ХХЫ ЯСРИН ТЦРК ДЮВЛЯТЛЯРИНДЯ КИМЛИК СЕЧИМИ



Benzer belgeler
М о с т. По сле из град ње ко ја је тра ја ла непу. За Сремске новине говори градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић.

У сла ву Ви шњи ћу. Шест струч них ра до ва. Ба шти на Тра ди ци о нал на ма ни фе ста ција. Тре ћи по ре ду Ме ђу на род ни сајам

опёвк вшп кмв ДИН СОЦИОЛОГИЯСЫ ИЗИЛ ОеЛеРуНФ ЖЛЛПЫ АНАЛИЗДОО Копч ч

( ) ARASI KONUSUNU TÜRK TARİHİNDEN ALAN TİYATROLAR

Profiling the Urban Social Classes in Turkey: Economic Occupations, Political Orientations, Social Life-Styles, Moral Values

Argumentative Essay Nasıl Yazılır?

İ İ İ ü ü ğ ş İş ç ç ş ğ ğ ü İ ü ü ü ü ğ ş ş ğ ç ş ş ö ğ ö ü ş ö ö ş ğ ğ ğ ş ç ş ç ğ ç ğ ş ç ğ ç ş ş İ ç ç ş ç ş ğ ö çü ğ ş ğ ğ ğ ş ğ ş ç ç İ ç ş ş ğ

BİR İLETİŞİM BİÇİMİ OLARAK MODA: TÜRKİYE'DE TOPLUMSAL DEĞİŞME AÇISINDAN ÖRNEK OLAY İNCELEMESİ (TESETTÜR MODASI)

HEARTS PROJESİ YAYGINLAŞTIRMA RAPORU


A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 22.Ders

MÜZİĞİN RESİM SANATINDA TARİHSEL SÜRECİ 20.yy SANATINA ETKİSİ VE YANSIMASI. Emin GÜLÖREN YÜKSEK LİSANS TEZİ. Resim Anasanat Dalı

YBÜ SBF Uluslararası İlişkiler Bölümü Lisans Programı Department of International Relations Undergraduate Curriculum

IRE1 IRE3 IRE5 IRE7 MONDAY. DOKUZ EYLÜL ÜNİVERSİTESİ / İşletme Fakültesi H-1 H-2. IRE 3201 Contemporary Political Ideologies. FBA2201 Research Methods

BİR BASKI GRUBU OLARAK TÜSİADTN TÜRKİYE'NİN AVRUPA BİRLİĞl'NE TAM ÜYELİK SÜRECİNDEKİ ROLÜNÜN YAZILI BASINDA SUNUMU

İŞLETMELERDE KURUMSAL İMAJ VE OLUŞUMUNDAKİ ANA ETKENLER

Derece Alan Üniversite Yıl. Doktora Sosyoloji Ortadoğu Teknik Üniversitesi 2010 (ODTÜ)

T.C. SÜLEYMAN DEMİREL ÜNİVERSİTESİ FEN BİLİMLERİ ENSTİTÜSÜ ISPARTA İLİ KİRAZ İHRACATININ ANALİZİ

The person called HAKAN and was kut (had the blood of god) had the political power in Turkish countries before Islam.

TK-501 PVC TEK KÖ ŞE KAYNAK MAKİNASI. PVC profillerinin kö şe birleştirmeleri için tasarlanmışkaynak makinesidir.

HIZLI RUSÇA Birinci Basamak

Konforun Üç Bilinmeyenli Denklemi 2016

TÜRKİYE DE BİREYLERİN AVRUPA BİRLİĞİ ÜYELİĞİNE BAKIŞI Attitudes of Individuals towards European Union Membership in Turkey

AB surecinde Turkiyede Ozel Guvenlik Hizmetleri Yapisi ve Uyum Sorunlari (Turkish Edition)

Mehmet MARANGOZ * ** *** stratejileri ve ekonomik yenilikleri ile. ecindeki. alternatif g. Anahtar Kelimeler:

I.YIL HAFTALIK DERS AKTS

Təhsildə Qloballaşma və IKT

ALANYA HALK EĞİTİMİ MERKEZİ BAĞIMSIZ YAŞAM İÇİN YENİ YAKLAŞIMLAR ADLI GRUNDTVIG PROJEMİZ İN DÖNEM SONU BİLGİLENDİRME TOPLANTISI

ABSTRACT IMPACT OF POLISH MEMBERSHIPS IN NATO AND THE EU ON POLISH FOREIGN POLICY TOWARDS RUSSIA. Bodur, Kadriye

TÜRKiYE'DEKi ÖZEL SAGLIK VE SPOR MERKEZLERiNDE ÇALIŞAN PERSONELiN

ÖZGEÇMİŞ. Derece Alan Üniversite Yıl Lisans Yönetim Hava Harp Okulu ve Harp Akademisi 1981 Y. Lisans

YBÜ Siyasal Bilgiler Fakültesi Çift Anadal Başvuru ve Kabul Koşulları*

Hukuk ve Hukukçular için İngilizce/ English for Law and Lawyers

Turkey and Turkish Studies Abstracts

A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 17.Ders

ULUDAĞ ÜNİVERSİTESİ SOSYAL BİLİMLER ENSTİTÜSÜ EĞİTİM ÖĞRETİM YILI DERS PLANLARI Z ULI5302 ULI5328

ÖZGEÇMİŞ. Misafir Öğretim Görevlisi, School of International Relations, University of Southern California, Bahar- Güz 2009

Dersin İngilizce Adı Dersin Türkçe Adı Kurums al Kredi. Akademik İletişim

Bu program akademik yılı ve sonrasında birinci sınıfa başlayan öğrencilere uygulanacaktır.

HÜRRİYET GAZETESİ: DÖNEMİNİN YAYIN POLİTİKASI

Erol KAYA Yönetim Kurulu Başkanı Chairman Of The Board

Bu program akademik yılı ve sonrasında birinci sınıfa başlayan öğrencilere uygulanacaktır.

7. Yayınlar 7.1. Uluslararası hakemli dergilerde yayınlanan makaleler (SCI & SSCI & Arts and Humanities)

Demokrat Partiden Günümüze Siyasal Gelişmeler. XV. ve XVI. Yüzyıllarda Ortadoğu Ticaret Tarihi II

Bu program ve akademik yıllarında birinci sınıfa başlayan öğrencilere uygulanacaktır.

MM103 E COMPUTER AIDED ENGINEERING DRAWING I

YILDIRIM BEYAZIT ÜNİVERSİTESİ SBF İKTİSAT BÖLÜMÜ LİSANSÜSTÜ PROGRAMLARI YÜKSEK LİSANS PROGRAMLARI

Ekonomiye Giriş I Economics I

ĠġLETME ve ĠġLETME Ġkinci Öğretim BÖLÜMLERĠ 1. SINIF (Güz Dönemi) 2. SINIF (Güz Dönemi) AKTS Dersin. Kodu

ORTA ANADOLU İHRACATÇI BİRLİKLERİ GENEL SEKRETERLİĞİ SİRKÜLER (G-2018)

"Farklı?-Evrensel Dünyada Kendi Kimliğimizi Oluşturma" İsimli Comenius Projesi Kapsamında Yapılan Anket Çalışma Sonuçları.

ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ ğ Ç ğ ğ ğ ğ ğ ğ

ÖZGEÇMİŞ. Derece Alan Üniversite Yıl Lisans Uluslararası İlişkiler İstanbul Üniversitesi 1999 Yüksek Lisans

8. SINIF YARIYIL ÇALIŞMA TESTİ

Kültür, Kimlik, Politika: Mardin'de Kültürlerarasılık

Freedom of Thought, Conscience & Religion Case study

ÖZET ve niteliktedir. rme. saatlerinin ilk saatlerinde, üretim hatt. 1, Mehmet Dokur 2, Nurhan Bayraktar 1,

This empire began in 330 and lasted until 1453, for 1123 years.

Sokak Hayvanları yararına olan bu takvim, Ara Güler tarafından bağışlanan fotoğraflardan oluşmaktadır. Ara Güler

Questions for Turkish Experts re: Barış Pehlivan s Odatv Computer

New Perspectives on Cultural Interactions Between Romania and Turkey Workshop, 26 Ekim 2010/ 26 October 2010 Cluj/ROMANIA

EUREFE 17 International Conference, organized by Aydın Faculty of Economics, will be held on July 2017 at Adnan Menderes University in Aydın,

Grade 8 / SBS PRACTICE TEST Test Number 9 SBS PRACTICE TEST 9

ENG ACADEMIC YEAR SPRING SEMESTER FRESHMAN PROGRAM EXEMPTION EXAM

Prof. Dr. NESİB L. NESİBLİ

EK: SENATO ONAYI ALMIŞ MEVCUT EKDAL PROGRAMLARI A) GENEL EKDALLAR Genel ekdallar tüm öğrencilere açıktır.

