радионуклеида искоришћена при затварању нуклеарне електране у Чернобиљу. План подразумева прво одређене активности у самом кориту, како би та маса била безбедна када се буде вадила за годину-две. Касније, кад се извади, додатним процесима се од ње могу добити компост и ђубриво. Из Еколошког покрета Новог Сада истичу да би помоћу гранула са микроорганизмима, које производи предузеће из Белгије, муљ из канала био уклоњен за упола мање новца и без опасности да се његовим вађењем и одлагањем у касете загади околно земљиште. Применом гранула са бактеријама смрад из канала нестаје после седам дана, његова вода постаје провидна за месец дана, а за годину дана се преполови количина муља. Грануле се посипају по каналу као што се некад сејало жито руком. Гранулама са микроорганизмима већ више од 10 година чисте се канали који се гранају из Нила у Египту, а том технологијом је учињен пловним канал у белгијском граду Брижу.

Побољшање ефикасности грејања топле воде са хладном водом Извор: Newsletter, 09.04.2013. Осим грејања и хлађења кућа, грејање воде је један од највећих енергетских потрошача у просечном дому. Шта ако можете да користите хладну воду да створи топлу воду? То је управо оно што је Хал Слејтер, проналазач из Сан Дијега, САД, успео да уради (или макар тако тврди). Он је измислио систем грејање воде који обећава да ће побољшати ефикасност грејања водом за 50 до чак 100%. Систем ради на основу тога да је хладна вода којом се снабдевају домаћинства у умереним климатским условима просечне температуре око 21 C, за коју истраживачи кажу да је топлија за 8 до 11 C него што је потребно. Коришћењем мале вода-вода топлотне пумпе, систем извлачи тај вишак топлоте из воде у резервоару хладне воде од 80 литара и доставља је у типичне бојлере од 50 литара. Како би тестирали реални учинак и утврдили ефекте различитих долазних температура хладне воде, они су поставили три прототипна система у домовима у приморском, планиском и пустињском поднебљу. Они су такође пратили сваки систем пуних годину дана како би упоредили перформансе током различитих годишњих доба.

Активности Удружења за комуналне делатности

Групација КОМДЕЛ

УЈЕДНАЧАВАЊЕ ТАРИФА ЗА СВЕ КОРИСНИКЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Ресорно Министарство за грађевинарство и урбанизам најавило је и започело контролу локалних самоуправа. Предмет контроле је примена једног од 5 начела из члана 25. Закона о комуналним делатностима, којим је прописано да цене (тарифе) за све кориснике комуналних услуга морају бити међусобно уједначене. Наиме, поред прва два начела која проистичу из опште важећих стандарда ЕУ ( Потрошач плаћа и Загађивач плаћа ), Закон је утврдио и начело довољности цене да покрије све расходе, начело приступачности цена, као и сада актуелизовано пето начело које прописује непостојања разлике у ценама између различитих категорија потрошача, сем ако се разлика заснива на различитим трошковима обезбеђивања комуналне услуге. Ово пето начело које је сада у фокусу ресорног Министарства, већ на почетку примене Закона (децембар 2011. године), обзиром да су скоро код свих тарифе за привреду осетно веће од тарифа за домаћинства, изазвало је пуно практичних дилема и недоумица. Управо због ових дилема Удружење комуналне привреде ПКС је званично од два надлежна министарства затражило и добило мишљења из тада ресорног Министарства животне средине, рударства и просторног планирања (допис број: 011-00-00073/2012-16 од 01. фебруара 2012. године), као и од Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, допис број: 011-00-00073/2012-16 од 03. фебруара 2012. године. У одговору Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, наглашен је значај свих 5 начела из члана 25., инсистира се на њиховој доследној примени, али се не спомињу нити најављују пратећи подзаконски акти или други механизми којима би се омогућила пуна примена ових начела. У овом одговору, не спомиње се ни очигледна колизија Закона о комуналним делатностима са Законом о јавним предузећима, која је директно онемогућавала пуну примену прописаних начела. Међутим, тумачење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде односило се и фокусирало баш на примену петог начела из члана 25. Закона о комуналним делатностима непостојања разлике у ценама између различитих категорија потрошача, сем ако се разлика заснива на различитим трошковима обезбеђивања комуналне услуге. У том одговору јасно је речено да пуна примена петог начела и евентуалног уједначавања тарифа за домаћинства са тарифама које се примењују за правна лица није временски детерминисана и да би у пракси требало да има карактер постепеног