Turkish Vessel Monitoring System. Turkish VMS

THE DESIGN AND USE OF CONTINUOUS GNSS REFERENCE NETWORKS. by Özgür Avcı B.S., Istanbul Technical University, 2003

Turkish and Kurdish influences in the Arabic Dialects of Anatolia. Otto Jastrow (Tallinn)

Yrd. Doç. Dr. M. Arcan TUZCU

a, ı ı o, u u e, i i ö, ü ü

İngilizce konu anlatımlarının devamı burada Tıkla! Spot On 8 Ders Kitabı Tüm Kelimeleri. How do we spell the Present Continuous Tense?

WATER AND IRRIGATION SECTOR IN TURKEY

Bu program akademik yılı ve sonrasında birinci sınıfa başlayan öğrencilere uygulanacaktır.

ĠġLETME ve ĠġLETME Ġkinci Öğretim BÖLÜMLERĠ 1. SINIF (Bahar Dönemi) 2. SINIF (Bahar Dönemi) Kodu

Gezici Tanıtım & Fuar Araçları Mobile Showroom & Fair Vehicles

LİBYA NIN YENİDEN YAPILANDIRILMASI PROGRAMINDA TÜRK TEKNİK MÜŞAVİRLİK HİZMETLERİ KONFERANSI 10 NİSAN 2013, ANKARA

Yüz Tanımaya Dayalı Uygulamalar. (Özet)

YAKIN DOĞU ÜNİVERSİTESİ DIŞA AÇIK DERSLER KOORDİNATÖRLÜĞÜ MÜTERCİM TERCÜMANLIK - İNGİLİZCE

Quarterly Statistics by Banks, Employees and Branches in Banking System

MOZAİK SANATI ANTAKYA VE ZEUGMA MOZAİKLERİNİN RESİM ANALİZLERİ MEHMET ŞAHİN. YÜKSEK LİSANS TEZİ Resim Ana Sanat Dalı Danışman: Doç.

ÖZGEÇMİŞ (Güncelleme: 12 Eylül 2014)

SOSYOLOJİ BÖLÜMÜN MÜFREDAT PROGRAMI( 4Yıllık) 1.SINIF GÜZ. Introduction to Philosophy. İNG103 Temel İngilizce I Basic English I Zorunlu 2 2

August 19, 2011 A DEEP APPROACH TO TURKISH SUGGESTION CARD FOR SELF DIRECTED LEARNING. 1

Günay Deniz D : 70 Ekim finansal se krizler, idir. Sinyal yakl. temi. olarak kabul edilebilir. Anahtar Kelimeler:

DERS KODU DERS ADI ZORUNLU TEORİ UYGULAMA LAB KREDİ AKTS Atatürk İlkeleri ve İnkılap AIT181 Tarihi I Zorunlu

WEEK 11 CME323 NUMERIC ANALYSIS. Lect. Yasin ORTAKCI.

BPR NİN ETKİLERİ. Selim ATAK Çevre Mühendisi Environmental Engineer

ÖZET 208 NUMARALI URFA ŞER İYYE SİCİLİ NİN TRANSKRİPSİYON VE DEĞERLENDİRMESİ (H /M )

TAR TAR TAR TAR TAR 722 Türk-Macar İlişkileri Tarihi

First Stage of an Automated Content-Based Citation Analysis Study: Detection of Citation Sentences

Latin ve Kuzey Amerika Çalışmaları Yüksek Lisans Programı

7.1 Okuma Kuralları. 'E' Harfinin Vurgulu / Vurgusuz Pozisyonda Okunması

HIGH SCHOOL BASKETBALL

THE IMPACT OF AUTONOMOUS LEARNING ON GRADUATE STUDENTS PROFICIENCY LEVEL IN FOREIGN LANGUAGE LEARNING ABSTRACT

EĞİTİM-ÖĞRETİM YILI İÇİN İNGİLİZCE İLÂHİYAT PROGRAMI DERS MÜFREDATINDA YAPILAN DEĞİŞİKLİKLERİ GÖSTERİR ÇİZELGE

İRONİ KAVRAMININ POSTMODERN DÖNÜŞÜMÜ VE POSTMODERN SERAMİK ESERLERDE İRONİ

ANKARA YILDIRIM BEYAZIT ÜNİVERSİTESİ SOSYAL BİLİMLER ENSTİTÜSÜ TARİH ANABİLİM DALI LİSANSÜSTÜ EĞİTİM PROGRAMI

AKDENİZ ÜNİVERSİTESİ MÜHENDİSLİK FAKÜLTESİ ÇEVRE MÜHENDİSLİĞİ BÖLÜMÜ ÇEV181 TEKNİK İNGİLİZCE I

ÖTE/DE/Kİ MİMARLIK THE FAR/O/THER ARCHITECTURE TABANLIOĞLU

Transkript:

ÀÇßÐÁÀÉÚÀÍ ÕÀËà ÚÖÌÙÓÐÈÉÉßÒÈ-93 ХХЫ ЯСРИН ТЦРК ДЮВЛЯТЛЯРИНДЯ КИМЛИК СЕЧИМИ Редакторлар: Лейла Ялийева Tашансу Turker Милли вя Бейнялхалг Арашдырмалар Мяркязи (МБАМ) Ганун Няшриййаты 2011

Az 2 Китаб Демократийа Наминя Милли Фондун дястяйи иля лайищя чярчивясиндя 2010-2011-жи иллярдя Милли вя Бейнялхалг Арашдырмалар Мяркязи тяряфиндян кечирилмиш конфрансларын ясасында чап едилмишдир. Милли вя Бейнялхалг Арашдырмалар Мяркязи (МБАМ) ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими "The Turkic States' Identity Dilemmas in the 21st Century" Бакы, Ганун Няшриййаты, 2011, 292 сящ. Елми редакторлар: Тяржцмя: Дил редактору: Цз габыьынын дизайны: Компйутер тяртибаты: Фотоларын мцяллифляри: Лейла Ялийева, Ташансу Туркер Мещрибан Вязир Вурьун Яййуб Фяхриййя Мяммядова Рямзи Гулийев Илгар Щясянли, Лейла Ялийева Китабда дярж олунан мягаляляр йалныз мцяллифлярин мювгейини якс етдирир вя Милли вя Бейнялхалг Арашдырмалар Мяркязинин мювгейи иля цст-цстя дцшмяйя биляр. ISBN 978-9952-26-217-9 Az 2 Qanun Няшриййаты, 2011 МБАМ

ЭИ РИШ СЮ ЗЦ Бу ки таб 2010-2011-жи ил ляр дя Мил ли вя Бей нял халг Араш - дыр ма лар Мяр кя зи нин (МБАМ) ке чир ди йи конф ранс лар да Тцр ки йя ли вя Азяр бай жан лы тяд ги гат чы ла рын тяг ди мат ла ры - нын топ лу сун дан иба рят дир. МБАМ-ын ке чир ди йи бу конф ранс лар мц сял ман Шяр гин дя илк де мок ра тик рес пуб ли ка нын - Азяр бай - жан Халг Жцм щу рий йя ти нин 93 ил ли йи ня щяср олун муш дур. Шярг дя щц гу гун али ли йи, ин сан щц гуг вя азад лыг ла ры яса сын да Ав ро па тип ли мца сир дюв ля тин йа ран ма сы нын ящя мий йя ти вя ро лу бей нял халг алям дя щя ля дя юз ла зы ми гий мя ти ни ал ма йыб. Азяр - бай жан вя Тцр ки йя цчцн дюв ля тин вя де мок ра ти йа нын ин ки ша фы, еля жя дя дцн йя ви-ли бе рал Ав ро па дюв лят ля ри иля айаг лаш маг ба - хы мын дан та ри хи-мил ли дюв лят ляр мцяй йян мя га ма ки ми бир мо - дел, ва си тя вя йа бя ляд чи ро лу ну ой на йыб. Мящз бу ня зяр-нюг - тя си тцрк халг ла ры нын ди эяр мца сир вя азад дюв лят ля рин жяр эя си - ня да хил ол ма сы ны ис тя йян бир чох маа риф чи, ин тел лек туал, си йа сят - чи вя дюв лят адам ла ры ны рущ лан ды рыб. ХЫХ яс рин со ну, ХХ яс рин яв вял ля ри ни яща тя едян бу эцж лц щя ря кат йал ныз Тцр ки йя вя Азяр бай жа нын де йил, бц тцн ре эио нун си йа си, иг ти са ди, мя дя ни вя со сиал ин ки ша фын да дя рин из бу ра хыб. Со йуг мц ща ри бя ера сы ба ша чат дыг дан сон ра щям бей нял халг мц на си бят ляр сис те ми, щям дя дюв лят ля рин бу сис тем дя ой на - ды ьы яня ня ви рол дя йи шик лик ля ря уь ра ды. Ав ра си йа нын эео си йа си хя ри тя си ни кюк лц су рят дя дя йи шя жяк йе ни дюв лят ляр мей да на чых ды. 90-жы ил ля рин яв вя лин дян бу йа на Азяр бай жа нын юз со вет кеч ми ши иля ще саб лаш ды ьы вя ре сурс ля ня тин дян йа ха гур тар ма - ьа ча лыш ды ьы бир вахт да Тцр ки йя ком му низ мя гар шы та раз лаш ды - ры жы ро лу ну итир мяк ля вя Ав ро па Бир ли йи ня цзв лц йц нцн ду ман лы перс пек тив ля ри иля цз ляш мя ли ол ду. ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 3