елиминисања разлика у ценама између различитих категорија потрошача, који сада за исту услугу плаћају различиту цену. У овом одговору је такође указано да начин уједначавања цена комуналних услуга за све кориснике,. евентуално би могао бити прецизиран једино доношењем посебног подзаконског акта, јер је ту могућност Закон, чији је предлагач Министарство животне средине и просторног планирања, предвидео, и то у року од шест месеци од момента његовог доношења На бази оваквих званично добијених одговора, јавна комунална предузећа и локалне самоуправе, свесне да нагло изједначавање тарифа може озбиљно пореметити иначе веома крхке односе у сектору цена и наплате, застале су са намерама да уједначе тарифе, тако да ће контроле које сада врши ресорно Министарство у великој већини случајева неспорно констатовати и потврдити оно што се и без тога зна, да тарифе за различите кориснике нису уједначене. Међутим, мора се констатовати да овакви потези и инсистирање на уједначавању тарифа, остављају многа отворена питања међу којима је основно: зашто се инсистира само на примени петог начела из члана 25, а не и на примени свих одредби Закона о комуналним делатностима, па и члана 25 у целини? За опстанак и развој комуналне привреде ту је најзначајније поштовање трећег начела довољности цена да покрије све расходе. Наиме, постојеће разлике у тарифама за привреду и домаћинства су добрим делом настале баш у жељи локалних самоуправа да са већим оптерећењем привреде бар делимично надокнаде евидентне недостатке средстава изазване социјалним неекономским ценама недовољним за покриће трошкова на елементарном нивоу. Оваквим парцијалним потезима и селективном применом Закона, се уместо узрока, лечи само једна последица, а читав низ других суштински важних проблема оставља по страни. Прва и основна последица наглог уједначавања тарифа су осетно већи рачуни за домаћинства и друге до сада повлашћене категорије корисника (школе, обданишта, домови здравља, болнице ) уз истовремено појефтињење рачуна за друга правна лица. Колико ће ово поскупљење бити, зависи пре свега од затеченог распона у тарифама, али и од учешћа прихода од продаје комуналних услуга до сада неповлашћеним правним лицима. Затечени распони у тарифама код нас у просеку износе 1 :2,5, док приходи од правних лица којима се услуге наплаћују по вишим тарифама учествују у укупном приходу са око 30%. То значи да би само по основу уједначавања тарифа, под датим претпоставкама до сада повлаћеним корисницима комуналне услуге поскупеле за 22%, док би истовремено

корисницима који су до сада комуналне услуге плаћали по вишим тарифама рачуни били преполовљени (смањење од 51%). Очигледно је да је оволики степен оптерећења превелики терет, не само за стандард грађана, већ и за кориснике буџета на које се такође примењују повлашћене ниже тарифе. Повећање издатака по уснову уједначавања тарифа која се примењује на буџетске кориснике, свакако би, супротно укупним напорима, утицало и на повећање јавне (буџетске) потрошње. Једино исправно и одрживо решење би морало да се потражи у целовитом сагледавању пробленатике цена комуналних услуга и доследној примени свих 5 прописаних начела, што значи да би на националном нивоу требало направити амбијент и створити услове за постени прелазак на економске цене комуналних услуга, а паралелно са тим, као што се наводи у цитираном мишљењу Министарства, постепено уједначавање тарифа за све кориснике услуга и преиспитивање јединице мере за обрачун услуга. Прелазак на економске цене комуналних услуга, требало би да буде инициран и каналисан доношењем стратешких докумената везаних за трансформацију комуналних система, али и доношењем јединствене за све обавезујуће методологије за израчунавање и утврђивање цена комуналних услуга што су и уједно и два најважнија залагања и иницијативе ПУ КОМДЕЛ према доносиоцима одлука на националном нивоу.

ПРАВИЛНИЦИ О МЕСЕЧНИМ И КВАРТАЛНИМ ИЗВЕШТАЈИМА У Службеном гласнику РС бр. 36 од 19-тог априла ове године, објављени су правилници о обрасцу за месечно извештавање о измирењу новчаних обавеза и о обрасцима за квартално (тромесечно) извештавање о реализацији годишњих програма пословања јавних предузећа. Ова два правилника односе се у пуној мери на јавна комунална предузећа, ступила су на снагу 20-тог априла, а евидентно је да су донети са великим закашњењем у односу на рокове прописане Законом (рок за њихово доношење био је 25-ти јануар, односно 25-ти фебруар). а) Месечни Извештаји о измирењу новчаних обавеза У информацији 16 из ове године објашњено је да се на јавна комунална предузећа не односи Правилник о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између корисника јавних средстава и привредних субјеката када су корисници јавних средстава дужници, али да су ова предузећа у обавези да по Закону о јавним предузећима на прописаним обрасцима, сачињавају месечне извештаје о измирењу новчаних обавеза. Међутим ни сада, када је објављен Правилник о обрасцу месечних извештаја о роковима измирења обавеза јавних предузећа и њихових зависних друштава капитала, утврђених законом којим се одређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама још увек није до краја јасно како ће изгледати ови извештаји. Наиме у објављеном Обрасцу месечног извештаја, дате су позиције које треба унети у извештај (назив документа, датуми почетка рачунања рока, износ новчане обавезе, назив повериоца...), али сама техника подношења извештаја, како стоји у напомени, подразумева учитавање у информациони систем Управе за трезор на начин који ће накнадно бити формулисан у форми одговарајућег упутства. Ни Законом ни Правилником није прописан крајњи рок за достављање месечних извештаја, тако да комунална и друга јавна предузећа једино могу да припремају потребне податке наведене у Обрасцу, али све док не буде објављено и то упутство за учитавање у информациони систем Управе за трезор извештаји неће моћи да се и физички достављају. Тромесечни извештаји о реализацији годишњег програма пословања