Бу нун ла йа на шы, щяр ики дюв лят дя 2000-жи ил ля рин сон ла ры на доь - ру баш ве рян си йа си дя йи шик лик ляр бир чох ма раг лы - хц су сян дя Азяр бай жан вя Тцр ки йя халг ла ры нын си йа си ким ли йи, бу дюв лят ля - рин си йа си ин ки ша фы нын он ла ры ща ра апар ма сы ба ря син дя суал лар до ьур муш ол ду. А зяр бай жан да со вет ляр да ьыл дыг дан сон ра та ри хи-де мок ра тик пар ла мент ли рес пуб ли ка мо де ли ня га йыт маг явя зи ня, он дан узаг лаш ма, Тцр ки йя дя ися ди ни кюк ля ря баь лы мц ща фи зя кар пар - ти йа нын си йа си сящ ня дя до ми нант лы ьы вя конс ти ту сио нал дя йи шик - лик ляр ики юл кя нин ин ки ша фы мя ся ля си ят ра фын да иж ти маи де бат ла ра вя суал ла ра эя ти риб чы хар ды. Щяр ики щал да ясас на ра щат чы лыг Тцр - ки йя вя Азяр бай жа нын яня ня ви мил ли дюв лят мо дел ля рин дян ня гя дяр узаг лаш ма сы вя он ла рын бял кя дя мил ли ким лик ля ри нин транс фор ма си йа сы вя да ща кющ ня мо дел ля ря га йыт ма сы мя ся - ля ля ри иля баь лы дыр. Бу ся бяб дян гар шы ныз да кы топ лу си йа си, мил ли вя мцл ки ким лик ля - ри мц за ки ря нин мяр кя зи ня эя ти рир вя Азяр бай жан ла Тцр ки йя нин кеч ди йи транс фор ма си йа нын кяс кин ас пект ля ри ня то ху нур. Бу топ лу да дюв лят вя де мок ра ти йа гу ру жу лу ьу мя ся ля ля ри ня мц га йи ся ли йа наш ма сяр эи ля нир. Щяр ики юл кя дя - Тцр ки йя вя Азяр бай жан да кы ща зыр кы вя зий йят 100 ил юн жя ки вя зий йят ля мц - га йи ся дя тящ лил еди лир. Дюв ля тин йа ран ма сын дан бу йа на мил ли вя си йа си ким лик ля рин тя - ка мц лц Йа хын Шярг дя мца сир ляш мя нин мц ряк кяб мя ся ля ля ри ни вя мя дя ни ким ли йин мцх тя лиф ас пект ля ри нин уз лаш ды рыл ма сы зя ру - ря ти ни нц ма йиш ет ди рир. Азяр бай жан вя Тцр ки йя тяд ги гат чы ла ры нын 4 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

бу топ лу да йер ал мыш мя га ля ля ри о дюв рцн ели та сы нын Ав ро па вя Аме ри ка да вц сят тап мыш прог рес сив иде йа ла ры йер ли си йа си дис - кур са эя тир мя си, юз та рих ля рин дя азад лыг вя фяр ди щц гуг ла ры кяшф ет мя си, юл кя ля ри нин мца сир ляш ди рил мя си нин щя йа та ке чи рил мя си ис - тя йи нин ня гя дяр эцж лц ол ду ьу ну бир да ща аш ка ра чы ха рыр. Ди эяр тя ряф дян ей ни мя ся ля ля рин Тцр ки йя вя Азяр бай жан да ин - ки ша фы на па ра лел ба хыш бу жа ьын дан ня зяр са лы ныр. Ня зяр дян ке - чи ри лян мя ся ля ля ря эен дер бя ра бяр ли йи (Шя ки, 18 ийун 2011), мил ли вя мцл ки ким лик (Ла щыж, 25 ийун 2011), Ав ро па йа ин тег ра - си йа кон текс тин дя мц на ги шя ля рин щял ли (Лян кя ран, 28 май 2011), дин вя дюв лят (Ба кы, 22 йан вар 2011), Азяр бай жан вя Тцр ки йя дя ли бе ра лиз мин ин ки ша фы (Эян жя, 4 де кабр 2010), ким лик вя си йа сят - мца сир мил ли дюв лят ля рин ди лем ма ла ры (Ба кы, 1 ап рел 2011), НА ТО-йа ин тег ра си йа (Ба кы, 25 фев рал 2011), Азяр бай - жан вя Тцр ки йя дя си йа си плц ра лизм (Ба кы, 29 ап рел 2011) да хил иди. Бу мя ся ля ляр щям Азяр бай жан, щям дя Тцр ки йя жя мий - йят ля рин дя ян чох мц за ки ря олу нан мюв зу лар дан дыр. Бу топ лу да кы мя га ля ляр дя ва щид идео ло ъи вя ме то до ло ъи хят тя раст эя лин мир. Щяр бир мцял ли фин юзц ня мях сус ба хыш ла ры вя эю - рцш ля ри топ лу да ол дуг жа ма раг лы плц ра лиз мя йол ачыб. Бу, щям дя ки та бын йа ран ма сы цчцн ил кин зя мин олан конф ранс ла рын мяг ся ди иди - щя мин конф ранс лар Мц сял ман Шяр гин дя де мок - ра тик дцн йя ви рес пуб ли ка гу ру жу лу ьу нун юн дя эе дян ля ри олан ики тцрк дюв ля тин дя ким лик гу ру жу лу ьу нун ня гя дяр мц ряк кяб ол ду ьу ну эюс тяр мя ли иди. Йа хын Шярг цз ря мц тя хяс сис ляр вя шярг шц нас лар Ис лам вя де - мок ра ти йа нын бир эя мюв жуд лу ьу нун мцм кцн сцз лц йц ба ря дя ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 5

фи кир ляр йц рцт мяк дя олар кян, мц сял ман Шяр гин дя илк де мок ра - тик рес пуб ли ка нын - Азяр бай жан Халг Жцм щу рий йя ти нин ба ни ля ри - нин вя онун апа ры жы гцв вя си олан Мц са ват пар ти йа сы нын рящ бяр - ля ри нин бу са щя дя эюс тяр дик ля ри жящд ляр диг гя тя ла йиг дир. Мящз он лар юз хал гы нын пост ко ло ниал ким ли йи ни онун мя дя ний йя ти нин цч баш лы жа ас пек ти иля син тез ет мя йя жящд ляр эюс тяр миш вя бу жящд ля ри "тцрк ляш мя, мца сир ляш мя, ис лам лаш ма" фор му ла сын да ифа дя ет миш ляр. Бу фор му ла 1918-жи ил дя эянж рес пуб ли ка нын бай ра ьын да да юз як си ни тап мыш ды. Чох тяяс сцф ки, та ри хи ща ди - ся ляр ХХ яс рин Азяр бай жан де мок рат ла ры нын бу фор му лу нун ня дя ря жя дя уьур лу ол ду ьу ну сы на ма ьа им кан вер мя ди, эянж рес пуб ли ка Гыр мы зы Ор ду тя ря фин дян иш ьал олун ду. Бу нун ла бе - ля, щя мин дюв рцн ир си бу эцн дя мца сир Азяр бай жа нын прог - рес сив си йа си гцв вя ля ри ни вя ин сан ла ры ны рущ лан дыр маг да вя йюн лян дир мяк дя да вам едир. Бу топ лу нун мцял лиф ля ри щяр ики юл кя нин та нын мыш тяд ги гат чы ла ры - дыр. Он лар бу топ лу да юз юл кя ля рин дя мюв жуд олан мцх тя лиф дис - курс вя иде йа лар ара сын да кы мц ряк кяб мц на си бят ля ри, еля жя дя щя мин дис курс вя иде йа ла рын Тцр ки йя вя Азяр бай жан та ри хи нин мцх тя лиф дювр ля рин дя не жя якс олун ма сы ны араш ды рыр вя тящ лил едир ляр. Бу тяд ги гат чы ла рын бир чо ху щяр ики тцрк дюв ля тин дя ил кин мо дел ляр дян сап ма ла ра эю ря на ра щат лыг ке чи рир - бу сап ма ла - ра ми сал ки ми ъур на лист ля рин щяб си, си йа си оп по нент ля ря гар шы мящ кя мя иш ля ри, ли бе рал азад лыг ла рын мящ дуд лаш ды рыл ма сы эюс - тя ри ля би ляр. Бах ма йа раг ки, бу ики тцрк жцм щу рий йя ти нин ин ки шаф йо лу 1920-жи ил дя Азяр бай жа нын со вет ляш мя си иля ай ры лыб, бу эцн дя щяр ики дюв ля ти ХХ яс рин яв вя лин дя яса сы го йул муш мца сир ляш мя ир си бир ляш ди рир. 6 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