Обавеза подношења кварталних извештаја такође проистиче из Закона о јавним предузећима, а Извештаји сачињени на основу прописаних образаца, достављају се на адресе (1) министарства надлежног за послове финансија и привреде, (2) министарства надлежног за послове трговине, (3) министарства надлежног за послове рада и (4) за комунални сектор ресорног Министарства грађевинарства и урбанизма. Рок за подношење овог тромесечног извештаја није прописан ни Законом о јавним предузећима ни Правилником о обрасцима, а за разлику од раније праксе код достављања годишњих програма пословања, ове извештаје не достављају локалне самоуправе, већ сама јавна предузећа. Правилником је предвиђено сачињавање извештаја на укупно 9 (девет) образаца: 1) Образац 1. Биланс успеха; 2) Образац 2. Трошкови запослених; 3) Образац 3. Динамика запослених; 4) Образац 4. Ненаплаћена потраживања и неизмирена дуговања; 5) Образац 5. Кретање цена производа и услуга; 6) Образац 6. Средства за посебне намене; 7) Образац 7. Субвенције; 8) Образац 8. Кредитна задуженост; 9) Образац 9. Јавне набавке. Код сачињавања ових тромесечних извештаја, поред тога што су сами обрасци доста захтевни, свакако ће се јавити низ практичних проблема међу којима издвајамо следеће. Образац 4 који се односи на ненаплаћена потраживања и неизмирене обавезе није прецизирао датум под којим се ради пресек потраживања и обавеза, нити је јасно да ли се овде уносе само потраживања и обавезе настале у конкретном тромесечном периоду или се можда ту мисли на њихов кумулативни износ који укључује и потраживања и обавезе пренете из ранијих периода. Јединичне цене комуналних услуга у обрасцу 5, због великог броја комуналних делатности (укупно 14 делатности), различитих тарифа за поједине кориснике и различитих јединица мере биће јако тешко прецизно приказати. Ово ће нарочито компликовано бити код комуналних услуга као што су превоз у јавног градском и приградском саобраћају, пијачних, погребних и димничарских услуга, а скоро немогуће ће бити приказивати цене за услуге за које није могуће утврдити крајњег

корисника (чишћење улица, одржавање јавног зеленила, одржавање путева, јавна расвета, зоохигијена) Попуњавање обрасца 8 - Крадитна задуженост у већини случајева захтеваће додатне провере и анализе изворне документације код свих евидентираних обавеза по основу кредита. Постојеће евиденције обавеза по кредитима једноставно неће бити довољне да се њих лако извуку подаци о нпр. укупном року отплате без или са периода почека, или о структури доспелих ануитета (износи главнице дуга и камата)... У скоро свим обрасцима је предвиђено попуњавање података који се односи на план за конретан квартал. У случају да је годишњим програмом то већ разграничено (да је програм пословања рађен по кварталима или месецима) ту неће бити проблема, али ће бити проблема ако није тако планирано. Највероватније ће већина предузећа превазилазити ово тако што ће тамо где нема прецизно разграничење за конкретан квартал, уносити четвртину износа из годишњег програма. Међутим, ту треба имати у виду две ствари. Прво у моменту израде годишњих програма, не само да није био познат начин извештавања, већ није ступио на снагу ни нови Закон о јавним предузећима, па се није знало ни да ће се тромесечни извештаји уопште и правити, а камоли да ће бити толико битни. Међутим, што је још важније. Раније (по старом Закону) Влада је оцењивала само годишње програме пословања, а у случају да ти програми, пре свега у сектору цена и зарада, одступају од марко оквира, могла је да конкретној локалној самоуправи привремено обустави пренос трансферних средстава. Сада је потпуно другачија ситуација. Влада ни на који начин више не оцењује годишње програме пословања, већ оцењује извештаје. Значи обустава преноса трансфера могућа је једино и само у случају да квартални извештај одступа од годишњег програма. Због тога треба бити посебно пажљив код уноса података који се односе на план за конкретан квартал, а нарочито када су у питању обрасци 2 трошкови запослених и 3 динамика запослених, пошто одступања од плана у овом делу могу довести до законом предвиђених санкција привремене обуставе преноса трансферних средстава.

ОБУХВАТ КОРИСНИКА И РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА Део анкете коју је спровело Удружење за комуналну привреду Привредне коморе Србије обухваћена су питања везана покривеност територије локалне смоуправе са организованим пружањем услуга сакупљања и одвоза комуналног отпада, као и остварене резултате пословања приказане у наредним прегледима. a) Покривеност насеља са организованим вршењем услуге одвоза комуналног отпада У складу са Националном и локалним стратегијама управљања отпадом и законских обавезама, многа комунална предузећа, без обзира на ограничене капацитете, проширила су зону обухвата и почела да одвозе смеће са сеоских подручја. Наредни преглед показује да је степен покривености насеља са услугом организованог сакупљања и одвоза смећа достигао солидних 88%. Међутим треба имати у виду да још увек постоје општине у којима је услугом покривено мање од 50% становништва, а такође и то да се код овог ширења обухвата јавља и читав низ практичних и организационих проблема праћених изразито слабом наплатом. Град Укупан број становника опстине/града Укупан број становника којима се пружа услуга Укупан број домаћинстава којима се пружа услуга Степен покривенос ти са вршењем услуге 1 Александровац 26.534 13.020 4.200 49% 2 Алибунар 19.780 4.606 1.690 23% 3 Аранђеловац 46.079 31.200 10.400 68% 4 Барајево 27.036 27.036 14.000 100% 5 Бачка Паланка 55.361 30.000 11.700 54% 6 Бела Црква 17.285 10.568 3.257 61% 7 Београд 1.283.783 1.283.783 591.123 100% 8 Беочин 15.630 13.200 4.750 84% 9 Бела Паланка 12.051 9.500 3.000 79%

10 Богатић 28.879 6.470 2.051 22% 11 Бољевац 12.865 5.500 2.000 43% 12 Ваљево 90.301 72.751 20.786 81% 13 Врање 82.782 65.000 14.500 79% 14 Врбас 41.950 41.950 13.983 100% 15 Врњачка Бања 27.332 22.000 7.000 80% 16 Вршац 51.217 50.950 18.410 99% 17 Горњи Милановац 44.438 33.000 12.958 74% 18 Димитровград 10.056 8.145 2.715 81% 19 Житиште 16.786 17.387 6.386 104% 20 Зрењанин 122.714 118.047 39.349 96% 21 Инђија 48.886 48.886 14.385 100% 22 Ириг 10.717 9.217 3.979 86% 23 Књажевац 30.902 26.230 4.954 85% 24 Косјерић 12.083 4.000 1.500 33% 25 Крагујевац 177.468 171.072 57.024 96% 26 Краљево 124.554 83.850 27.950 67% 27 Лазаревац 58.224 39.652 12.791 68% 28 Младеновац 53.050 28.545 9.515 54% 29 Неготин 36.879 23.435 12.548 64% 30 Ниш 257.867 252.000 80 424 98% 31 Нова Варош 16.758 10.500 3.239 63% 32 Нови Сад 335.701 335.701 141.953 100% 33 Обреновац 71.419 58.215 19.405 82%

34 Осечина 12.571 5.500 1.300 44% 35 Оџаци 30.196 10.000 3.253 33% 36 Петровац на Млави 30.325 7.600 2.529 25% 37 Пријепоље 36.713 24.772 9.380 67% 38 Рашка 24.680 13.584 4.528 55% 39 Рума 54.141 40.200 13.400 74% 40 Свилајнац 23.391 23.391 6.419 100% 41 Сврљиг 14.224 5.382 1.794 38% 42 Сечањ 13.282 13.282 5.539 100% 43 Соко Бања 15.981 8.000 4.445 50% 44 Сомбор 85.569 76.371 27.000 89% 45 Сремска Митровица 79.773 53.279 18.372 67% 46 Србобран 16.252 16.252 7.000 100% 47 Стара Пазова 65.508 65.508 16.000 100% 48 Суботица 140.358 107.185 39.698 76% 49 Темерин 28.227 27.917 9.283 99% 50 Уб 29.022 21.000 8.200 72% 51 Ужице 78.018 70.000 18.200 90% 52 Чачак 114.809 100.000 22.967 87% УКУПНО 4.160.407 3.644.638 1.312.808 88% b) Приходи, резултати пословања и инвестиције Комунална предузећа у Србији већ неколико година у назад имају изразито успорен развој и послују у све тежим условима. Цене комуналних услуга су од 2005 године када је уведена додатна индиректна котрола на републичком нивоу све време реално опадале, а у условима пада укупног стандарда корисника услуга и слабе правне заштите зарађеног прихода, скоро трећина

прихода остаје трајно ненаплаћена што доводи до хроничне неликвидности и све веће задужености комуналне привреде. Наредни преглед показује да у просеку комунална предузећа остварују 1,1 милиона динара пословног прихода по запосленом годишње или свега 91.000 динара месечно. Само на трошкове зарада са припадајућим порезима и доприносима одлази две трећине прихода, тако да обзиром на низак ниво наплате, комунална предузећа практично немају слободних ликвидних средстава за измирење доспелих текућих обавеза према добављачима за енергенте, резервне делове, текуће и инвестиционо одржавање возила опреме и објеката. У тим условима, комунална предузећа су принуђена да под комерцијалним условима, недостатак обртних средстава надокнађују из краткорочних кредита и позајмица које, због релативно високе цене новца, додатно оптерећују и трошкове и ликвидност. Због уздржавања од трошења (принудна штедња) и на рачун топљења обртне имовине вештачки се смањују и расходи, тако да комунална предузећа још увек неисказују значајније губитке у пословању. Град Укупни пословни приходи (у 000 динара) Пословни приход по запосленом годишње (у дин) Пословн и добитак/ губитак у 000 динара Реализован е инвестициј е у току године (у 000 дин) Учешће инвестициј а у приходу 1 Александровац 121.447 843.382 470 0 0% 2 Алибунар 23.068 1.002.957 543 0 0% 3 Аранђеловац 315.984 1.078.444 20.964 0 0% 4 Барајево 122.550 1.702.083 35.000 29% 5 Бачка Паланка 397.720 1.775.536 764 72.697 18% 6 Бела Црква 38.480 712.593 68 315 1% 7 Београд 4.951.795 2.689.731 591.443 0 0% 8 Беочин 132.708 1.354.163 3.000 2%

9 Бела Паланка 63.148 657.792 1.017 516 1% 10 Богатић 37.577 939.425-460 35.874 95% 11 Бољевац 62.465 892.357 263 5.980 10% 12 Ваљево 215.130 931.299 3.588 16.196 8% 13 Врање 213.518 920.336 14.150 18.515 9% 15 Врњачка Бања 202.465 806.633 0 0% 16 Вршац 1.767.456 3.666.921 70.463 68.554 4% 17 Горњи Милановац 262.327 1.499.011 24.623 9% 18 Димитровград 359.848 1.835.959 29.247 0 0% 19 Житиште 158.401 4.168.447 0 0% 20 Зрењанин 475.475 1.406.731 95.670 29.065 6% 21 Инђија 190.174 1.329.888 19.467 0 0% 22 Ириг 35.742 992.833 80 625 2% 23 Књажевац 124.024 795.026 9.200 7% 24 Косјерић 48.521 1.054.804-2.874 10.207 21% 25 Крагујевац 334.615 1.203.651 2.187 0 0% 26 Краљево 206.350 769.963 11.575 6% 27 Лазаревац 318.754 398.941-63.491 25.513 8% 28 Љиг 45.134 1.002.978 0 0% 29 Младеновац 335.765 1.186.449 6.147 26.799 8% 30 Неготин 248.782 1.151.767 1.633 12.051 5% 31 Ниш 890.237 981.518 48.645 4.982 1% 32 Нова Варош 119.877 1.577.329 320 0 0% 33 Нови Сад 1.244.948 1.825.437 3.712 0%