Бу топ лу да ифа дя олу нан ряй ляр ей ни за ман да Ба кы да вя Азяр - бай жа нын ра йон ла рын да мцх тя лиф ау ди то ри йа лар гар шы сын да да тяг дим олун муш дур. Бу тяг ди мат лар жан лы вя дя рин мц за ки ря - ля ря, Тцр ки йя ли екс перт ляр вя Азяр бай жан да кы йер ли иж ма лар ара - сын да да ща йа хын диа ло га ся бяб ол муш вя ики халг ара сын да де мок ра тик дя йяр ляр вя азад лыг цзя рин дя гу рул муш баь ла рын да ща да мющ кям лян мя си ня эя ти риб чы хар мыш дыр. МБАМ ла йи щя нин спон со ру олан Де мок ра ти йа На ми ня Мил ли Фон ду на юз дя рин мин нят дар лы ьы ны бил ди рир. Ре эион лар да кы ща ва шя раи ти ня вя инф раст рук ту рун вя зий йя ти ня мя щял гой ма йа раг вахт вя енер ъи ля ри ни се ми нар ла ра щяср едян Тцр ки йя ли, щям чи нин Азяр бай жан лы про фес сор вя алим ля ря, бц тцн иш ти рак чы ла ра бю йцк мин нят дар лы ьы мы зы бил ди ри рик. Йер ли коор ди на тор ла ра вя алим ля ря, еля жя дя мц ва фиг са щя ляр дя ки ГЩТ екс перт ля ри ня дя тя шяк кцр еди рик. Сон да тя бии ки, тющ вя ля ри иля ла йи щя нин щя йа та ке чи рил мя - си ни мцм кцн едян ла йи щя коор ди на то ру Ил гар Щя сян ли нин вя опе ра тор Мящ ся ти Та щир за дя нин зящ мят ля ри мц га би лин дя он ла - ра да дя рин мин нят дар лы ьы мы зы бил ди ри рик. Лей ла Яли йе ва, Та шан су Тур кер ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 7

INTRODUCTION This book is a collection of selected presentations by Turkish and Azerbaijani scholars made at conferences organized by CNIS in 2010 and 2011 in honor of the creation of the first democratic republic in the Muslim East in 1918-the Azerbaijan People s (Democratic) Republic. In much of the East, the significance and role of a Europeantype, modern nation-state--based on liberal freedoms, the rule of law and universal human rights has yet to fully become clear. For modern Azerbaijan and Turkey, the concept of the nation-state has served up to a certain point, as a guide or model for democratic development and towards a more prosperous future together with secular liberal European states. This common vision inspired many enlightenment advocates, intellectuals, politicians and statesmen to shape and spread ideas promoting the integration of Turkic nations into the broader, modern world state system. This powerful movement in the late 19th and early 20th century had significant influence on the political, economic, cultural and social development of Turkey and Azerbaijan, as well as beyond their borders. In the post-cold War era, both the system of international relations itself, and the role of states in this system changed. New states emerged, entirely reshaping the map of Eurasia. Since the early 1990s, Azerbaijan has been struggling with the Soviet legacies and the resource curse, while Turkey faced the realities of its decreased role as a counterbalance to communism, with still unclear prospects for EU membership. 8 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

Most importantly, domestic developments in these two states by the end of 2000s raised many questions. Do the Turkish and Azerbaijani peoples share a common political identity and, if so, where will the post-cold War era take them? The Post-Soviet departure from the historical model of parliamentary democracy in Azerbaijan, and significant constitutional changes made to mark the arrival of a leading religious party in Turkey gave rise to public debates and questions on the substance of these developments. The main issue is how far Turkey and Azerbaijan may be departing from the original models of modern nation-states, and whether this departure means, in fact, a return to the pre-modern times in both republics or change to the national identity. This puts identity political, national, civic at the center of this volume, which discusses the most acute issues of transition in current Azerbaijan and the equally significant transformation which is underway in Turkey. A few critical issues of state and democracy-building are considered in comparative perspective. Current developments are compared with the state of affairs 100 years ago in both states. The evolution of national and political identity in these contexts demonstrates the complexities of modernization in the Muslim East, as well as the necessity of reconciling diverse aspects of cultural identity. These articles show how strong the desire was among elites for incorporating into local political discourse the most progressive ideas found in Europe and the US, rediscovering our own values of freedom ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 9

and individual rights in order to promote modernization in our countries. The presentations draw on a variety of events, such as those on Gender Equality, (Sheki 18 June 2011), National and Civil identity (25 June 2011, Lahij ), Conflict Resolution in the context of European Integration (Lankaran, 28 May 2011), Religion and State (Baku, 22 January 2011), Development of Liberalism in Azerbaijan and Turkey (Gence, 4 December 2010), Identity and Politics: Dilemmas of modern Nation States (Baku, April 1, 2011), Integration in NATO ( Baku, 25 February, 2011), Political Pluralism in Azerbaijan and Turkey (Baku, 29 April, 2011). The topics represent those issues that are most debated in Azerbaijani and Turkish society today. The articles in this volume represent the diversity of views among authors- there is no one common ideological or methodological platform uniting them all. This corresponds to another objective of the conferences and of this publication to showcase the range and complexity of identity politics in these two Turkic states historical frontrunners in the building of democratic secular political systems in the Muslim world. While scholars on the Middle East and Orientalists have often commented on the seeming incompatibility of Islam and democracy, the founders of the first democratic republic in the east Azerbaijan People s Republic- and the Musavat party made a historical attempt to synthesize and incorporate three 10 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

major aspects of their culture, as reflected in the slogan and banner of the young republic in 1918 Modernization, Turkization, Islam. History was not kind to the Azerbaijani democrats of the early 20th century, as the young republic was soon occupied by the Red Army. But its legacies continue to inspire and direct the most open minded and democratic political forces and people in modern Azerbaijan. The authors - prominent experts on these subjects- analyse these complex developments across time and space. Many express deep concern at contemporary deviations from the historical course, as laid by the founders of democratic republics in two Turkic states, when confronted with the imprisonment of journalists, court cases against political opponents, and the tightening of control over liberal freedoms. Although the paths of the development of these two republics diverged in 1920 when Azerbaijan became part of the communist system, a shared legacy of modernization at the turn of the 20th century continues to unite these two states. The view reflected in this volume were presented to audiences in Baku and regions of Azerbaijan. They made for lively interactions and led to much deeper understanding between the representatives of Turkish academia and Azerbaijani local communities. In sharing them with readers here, we similarly hope to contribute to the expanding and strengthening of ties between our two states, ties based on our common values of democracy and freedom. ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 11

The Center for National and International Studies would like to express its profound gratitude to the sponsor of this project the National Endowment for Democracy (NED). Furthermore, this gratitude goes to all the participants from Turkey professors and scholars who, regardless of the weather or the state of the infrastructure in the regions, committed their time and energy to these seminars. Our thanks must also go to the local coordinators in the regions and scholars of the Azerbaijani Academy of Sciences, along with NGO experts in the respective areas. Finally, sincere thanks go to the CNIS management and staff the coordinator of the project Ilgar Hasanli and the operator Mehseti Tahirzadeh, whose valuable contributions made this project possible. Leila Alieva, Tasansu Turker. 12 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

АЗЯРБАЙЖАНДА КИМЛИК ВЯ СИЙАСЯТ Яли Абасов Эи риш явя зи: ким лик (иден ти фи ка си йа) ме то до ло эи йа сы нын шяр щи Ким лик со сиал вя щу ма ни тар елм ляр дя еля бир гу ру луш дур ки, онун ва си тя си иля бю йцк ин сан груп ла ры ны вя халг ла ры тяс ниф ет - мяк, зцм ря ля ря бюл мяк вя яла гя лян дир мяк мцм кцн дцр. Ей ни за ман да эер чяк щя йат да ким лик вя онун мцх тя лиф че шид ля ри ин - сан лар цчцн чох бю йцк ящя мий йят кясб едир. Ким лик ин сан ла рын ет но-ди ни, со сиал, мил ли, си йа си вя ди эяр хц су си бюл эц ля ри ни мцяй - йян едир. Фярд тя ря фин дян еди лян бу хц су си се чим онун иж ти маи мюв ге йи ни вя ким ли йи ни (иден ти фи ка си йа сы ны) ифа дя едир. Бе ля лик ля, Иж ти маи ким лик бир шях син мцяй йян бир гру па аид ол ма сы ны онун ят ра фын да кы ин сан ла рын гя бул ет мя си дир. Си йа си ким лик фяр дин юзц нц мцяй йян иж ти маи гру па аид ет - мя си, ей ни груп да ол ду ьу ин сан лар ла мяг сяд вя ма раг ла ры нын бир ол ма сы про се си дир. Си йа си ким лик, си йа си ким ли йин мцяй йян едил мя си вя гя бул едил мя си ле ги тим лик вя ле эи тим ляш ди рил мяк ща ди ся си иля яла гя ли дир. Чцн ки си йа си ким ли йин мцяй йян едил мя си вя гя бул едил мя си га - ну ни лик тя ляб едир. Фяр дин бе ля бир га ну ни лик ста ту су ол ма дыг да си йа си мц на си бят ля рин ди эяр суб йект ля ри тя ря фин дян мцяй йян мюв ге йи зябт ет миш ки ми гий мят лян ди ри лир. Ет ник ким лик фяр дин юзц нц щяр щан сы бир ет ник гру па мян - суб сай ма сы про се си дир. Ет ник мян су бий йя тин ифа дя ля ри: фяр дин мян суб ол ду ьу хал гы иля юзц ара сын да олан ру щи баь лан ты ла ры ны мцяй йян ет мя си; ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 13

мян суб ол ду ьу мил ли мя дя ний йя тя щяс сас лыг вя дуй ьу иля йа наш ма сы дыр. Хал гын вя йа фяр дин ин ки ша фы нын дю нцш нюг тя ля рин дян би рин дя ким лик бющ ра ны нын баш лан ма сы, йя ни мюв жуд дя йяр ля рин вя щя - йат нор ма ла ры нын да ьы лыб эет мя си жя мий йят дя со сио кцл тцр тя ла - тцм йа ра дан ян мц щцм сар сын сы лар дан би ри дир. Хц су си гейд едил мя ли дир ки, Азяр бай жан хал гы нын та ле йин дя бе ля со сио кцл тцр сар сын ты лар вя ким лик бющ ран ла ры йе тя рин жя чох йа шан мыш дыр. Дя - йяр ля рин дя йиш мя си щяд сиз тез-тез баш вер миш, халг бир сис те мя уй ьун лаш ма мыш йе ни дя йяр ляр сис те мин дя йа ша ма ьа мяж бур едил миш дир. Азяр бай жан лы лар со нун жу ким лик бющ ра ны вя со сио - кцл тцр сар сын ты ны ССРИ-нин да ьыл ма сы вя пост со вет мя ка ны на чев рил мяк ля йа ша ды лар. Жя мий йя тин узун ил ляр дян бя ри адят ет ди йи иж ти маи вя иг ти са ди сис те мин иф ла са уь ра ма сы дюв рцн дя фяр дин юз ким ли йи ни мцяй йян ет мя си, бир гай да ола раг, ет ник-мил ли вя ди ни ким лик ля га ры шыг са - лы ныр. Бе ля бир га ры шыг лыг со вет дюв рц нцн сон ла рын да баш вер ди. Тя бя гя ляш мя йа рат мыш ким лик бющ ран ла ры ны йал ныз жя ми йя тин бю йцк чох лу ьу цчцн юз щя йа ти ли йи ни ис бат ет миш йе ни дя йяр ляр ара дан гал ды ра вя йе ни дян бир ляш мя йя, вящ дя тя эя ти ря би ляр. О юл кя ляр дя ки, дюв лят там шя кил дя оту руш ма йыб, мил ли-дюв - лят чи лик ким лий нин фор ма лаш ма сы про се си щя ля ба ша чат ма йыб, йер ли баз лыг, со сиал, мя дя ни вя с. зид дий йят ляр мюв жуд дур, щя - мин юл кя ляр дя бир гай да ола раг си йа си ким лик (клан лаш ма, йер ли - баз лыг) щяр щан сы бир со сиал гру па вя йа ре эио на аид ол маг ла се чи лир. Бе ля вя зий йят до ла йы сы иля ис бат едир ки, бу ки ми дюв лят - ляр дя яща ли нин си йа си бир ли йи мил лят ляш мя прос се си щя ля ба ша чат ма йыб. 14 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

И кин жи мцс тя гил ли йин баш лан ьы жы: ким лик ах та ры шы А зяр бай жан лы лар, ди эяр ССРИ халг ла ры нын бир чо ху ки ми, со - вет ля рин да ьыл ма сы на вя мцс тя гил ли йин ял дя едил мя си ня ща зыр де - йил ди ляр. Чцн ки мцс тя гил ли йя ща зыр лыг дю ня ми со сио кцл тцр, си йа - си вя иг ти са ди ща зыр лыг ла ра вахт ола жаг узун мц ба ри зя дюв рц йа - шан ма ды. Бял кя дя бе ля бир ща зыр лыг дюв рц она эю ря ол ма ды ки, 80-жи ил ля рин со ну на, 90-жы ил ля ря тя са дцф едян "халг ла рын бю йцк кю чц" ири миг йас лы де мог ра фик про сес ляр баш вер ди. Щя мин дювр дя шя щяр яща ли си нин бир щис ся си Азяр бай жа ны бир дя фя лик тярк ет ди, кянд яща ли си нин ири бир щис ся си ися кцт ля ви шя кил дя шя щяр ли ол - ду вя шя щяр дя "щял ле ди жи сюз са щи би" ня чев рил ди. Гейд ет мяк ла - зым дыр ки, мцс тя гил ли йин сон 20 илин дя фор ма лаш мыш бя зи миф ля ри ня зя ря ал ма саг мил ли де йил, ет ник ха рак тер да шы йан бу ки ми суал ла ра щя ля дя жа ваб та пыл ма мыш дыр. Да ща доь ру су, Азяр - бай жа ны ин ки шаф ет ди ря жяк, дцн йа да вя пост со вет мя ка нын да ря га бя тя да йа ныг лы едя жяк со сио кцл тцр мо дел щя ля дя йа ра дыл - ма мыш дыр. Бу, о де мяк дир ки, Азяр бай жан дцн йа иж ти маий йя ти гар шы сы на юзц нцн га ну науй ьун, фак ти ки мцс тя гил ли йи вя мцс тя - гил тя ряг ги ет мя ба жа ры ьы ны ясас лан ды ран йе тя рин жя инан ды ры жы дя лил ляр чы хар ма ьа чя тин лик чя кир. Як си ня ола раг, Азяр бай жан яня ня ви "бю йцк гар даш" ах та ры шы ны да вам ет ди рир. Бу ися халг ола раг да, хал гын си йа си елит кя си ми ола раг да юз ким ли йи ни мцс - тя гил шякл дя мцяй йян ет мя эц жц нцн зя дя лян мя си яла мя ти дир. Ха тыр ла маг ки фа йят дир ки, А. Мц тял ли бов узун мцд дят юз си йа ся - ти ни ачыг-аш кар Ру си йа йю нцм лц гур муш ду вя Га ра баь мц на - ги шя си нин щял ли цчцн ис тис на сыз ола раг бу юл кя йя цмид едир ди. Онун ща ки мий йя ти ни явяз едян Халг Жяб щя си ися гар даш Тцр - ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 15