34 Обреновац 367.099 1.921.984 2.773 150.602 41% 35 Осечина 160.158 3.268.531 85 0 0% 36 Оџаци 84.973 1.807.936 2.942 5.127 6% 37 Петровац на Млави 140.464 1.312.748 243 25.452 18% 38 Пријепоље 188.553 1.337.255-1.123 4.000 2% 39 Рашка 160.830 1.086.689 13.451 0 0% 40 Рума 183.331 1.247.150 23.953 10.001 5% 41 Свилајнац 213.685 1.361.051 17.347 8% 42 Сврљиг 36.258 788.217 3.459 10% 43 Сечањ 43.220 1.029.048 758 0 0% 44 Соко Бања 113.693 1.196.768 0 0% 45 Сомбор 379.474 1.607.941 25.003 0 0% 46 Сремска Митровица 198.500 1.017.949 3.800 5.022 3% 47 Србобран 194.929 3.544.164-8.151 10.473 5% 48 Стара Пазова 203.163 1.074.937 2.000 35.000 17% 49 Суботица 457.991 1.506.549 1.282 89.903 20% 50 Темерин 222913 1.319.012 3.485 67.800 30% 51 Уб 131.918 1.167.416 0 0% 52 Ужице 347.180 1.383.187 13.859 6.056 2% 53 Чачак 229.545 837.755 5.345 2% УКУПНО 13.170.567 1.117.191 924.664 850.586 6% Када су у питању инвестиције, само једна петина анкетом обухваћених комуналних предузећа, успела је да у претходном периоду реализује инвестиције на нивоу најмање 10% од

укупног прихода. Остали су или далеко од те границе или уопште нису имали реализоване инвестиције. Уколико се ускоро не учине конкретни потези који воде ка консолидацији стања, само је питање времена када ће доћи до озбиљнијих застоја у обављању комуналних делатности са свим последицама по општи интерес грађана и других корисника услуга.

Групација водовода и канализације

Секција групације водовода и канализације-удружење за технологију воде и санитарно инжињерство 03.04.2013. године у Привредној комори Србије одржан је састанак управног одбора- Секције групације водовода и канализације са следећим: ДНЕВНИМ РЕДОМ 1. УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА ПРЕТХОДНЕ СЕДНИЦЕ У.О: - Записник са И/2012. седнице У.О. 2. РЕАЛИЗАЦИЈА ТЕРМИН ПЛАНА СА МЕРАМА ЗА УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА УДРУЖЕЊА 2.1. План месечних трошкова 2.2. Мере за унапређење рада Удружења 2.3. Опште активности Удружења (тач. 1-19) 2.4. Планска акта (тач. 20-25) 2.5. Превођење СРПС-ЕН (извештај) 3. ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УДРУЖЕЊА ЗА 2013. ГОДИНУ ТЕКУЋИ ПОСЛОВИ 3.1. Дани вода, одбор и теме, Београд, 21-25. март 2013; 3.2. Отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан отпад, Суботица, 10-12. април 2013; 3.3. Водоводни и канализациони системи, Јахорина, 22-24. мај 2013; 3.4. Публикација»Унапређење пословања у организацијама ВиК«; 3.5. Сајам вода и Форум вода 2013. 4. ТЕКУЋА ПИТАЊА: 4.1. Часопис бр. 2 - Програм тема за часопис бр. 2/2013, 4.2. Анализа нормативних аката, 4.3. Извештај о раду на прописима ДВГW (вод.) и ДWА (кан.), 4.4. ИWА Програм ИАWД,

4.5. Сертификати за учешће на стручним скуповима. Достављено: - Члановима У.О. ПРЕДСЕДНИК У.О. УДРУЖЕЊА - С. Петковић, - Д. Повреновић, - А. Марјановић, - Б. Мићић, Предраг Богдановић, дипл. инг. - С. Поповић.

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ 10. АПРИЛ 2013. 16:31 Медјународна конференција о отпадним водама у Суботици Помоћник министра у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине Мирко Грубишић је нагласио да ће у третман отпадних вода бити уложено 5,6 милијарди евра до 2030. године У Суботици се одржава тродневна Медјународна конференција,,отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан отпад. Током трајања конференције биће представљено више десетина радова из неколико тематских области, а то су отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан отпад. Учесници ће обићи и уредјаје за пречишћавање отпадних вода, депоније и постројења за прераду биомасе и производње електричне енергије у Кечкемету (Мадјарска). Скуп је отворио помоћник министра у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине Владе Србије Мирко Грубишић. Он је измедју осталог рекао да ће у времену које је пред нама приоритет Владе Србије у области заштите животне средине бити отпадне воде, и да ће у третман отпадних вода у циљу спроводјења директива ЕУ бити уложено 5,6 милијарди евра до 2030. године. Скуп се одржава под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Србије. Како је истакнуто Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство организује 43. Конференцију у Суботици из области комуналних и индустријских отпадних вода, комуналног чврстог отпада и опасног отпада. Циљ Конференције је размена знања и искустава у све три тематске области и примена усвојене регулативе и стандарда који воде побољшању стања у животној средини.