ки йя йя олан щяд сиз ряь бя ти ни бя йан ет ди. Бу щи ма йя ещ ти йа жы эю рц нцр мцс тя гил ли йин мющ кям лян ди рил мя си цчцн ня зяр дя ту ту - лур ду. Бун дан яла вя, щя мин дювр дя Тцр ки йя мцяй йян мя на да "Гяр бя апа ран бя ляд чи" ки ми дя хц су си диг гя тя эя ти рил миш ди. Щ. Яли йев ре ъи ми мцяй йян вур нух ма дан сон ра Гярб ля стра те ъи ямяк даш лыг кур су ну сеч ди, И.Я ли йев ися Гяр бин ар тан тяз йиг ля ри гар шы сын да Азяр бай жа нын ха ри жи си йа ся ти ни йе ни дян Ру си йа нын нц фуз даи ря си ня дц шцр мя йя цс тцн лцк вер ди. Йу ха ры да гейд едил ди йи ки ми си йа си ким ли йин мцяй йян едил - мя син дя ясас фак тор ида ряе ди жи ели та нын вя мц ха ли фя тин ли эи тим - ли йи дир. Йал ныз де-йу ре де йил, щям дя де-фак то ли эи тим лик олур са, бу, ис тяр ха ри жи, ис тяр ся дя да хи ли гцв вя ляр дя щеч бир мц ба щи ся до ьур мур. Яэяр бу мц щцм ли эи тим лик ста ту су йох дур са си йа си ким лик зя дя ли олур, ня ти жя дя, си йа си ким лик га нун дан де йил, миф - дян ги да ла ныр. Бу ися бир ба ша де мок ра ти йа нын, щц гуг инс ти тут - ла ры нын дев рил мя си, бц тцн мцм кцн олан ру щи вя фи зи ки ин щи сар чы - лы ьын йа ра дыл ма сы дыр. Бе ля шя раит дя ща ки мий йя тин кяс кин шя кил дя кор руп си йа лаш ма сы баш ве рир, яща ли нин ясас зцм ря ля ри нин ща ки - мий йя тя би эа ня ли йи ар тыр, яща ли дя щю ку мя тин он ла рын со сиал проб лем ля ри ни щялл ет мя йя жя йи ня ямин лик йа ра ныр. Бу нун ла йа - на шы зор ва си тя си иля яща ли нин ис тя ни лян ети ра зы нын гар шы сы нын алын - ма сы, дюв ля ти мц да фия ет мя мяк ящ ва лы нын эцж лян мя си, ида ря едян ляр ля ида ряо лу нан лар ара сын да учу ру мун дя рин ляш мя си баш ла йыр. Цму ми ким лик ма щий йя ти нин вя цму ми мя су лий йя тин чюк мя си нин ян тящ лц кя ли мя га мы дюв ля тин вя тян даш ла, вя тян - да шын дюв лят ля щеч бир "и ши нин" ол ма ма сы дыр. Азяр бай жан яща - ли си нин не чя фаи зи нин юзц нц юз дюв ля ти иля вящ дят дя, бир лик дя эюр мя си ни ай дын лаш дыр маг цчцн бир тяд ги гат апа рыл ма сы чох ма раг лы ола би ляр ди. Вя тян даш бу вящ дя ти не жя ба ша дц шцр, бу, 16 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

дюв лят ля бир лик дир, йох са мюв жуд ща ки мий йят ля бир лик дир? Ня ти - жя ляр, йя гин ки, азяр бай жан лы ла рын ким ли йи нин, вя тян даш лы ьы нын вя мя су лий йят ля ри нин иза щы вя ай дын лаш ма сы ола би ляр ди. Ял бят тя, тяд ги гат ла ра ясас лан ма са да мюв жуд эер чяк ли йин ана ли зи ня сюй кя нян йе тя рин жя эцж лц фяр зи йя би зи фи кир йц рцт мя йя сювг едир ки, жя мий йя тин вя ща ки мий йя тин фор ма лаш мыш ин ди ки си - йа си йю нц ти раъ лан мыш чох сай лы ми фин йа ран ма сы на хид мят едир. Бу миф ща ки мий йя тин ха ри жи си йа ся ти са щя син дя дя уьур ла кюк са - лыр вя "дцн йа ны не жя ту тар сан еля дя эе дяр" дц шцн жя си ни мющ - кям лян ди рир. Бе ля вя зий йят дя яэяр ха ри жи дцн йа Азяр бай жа нын тяг дим ет ди йи мян зя ря ни гя бул ет мир ся, де мяк, бу, би зим тяг - ди ма ты мыз да кы нюг сан вя гя наят дыр. Бу нюг са ны ара дан гал дыр - саг биз бц тцн дцн йа йа щаг лы ол ду ьу му зу вя тут ду ьу муз си йа - си, иг ти са ди вя со сиал-мя дя ни тя ряг ги йо лу нун ор ъи нал ол ду ьу ну, би зим си йа си сис те мин вя ида ряет мя цсу лу нун мяг ся дяуй ьун ол ду ьу ну, яра зи бц тюв лц йц мц зя гясд ет миш мякр ли гон шу ла ры - мыз ол ду ьу ну сц бут едя рик. Кор руп си йа вя рцш вя тин мюв жуд лу - ьу ну ися со вет ида ряет мя си нин га лы ьы, йа худ мил ли ха рак тер хц су - сий йят ля ри миз ля, о жцм ля дян Шярг вя мц сял ман эер чяк лик ля ри нин тя си ри иля изащ ет мяк ля ис бат едя рик ки, би зим хал гы мыз Гярб де - мок ра ти йа сы на щя ля ща зыр де йил. Де мяк олар ки, Азяр бай жа нын бц тцн ха ри жи тя шяб бцс ля ри юл кя нин эя ляж йи иля баь лы ре ал прог ноз - ла ры, онун си йа си струк ту ру ну вя дцн йа да кы йе ри ни та ма ми ля рядд едян щя мин бу кор да ла на ди рян миш ис ти га мят дя эе дир. Гейд ет мяк ла зым дыр ки, Азяр бай жан ели та сы нын си йа си ким ли йин дя мя - дя ни, пси хо ло ъи, ет ник юзял лик ля рин тю ря мя еле мент ля ри со сиал вя си - йа си еле мент ляр дян да ща чох дур. Ла кин ей ни за ман да ща зыр кы вахт да азяр бай жан лы лар дцн йа мя дя ний йя тин дян юз мя дя ний - йят ля ри ня ян йах шы ин тег ра си йа лар ет мяк дя гей ри ади ис те дад ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 17

эюс тяр миш ляр, (Азяр бай жан ин жя сян ти, му си ги си, ряс сам лыг са щя - си ни ха тыр ла маг ки фа йят дир) ла кин дцн йа нын си йа си тяж рц бя си ня, де мяк олар ки, си йа ся тя бц тцн лцк дя чох ещ ти йат ла йа на шы лыр. Биз ССРИ-нин тяр ки бин дян ня шя кил дя чых дыг: со вет ким ли йи ССРИ-нин як ся рий йят рес пуб ли ка ла ры ки ми 80 90-жы ил ляр дя Азяр бай жан да да юл кя нин эя ля жяк ис ти га мя ти иля баь лы мо дел ля - рин мц за ки ря син дя жя мий йя тин де мок ра тик дя йяр ля ря цс тцн лцк ве рян кя си ми иля мил ли-ди ни ким ли йи ясас эю тц рян кя си ми ара сын да жид ди вя кяс кин мц за ки ря ля ри олур ду. "Со вет ада мы" ад лан ды ры лан ким лик Азяр бай жан да чох дя рин кюк сал мыш ды. Яэяр ха тыр ла саг ки, мяш щур па нис ла мизм вя пан тур кизм тям сил чи ля ри нин кю кц не жя гяд дар жа сы на кя сил миш, азяр бай жан лы ла рын ким ли йи щан сы ра ди кал со сио кцл тцр вя си йа си тящ риф ля ря уь ра дыл мыш дыр, о за ман щя мин ня - ти жя тяяж жцб лц эю рцн мяз. Щя мин дювр дя шя щяр яща ли си, хц су си ля, Ба кы жа маа ты зя иф мил ли-ди ни ким ли йи иля ха рак те ри зя олу нур ду, мил ли ели та нын кцт ля ви шя кил дя рус ди ли ня кеч мя си, рус ди ли нин аз га ла йе - эа ня ряс ми дил са йыл ма сы, шях си вя мяи шят щя йа тын да тяд ри жян рус ди ли нин се чи ми баш алыб эе дир ди. Мил ли шцу рун йе ни дян фор ма лаш ма - сы юз ет ник ким ли йи ни да ща мющ кям го ру йуб сах ла мыш Ер мя нис - тан гач гын ла ры нын кцт ля ви шя кил дя ахы ны иля сц рят лян ди. Щя мин дюв рцн иде йа вя си йа сят га ры шыг лы ьын да "си вил юл кя - ляр" дя ки гу ру луш ла рын ня зя ри гай да ла ры бц тцн ин жя лик ля ри ня гя - дяр мюв жуд олан, ла кин щеч вахт тяж рц бя дя дя гиг ямял едил - мя йян иж ти маи бир ляш мя ля рин тя за щцр ля ри мц ша щи дя олун ма - ьа баш ла ды. Мил ли-ди ни ким ли йин фор ма лаш ма сы нын та ри хи, ар ды жыл, да вам лы жя ря йа нын дан мящ рум олан, та ри хи ким лик, юзц нц дярк 18 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