Говорећи на скупу градоначелник Суботице Модест Дулић је говорио о стању у овој области и подржао активности Привредне коморе Србије (ПКС) и Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство. Скуп је поздравио генерални секретар Удружења водовода и канализације Србије Драган Ивановић. Говорећи на скупу секретар Удружења за комуналне делатности Привредне коморе Србије Бранимир Љумовић истакао је значај перманентне обуке и сертификације стручних скупова, а посебно је указао на значај рада и приоритете активности Удружења за комуналне делатности ПКС у наредном периоду. Државни секретар за заштиту животне средине Републике Мадјарске др Золтан Илеш у презентацији на скупу посебно је нагласио да Европа има два става, а то значи један према Западној Европи и други према централној и источној Европи. По његовим речима то се најбоље види код начина финансирања. Као је истакао у презентацији, када се обезбеди 86 одсто средстава за управљање отпадом, односно за постављање система за управљање отпадом, те послове добијају предузећа земаља Западне Европе, чланице ЕУ и на тај начин се обавља и повраћај средстава. По његовим речима 16 одсто средстава које треба да обезбеди локална самоуправа, а које она најчешће нема, обезбедјују се на тајх начин што фирме из Аустрије и Немачке понуде да то уплате као њихова средства, с тим што ће локална самоуправа дати овим предузећима концесију на 50 до 100 година, што опет има за последицу аутоматско повећање цена, с циљем што бржег извлачења профита без обезбедјивања ефикасности и бољег квалитета услуга. На овакве поступке, истакао је Илеш у презентацији, реакције Владе Републике Мадјарске, била је исказана кроз измену законских прописа, којима је утврдјено да се овим делатностима могу бавити, с обзиром на њихов јавни карактер, само она предузећа која су у већинском власништву државе, односно локалних органа власти. Проблеми су готово исти и у Србији. Битно је истаћи да је организатор скупа, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, невладина и непрофитна стручна асоцијација. Оно представља јединствену асоцијацију у нашој земљи где је концентрисано техничко, научно и менаџерско знање, као и практична искуства о води. Њено седиште је у Београду. Оно је формирано са циљем да обједини научну и стручну јавност у области вода.

Групација за пијачне делатности

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ 5. АПРИЛ 2013. 15:19 Привредној комори Србије додељена плакета Удружења Пијаце Србије На свечаној седници Скупштине Пословног удружења Пијаце Србије, којој је присуствовао министар градјевинарства и урбанизма Велимир Илић, поводом десетогодишњице рада, уручена су признања истакнутим појединцима и институцијама Честитајући јубилеј у име Владе Републике Србије, министар Илић указао је на значај пијачне делатности у Србији, додајући да су пијаце барометар живота и успеха једног града, место директног сусрета производјача и потрошача. Секретар Удружења комуналне делатности ПКС Бранимир Љумовић и генерални секретар Привредне коморе Србије Горан Јевтић, честитајући јубилеј ове асоцијације, пожелели су да на овај начин прослави и читав век постојања и успешног рада. Државни секретар Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Драгован Милићевић најавио је да се до 30. јуна очекује усвајање правилника о велетржницама. Поред сталних активности на стручном усавршавању чланова и стандардизацији услуга у области пијачне делатности, Удружење ради на формулисању предлога посебног Закона о пијацама који би прецизно дефинисао и у потпуности уредио ову област, рекао је председник Управног одбора Пословног удружења Пијаце Србије Бела Бодроги. Формирана је радна група која ће сачинити предлог закона о пијацама и проследити га ресорним министарствима и Влади, који ће дати своје видјење по том питању.

Учешће пијаца у укупном промету и откупу пољопривредних производа на територији Србије прошле године износило је 19,5 одсто, истакао је директор јавног комуналног предузећа "Градске пијаце" у Београду и председник Групације за пијачну делатност ПКС Предраг Веиновић. Он је указао да у Србији има 400 пијаца са 60.000 продајних места, од чега су 80 одсто тезге, а на њима сваки дан ради 80.000 људи. Према његовим речима, пијаце су лако доступан, ефикасан и јефтин канал снабдевања урбаних средина свежим намирницама, нарочито воћем и поврћем. Веиновић је истакао да пијаце, упркос све израженијој конкуренцији великих трговинских ланаца, у последњих пет година, бележе повећање промета и стални раст. Вредност промета пољопривредних производа на пијацама у Србији у 2012. износила је 28 милијарди и 55 милиона динара, што је у односу на прошлу годину у текућим ценама повећање за 9,5 одсто. Заслужним појединцима, члановима ПУ Пијаце Србије уручено је 11 признања Златни кантар, 30 плакета, као и осам повеља организацијама и институцијама. У име Привредне коморе Србије, плакету је примио секретар Удружења комуналне делатности ПКС Бранимир Љумовић. Пословно удружење Пијаце Србије основано је 3. априла 2003. године у Новом Саду. Данас је седиште удружења у Београду, оно има 26 сталних чланова, који својим капацитетом и инфраструктуром представљају око 70 одсто укупног тржишног потенцијала земље у овој делатности. Свечаној скупштини у Клубу посланика, присуствовали су представници ресорних министарстава, локалних самоуправа, пијачних управа, предузећа која се баве пијачном делатношћу из Мадјарске, Хрватске, Републике Српске и Македоније и други. гости. У радном делу скупа поводом десетогодишњице јубилеја, одржане су две презентације - Правци развоја пијачне делатности у Србији и Вреднија (домаћа/традиционална и органски произведена) храна на пијацама.