шцу ру нун юй ря нил мя си зор ла га да ьан олу нан кеч миш ССРИ халг ла ры яня ня ви ис лам тя ма йц лцн дян йе ни дю ня мя йе ни бир фор ма си йа дан о би ри ня сц рят ли "ин ги ла би" ке чид ет ди ляр. Бу нун ла да щям си йа си, щям мя ня ви ба хым дан ин ки шаф ет миш бц тюв бир тя бя гя йе ни дян чых даш едил ди. Ла кин эюз ля нил мяз азад лыг ро - ман ти ка сы нын сяр хош лу ьун дан айыл маг цчцн чох узун за ман ла зым ол ма ды вя жя мий йят дярк ет ди ки, ке чид дюв рц щям узун, щям дра ма тик ола жаг. Си йа си вя ин тел лек туал ели та нын ясас ющ - дя ли йи ися он суз да про се син яв вя лин дя баш вер миш фа жия ля рин щяд дин дян ар тыг ол ду ьу ну ня зя ря ала раг ща ди ся ля рин щеч ол - ма са бун дан сон ра фа жия ли шя кил ал ма сы на йол вер мя мяк иди. Мц сял ман мя дя ний йя ти тя ма йцл лц юл кя ля ри нин дцн йа тяж рц бя - си эюс тя рир ки, он ла рын ин ки ша фын да кы ясас зид дий йят ляр Ис лам вя де мок ра ти йа нын тог гуш ду ьу хятт бо йун жа ор та йа чы хыр. Ону да гейд едяк ки, бир тя ряф дя ба рыш маз, дя йиш мяз вя да вам лы Ис лам, о би ри тя ряф дя ися щц гуг ла рын гейд сиз-шярт сиз йе ри ня йе - ти рил мя си ки ми ан ла нан де мок ра ти йа да йа ныр. Щят та бу эцн дя Ис лам вя де мок ра ти йа идео ло эи йа ки ми бир гай да ола раг тог гу - шан, са ва шан вя щяр ики си жид ди со сиал ба за йа ма лик олан кя - сим ляр дир. Проб лем он дан иба рят дир ки, щя мин бу тя ряф ляр мя - ня ви вя со сио кцл тцр сис тем ляр ола раг диа ло га эя ля би ля жяк ляр - ми? Бе ля бир диа ло гун ил кин ян эя ли ола раг ди нин вя де мок ра ти - йа нын тя мял зид дий йят ля ри ки ми би ри нин эюй ля ря, ди эя ри нин эц нащ - кар Йе ря аид ол ма сы ны эюс тяр мяк олар. Она эю ря дя он ла рын ара сын да комп ро мис тап маг мцм кцн де йил вя бял кя дя щеч ла зым де йил. Бу ся бяб дян ин ди йя ки ми де мок ра ти йа вя Ис лам ара сын да кы "диа лог лар" тя ряф ля рин ан лаш ма вя дил тап ма ся вий йя - син дя баш вер мя йиб. Ан лаш маг цчцн яэяр бир тя ря фин си йа си мя дя ний йя ти чат ма йыб са ди эяр тя ря фин си йа си дю зцм лц йц чат - ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 19

ма йыб вя йа як си ня олуб. Бир сюз ля, гар шы лыг лы тя сир вя гар шы лыг - лы ан лаш ма йа жящд тяж рц бя ля ри Ис ла мын вя де мок ра ти йа нын уз - лаш ма нюг тя ля ри ни тап маг, зид дий йят ля ри йум шалт маг явя зи ня бир гай да ола раг не га тив емо си йа ла ра бу ла шыб, ов гат ла ры тялх едиб, мц сял ман вя хрис тиан си ви ли за си йа сы нын та ри хи мц на си бят - ля ри нин мян фи йо зум лу шярщ ля ри, он ла рын "Иб ра щим оьул ла ры" ол ду - ьу ну рядд едян тяф сир ляр вя зий йя ти бир аз да ща мц ряк кяб ляш - дир миш, гар шы дур ма мо тив ля ри ня бир аз да ща ря важ вер миш дир. Ди ни инс ти тут лар ла, дцн йя ви де мок ра тик инс ти тут ла рын вя тян даш жя мий йя ти тя ря фин дян бц тцн тяф си ла ты иля струк тур лаш мыш мо дел ля - ри нин мюв жуд луг тяж рц бя си тяк жя Гяр би Ав ро па юл кя ля рин дя де - йил, ди эяр юл кя ляр дя дя мюв жуд дур. Ла кин Ис лам тя ма йцл лц МДБ юл кя ля рин дян щеч би рин дя бу мя ся ля иля баь лы дцн йа тяж рц бя си - ня ис ти над едил мя си мцм кцн ол ма ды. Пост со вет мя ка нын да Ис - лам вя де мок ра ти йа нын гар шы лыг лы мц на си бят ляр прин сип ля ри тяж рц - бя ля рин дян, де йяк ки, Ял жя заир, Ми сир, щят та Тцрк мо де ли тяж рц - бя син дян нц му ня эю тцр мяк ол маз ды, чцн ки ютян со вет дюв - рцн дя дюв лят щяд сиз дя ря жя дя дцн йя ви ляш миш, яща ли ися дин сиз - ляш ди рил миш дир. Со вет атеиз ми тя ря фин дян дин сиз ляш ди рил мя еля апа рыл мыш ды ки, Ис лам иж ти маи дин дян мяи шят мюв щу ма ты на чев - рил миш ди. Со вет щя йат тяр зи нин тя си ри ал тын да олан мц сял ман ла рын дин инс ти тут ла рын дан узун мцд дят ли тяж рид едил мя си ня ти жя син дя ССРИ-дя Ис лам нор ма ла ры нын мю тя бяр ли йи бю йцк транс фор ма си - йа йа уь ра мыш вя шяк ли ни ящя мий йят ли дя ря жя дя дя йиш дир миш дир ки, бу нун щям мцс бят, щям дя мян фи жя щят ля ри мюв жуд дур. Бир сюз ля кеч миш он беш со вет рес пуб ли ка сын дан ал ты сы мил ли юзц нц дярк про се син дя, "Ис ла ма га йы дыш" да, мцс тя гил дюв лят ола раг дцн йа си йа си бир ли йи ня да хил ол маг про сес ля рин дя аз-чох дя гиг ляш миш мяй йян дя йяр ляр вя конс ти ту сион прин сип ляр ля ин ки - 20 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

шаф ис ти га мя ти мцс тя ви син дя щяр би ри юз йо лу ну ах тар ма ьа мяж - бур ол ду. Ня ща йят, бу эцн, мцяй йян вахт аха рын дан сон ра, ютян ми нил ли йин фо нун да вя 21-жи йц зи лин кеч мя кеш ли баш лан ьы жы, дра ма тик тог гуш ма ла ры, тя зад лы сц ъет ля ри кон текс тин дя ке чил миш йо лун ня ти жя ля ри ня йе кун вур маг олар. Де мяк олар ки, щя ля бу йо лун баш лан ьы жын да пост со вет юл кя ля ри сц рят ля бир-би рин дян узаг лаш ма ьа баш ла ды лар. Он ла рын сон ра дан тут дуг ла ры йол, ди ни дя йяр ляр дя бир ляш мя тяж рц бя ля ри, со сио кцл тцр вя си йа си щя йат ла - ры нын щяр би ри юз лц йцн дя уни кал чиз эи ляр да шы маг да дыр. Азяр бай - жан да ися бц тцн Ис лам дцн йа сын да чох аз раст эя ли нян шия лик ща ким ол ду ьун дан вя бу топ лум Ис лам халг ла ры нын ди эяр топ - лум ла рын дан ся вий йя жя да ща дцн йя ви ол ду ьун дам да ща бян - зяр сиз бир тяр ти ба та ма лик дир. Азяр бай жан дцн йя ви де мок ра ти йа йо лу ту туб дюв ля тин дин дян ай ры вя щяр кя син шях си мя ся ля си ол - ду ьу Гярб йо лу иля эе дя жяк ми? Мц сял ман юл кя ля ри нин як ся рий - йя тин дя мюв жуд олан ав то ри тар ре ъим йо лу иля эе дя жяк ми? Вя йа худ ди ни ща ки мий йя тин конс ти ту си йа иля тяс бит едил ди йи, ща мы ны яща тя едян вя щя йа тын бц тцн сфе ра ла ры на мц да хи ля едян Ис лам рес пуб ли ка сы гур муш ей ни мяз щяб ли гон шу Ира на йа хын ла ша - жаг? Цму мий йят ля, мц сял ман шия жя мий йя тин дя Гярб де мок - ра ти йа йо лу ну тут маг ки ми бир дцн йа тяж рц бя си мцм кцн дцр мц? Мц сял ман со сио кцл тцр тя мя ли де мок ра тик инс ти тут ла ры ня шя кил дя мо ди фи ка си йа едя жяк вя де мок ра ти йа инс ти тут ла ры ди ня не жя транс фор ма си йа едя жяк? Бц тцн бу суал лар, щят та бя зян бу суал лар там ай дын сяс лян мя ся бе ля, юз мюв жуд лу ьу нун вя мцс тя гил ли йи нин баш лан ьы жын да олан Азяр бай жан жя мий йя ти гар - шы сын да ду рур ду. Бу суал лар дан бя зи ля ри ин ди дя гал маг да дыр, чцн ки 20 ил лик мцс тя гил лик бу суал ла ра бир мя на лы жа ваб вер мя ди. Ла кин бц тцн щал лар да мцяй йян ай дын лаш ма лар баш вер ди, ютян ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 21