Групација за пружање погребних услуга

ИЗВЕШТАЈ СА САСТАНКА РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗРАДУ ПОСЛОВНИКА О РАДУ Дана 22.04.2013. године у просторијама ПКС одржан је састанак радне групе за израду Пословника о раду Комисије за примедбе, предлоге и решавање спорова између давалаца и корисника погребних услуга. Присутни су били чланови радне групе Илинка Стефановић из ЈКП Горица Ниш и Александар Станковић из ЈКП Стари град Шабац, као и чланови радне групе за израду типске одлуке о сахрањивању Даниела Медић из ЈКП Погребне услуге Београд и Весна Радовић из ЈКП Градска гробља Крагујевац. На самом почетку састанка радна групе се нашла пред неколико проблема који су од значаја за сам рад на изради Пословника о раду Комисије. Први проблем је сам правни основ за формирање саме комисије. Наиме, према Закону о сахрањивању свака јединица локалне самоуправе сама уређује област пружања погребних услуга, те је својим Одлукама прописала начин решавања спорова између даваоца и корисника погребних услуга. Стога одлуке ове Комисије не би могле бити обавезујуће чак ни према чланицама Групације за пружање погребних услуга при ПКС-а, нити према осталим предузећима која се баве погребном делатношћу. Други проблем који се јавио је временски оквир у којем би Комисија доносила одлуке у споровима. У пракси најчешћи спорови су око права коришћења гробног места. Овакви спорови захтевају доношење одлуке у кратком временском року, у којем се не би могао одржати састанак Комисије. Уосталом у колико дође до спора између давалаца и корисника погребних услуга по било ком основу, коначну одлуку може дати једино суд опште надлежности. Због тога радна група није могла уопште почети да ради на Пословнику о раду Комисије, без претходног решавања ових питања. Стога радна група сматра да треба упутити предлог групацији за пружање погребних услуга да се приликом израде типске одлуке о сахрањивању предвиди постојање ове комисије која би онда била врста арбитраже, односно могућност мирног решења спора пре подношења тужбе.

Уколико би се одустало од предлога да Комисија решава спорове, односно да се Комисија само бави примедбама и предлозима за унапређење рада предузећа које се баве пружањем погребних услуга, онда је предлог да се таква Комисија састаје квартално а да чланице групације шаљу електронским путем предлоге и примедбе. На тај начин ова Комисија би практичним решењима помогла како даваоцима тако и корисницима погребних услуга. Александар Станковић Рук.сектора Погребних услуга ЈКП Стари град Шабац

На основу закључка са предходне седнице, Удружење за комуналне делатности је упутило писмо предузећима-члановима Групације Комдел која у свом саставу имају гробља да се придруже Групацији за пружање погребних услуга, уколико већ нису њени чланови. Удружење за комуналне делатности Београд, 13.05.2013. године Поштовани, У складу са закључком са претходне седнице Групације за пружање погребних услуга у Привредној комори Србије, позивамо Вас да се придружите Групацији и узмете учешће у њеном раду. Обавештавамо Вас да је на основу члана 69 Статута Привредне коморе Србије Одбор Удружења за комуналне делатности на седници одржаној 07.06.2006. године донео Одлуку о формирању Групације за пружање погребних услуга. Групација за погребне услуге је облик непосредног повезивања чланова Привредне коморе Србије у оквиру Удружења за комуналне делатности, чија је делатност пружање погребних услуга, ради разматрања и предлагања ставова о питањима од интереса за делатност ових предузећа. Чланови Групације за пружање погребних услуга имају право да присуствују седницама Групације и да учествују у њеном раду и одлучивању. Чланови Групације су редовно обавештавани о питањима из делатности Коморе и о питањима из делокруга Групације, и могу покретати иницијативе за расправу појединих питања из делокруга Групације. Групација послове и задатке из свог делокруга остварује на основу Статута Привредне коморе Србије, Пословника о раду Групације и свог Програма рада. Групација има 21 чланицу, па уколико сте заинтересовани да постанете члан и да својим радом допринесете заступању својих интереса на непосреднији начин молим Вас да доставите контакт податке,

Предузеће: Адреса: Директор: Тел. Факс: Е маил: након чега ћете бити позивани да учествујете у раду седница. Уколико постанете члан Групације за пружање погребних услуга нећете имати додатних трошкова уколико измирујете обавезе према Привредној комори Србије, као члан Групације Комдел. У нади да ћемо у наредном периоду успешно сарађивати, срдачно Вас поздрављам, Секретар Удружења за комуналне делатности Бранимир Љумовић

Групација за одржавање станова и уређење градског грађевинског земљишта

19.04.2013. године у Привредној комори Србије одржана је пета седница председништва Пословног удружења јавних предузећа за стамбене услуге и грађевинско земљиште-групације за одржавање станова и уређења градског грађевинског земљишта: ЧЛАНОВИМА ПРЕДСЕДНИШТВА На основу члана 15.Статута Пословног удружења јавних предузећа за стамбене услуге и градјевинско земљиште заказујем ПЕТУ проширену седницу Председништва Групације за одржавање станова И уређење градског грађевинског земљишта, са следећим ДНЕВНИМ РЕДОМ: И део састанка ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ у ЈП основаним од стране локалне самоуправе, односно ЈП дирекцијама за изградњу као индиректних корисника буџетских средстава и ЈП за стамбене услуге Свој долазак су потврдили представници Министарства финансија и привреде гдја- Станимирка Мијаиловић и г-дин Саша Новаковић ИИ део састанка 1.Усвајање Записника са Четврте седнице Председништва; /материјал у прилогу/ 2.Упознавање са Платформом одржавања стамбених зграда у етажном власништу, усвојене од стране Председништва Сталне конференције градова и општина Србије и одредбама Уредбе о стандардима и нормативима за планирање, пројектовање, градјење и условима за коришћење и одржавање станова за социјално становање; /материјал у прилогу/

3.Избор комисија за XИИ-сусрете и одредјивање висине котизације и 4.Текућа питања Седница ће се одржати у Београду 19./ПЕТАК/ априла 2013.године у сали број 3 Привредне коморе Србије, улица Ресавска број 15 са почетком у 11,00 часова Молимо да седници присуствујете, а у случају евентуалне спречености доставите, сходно Статуту, писану сагласност на дневни ред и одлуке које ће бити донете већином гласова на седници. С поштовањем, Председник Удружења, Љиљана Животић Живановић,с.р.

Законскa регулативa

66. седница Владе Републике Србије, 30. април 2013. године Уредба о утврђивању годишњег програма мониторинга статуса вода за 2013. годину Подзаконски акти: http://www.ujn.gov.rs/ci/news/story/190/%d0%9f%d0%be%d0%b4%d0%b7% D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B0 %D0%BA%D1%82%D0%B8.html

Догађаји у иностранству

P I E T A 2013 24/26.05.2013. - Messe Dresden - www.messe-dresden.de Tematika: oprema za sahrane, vozila, software, oprema potrebna za iskazivanje poštovanja, oprema potrebna za krematorijum... ISTANBUL Intertraffic Istanbul 2013 29/31.05.2013. - Expo center - www.intertraffic.com Međunarodni stručni sajam infrastrukture, ITS upravljanja saobraćajem, sigurnosti i parkiranja (sistemi inteligentnog transporta, istraživanje, konsultacije, rasveta, parkiranje, signalizacija, urbani razvoj, upravljanje saobraćajem, javni prevoz, software, sigurnost na putevima, izgradnja puteva i oprema, obeležavanje puteva...). PARIZ Parkopolis 2013 -Međunarodni stručni sajam na temu parkinga i mobilnosti 19/20.06.2013. - Paris expo Porte de Versailles - http://parkopolis.salons.groupemoniteur.fr Birmingham (UK) 16/18.04. Parkex + Street Design + TRAFFEX - Međunarodna izložba i konferencija o izgradnji parkinga za automobile, održavanju, naplati i puštanju u rad...; + Manifestacija iz oblasti urbanog ekološkog građenja (materijali za oblaganje površina, spoljašnje strukture, opremanje ulica, ograde i kapije, osvetljenje spoljašnjih prostora, strukture od prirodnog kamena, zemljani radovi, drenaža, popločavanje, spoljašnji završni radovi...); + Međunarodna izložba saobraćajnog inženjeringa, bezbednosti na putevima i održavanja autoputeva (saobraćajni inzenjering, bezbednost na putevima, parkinzi i održavanje...) Brno (Czech Republ.) 23/26.04. URBIS TECHNOLOGY - Međunarodni sajam komunalnih tehnologija i servisa (javna administracija, institucije i udruženja, gradska infrastruktura, proizvodnja energije, saobraćajni sistemi, parkiranje automobila i benzinske pumpe, grad i zelene površine, urbana rasveta, komunalna oprema, oprema i servisi za čišćenje grada, komunalne službe za tretman otpada i otpadnih voda, administrativni softver za komunalne službe i lokalne vlasti, oprema i sistemi za škole i centre za obuku, objekti za slobodno vreme, sportove i edukaciju, opštinski radio, televizija I telekomunikacije, urbano reklamiranje, komercijalni i tehnički servisi...). Berlin (Germany) 12/13.06. KIOSK EUROPE EXPO - Međunarodni stručni sajam terminala za samoposluživanje, tehnologiju i rešenja (TERMINALI: kiosci za samoposluživanje / terminali, info-terminali, foto kiosci - digitalna štampa, multimedijalni web telefoni, POI / POS, uređaji za transakcije, komunikacioni uređaji, medicina, igre - zabava, prodaja karata, upravljanje vremenom, parkiranje automobila, kontrola pristupa, CUSS tehnologija - TEHNOLOGIJE: kiosk-printeri, PC / embedded PC, displeji / touchscreens, softver, tastature, Wi-Fi, RFID i povezivost, prilozi, uređaji za prihvatanje gotovine i čitači kartica, servisi za dizajn i integraciju, biometrija, specijalni papir, softver za foto kioske, mreže za naplatu, struktura mreža - REŠENJA uključuju sledeće oblasti: maloprodaja, bankarstvo, putovanja i turizam, telekomunikacije,

ugostiteljstvo, zdravstvo, lutriju i kockanje, upravu, fast food, izložbene centre, marketing, muzeje...). Wiesbaden (Germany) 19/20.06. PARKEN - Stručna izložba i konferencija o planiranju i izgradnji parking prostora (upravljanje parkinzima za automobile / usluge, parking sistemi, postavljanje višespratnih parkinga za automobile i krovovi parkinga, sistemi za vođenje na parkinzima, prepreke, senzori, automati za karte, bezbednosni i sigurnosni sistemi, liftovi, građevinske kompanije, sistemi za osvetljenje, označavanje, proizvodnja betonskih krovova ).

Догађаји у земљи

Од 22. до 24. маја 2013. године на Јахорини ће бити одржана 13. Међународна конференција водоводних и канализационих система, под покровитељством Скупштине града Источно Сарајево и Привредне коморе Србије. Од 5. до 7. јуна 2013. године, одржава се 12. Међународни сајам комуналне опреме Комдел Експо 2013 у Крагујевцу. Пословно удружење комуналних предузећа Србије Комдел и Шумадија сајам у сарадњи са Привредном комором Србије и градом Крагујевцом, организују ову међунардну манифестацију.