мцд дят яр зин дя ма щи йя ти да ща дя гиг дярк ет мяк мцм кцн ол - ду. Ей ни за ман да жя мий йя тин як ся рий йя ти нин вя ели та нын гя бул ет ди йи мил ли си сио кцл тцр ин ки шаф мо де ли нин ол ма ма сы шя раи тин дя бу суал ла ра жа ваб вер мя йин чя тин ли йи мей да на чых ды. А зяр бай жан мцх тя лиф мя дя ний йят ля рин, дин ля рин кя сиш ди йи, бю йцк дюв лят ля рин тя си ри ал тын да олан ре эио нун ян пар лаг нц му - ня ля рин дян би ри ни тям сил едир. Бу тя сир ляр халг шцу рун да, ин тел - лек туал кя си мин тя фяк кц рцн дя, жя мий йя тин мя дя ний йя тин дя вя мил ли ким лик проб лем ля рин дя, сон вахт лар ися юл кя нин кеч ми ши цзя рин дя ки си йа си реф лекс ляр дя юз мюв жуд лу ьу ну эюс тя рир. А зяр бай жан да ким лик фор ма лаш ма сы йо лун да та ри хи мяр щя ля ляр Шия ли йя язаб лы юлцм ляр, из ти раб лар хас дыр вя бун да эиз ли "теок ра тик" им пулс ол ду ьу ну Иран Ис лам ин ги ла бы яйа ни шя кил дя эюс тяр ди. Ди эяр тя ряф дян, шия лик та ри хян Ис ла мын тя гиб олу нан, тяк мил ляш миш хц су си тяж рц бя си олан еля бир жя ря йа ны дыр ки, бу - ра да мю мин шия йя тяк жя ди ни мян су бий йя ти ни эиз лятмк де йил, щям дя щя йа ты на тящ лц кя олар са сюз дя Ис лам дан им ти на йо лу ве ри лир. Бу "йол вер мя" йя гин ки, рус иш ьа лы нын щяр ше йи алт-цст едян аг рес си йа сы вя ар дый жа ССРИ-нин ба рыш маз со вет атеиз - ми си йа ся ти ня ти жя син дя Ши ма лы Азяр бай жан да жя мий йя тин шц ур ща ча лан ма сы вя ди ни ким лик се чи мин дя юз ро лу ну ой на мыш дыр. Ор та чаь Азяр бай жа ны си йа си ис ти га мя ти бир гай да ола раг Ис - лам олан "сцн нц-шия цч бу жа ьы" нын (Гаф газ, Тцр ки йя, Иран) мяр кя зин дя иди. Бу ся бяб дян Азяр бай жан лы лар да яср ляр ля ет - ник мц да фия ме ха низ ми кей фий йя тин дя хал гын бир ли йи ни го ру йан ди ни дюзм лц лцк яня ня си йа ран мы дыр. 22 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

ХВЫЫ яс рин со ну ХЫХ яс рин яв вя ли Азяр бай жан та ри хин дя хан лыг ла рын мющ кям лян мя си иля ха рак те ри зя еди лян, мцяй йян дя ря жя дя Тцр ки йя вя Иран дан асы лы ол ма йан хц су си дю ням дир. Бу дювр дя тя шяк кцл та пан мил ли ща ким сц ла ля ляр чох вахт мцс - тя гил ли йя мейл ля ри ни шия лик вя сцн нц лцк ара сын да кы гар шы дур ма - нын ди ни пяр дя си ал тын да эиз лят мя йя мяж бур олур ду лар. А зяр бай жан лы ла рын ди ни ир ти ба ты нын гы рыл ма сы иля йа на шы жя мий йя - тин си йа си пар ча лан ма сы да сюз сцз ки, рус лар цчцн бу юл кя нин иш - ьа лы ны асан лаш дыр мыш ды. Бу нун ла бе ля Рус им пе ри йа сы ре эион да фор ма лаш мыш мил ли ким ли йи сар сыт маг цчцн кяс кин ад дым лар ат мыш, ели та йа гар шы реп рес си йа зяр бя ля ри вя ре форм лар тят биг ет миш дир. "Ши ма лы Азяр бай жан тор паг ла ры нын Рус им пе ри йа сы тяр ки бин дя ол - ма сы нын щя ля илк ил ля рин дя яса сян Иря ван дан, Нах чы ван дан, Га - ра баь дан, Шу ра эел дян, Пам пак дан, Ло ри дян гон шу юл кя ля ря яса сян дин дар вя кц бар ели та дан олан 100 ми ня йа хын мц сял - ман кю чц рцл мцш вя йа кюч мя йя мяж бур едил миш дир." (3,ж.23) 1872-жи ил дя Гаф газ шия вя сцн нц Дин Ида ря си нин инс ти тут лаш - ды рыл ма сы мц сял ман ру ща ни зцм ря си ни дюв лят гул луг чу су на че - вир ди, Ру си йа нын Ы Пйотр дюв рц нцн нц му ня син дя ол ду ьу ки ми ди ни зцм ря хц су си им ти йаз лар дан мяр щум еди ля ряк ади дцн йя - ви са ла щий йят ли гул луг чу йа ол ду. Шцб щя сиз ки, ча ризм юз мяг сяд ля ри ни эер чяк ляш дир мяк цчцн сю зя ба хан, халг ара сын да йе тя рин жя нц фу зу ол ма йан, бир ли йя сяс ля мяк ро лу ну йе ри ня йе тир мя йян, иш ьа ла гар шы мц ба - ри зя дя фя ал ол ма йан ру ща ни зцм ря йа ра да бил ди. Дцз 150 ил яв вял ши ма ли Азяр бай жа нын мил ли ким ли йи жцр бя жцр ди ни-йер ли чи вя ет ник дя йяр ля рин мц ряк кяб шя кил дя га лаг лан ма - сы цзя рин дя де тер ми ни зя еди лир ди. Бу ба хым дан А. Ба ла йе вин мц ша щи дя ля ри ма раг лы ды: "щя ля хых яс рин ор та ла рын да азяр бай - ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 23

жан лы ла рын юзц нц дяр ки "йа рус сис те ми" шяк лин дя иди, ясас ком - па нент ля ри: 1.Ди ни (ис лам) мак роа реа ла аид ол ма ьын дярк едил - мя си; 2.Тцрк дил ли халг лар бир ли йи ня мян суб луг; 3.Конк рет бир тцрк хал гы на Азяр бай жан тцрк ля ри ня аид ол маг; 4.Конк рет бир бюл эя йя (Шир ван, Нах чы ван, Га ра баь) аид ол маг; 5.Йер ли аи дий - йат, яла гя вя ха рак те рис ти ка." (3,с.30). Щяр щал да со вет ща ки - мий йя ти гу ру лан да вя онун илк онил лик ля рин дя ши ма ли Азяр бай жа - нын бу мц ряк кяб ет но-ди ни сис те ми шя раи тин дя мц сял ман иж - ма сы на мян суб луг яща ли нин ясас мил ли-ди ни ким лик ис ти га мя ти иди. Вя йа ра ды лан бц тцн мил ли пар ти йа вя тяш ки лат лар юз прог рам ся няд ля рин дя тяк жя ня зя ря ал маг де йил, щят та бу фак ты якс ет - дир мя лий ди ляр. Мя ся лян, Ру си йа мц сял ман ла ры нын бир жа мея дя бир ляш мя си бу вя зий йя тин эер чяк эю рцн тц сц иди. Чох тя бии дир ки, Азяр бай жан ели та сы, бир ко ло ни йа ели та сы ола раг, эюз ля ри ни мцс тя гил лик ля ри ни итир мя миш мц сял ман дюв лят ля ри ня дик - миш ди ляр. Ял бят тя, шия ли йин цс тцн лцк тяш кил ет мя си вя ютян яс рин икин - жи йа ры сын да бир аз да ща эцж лян мя си ня зя ря алы нар са жа зи бя нюг - тя си Тцр ки йя де йил, Иран ол ма лый ды. Ла кин ики ясас гцв вя Тцр ки йя йя мей ли ясас лан ды рыр ды. Би рин жи си, дил бир ли йи нин ящя мий йя ти вя Ав ро па тип ли мил лят чи лик идео ло эи йа сы цзя рин дя гу рул муш Азяр бай жан мил лят - чи лик идео ло эи йа сы. Ыкин жи си, Тцр ки йя Иран дан хей ли мц тя ряг ги юл кя иди вя щя мин жя ми йя тин иря ли эет миш фик ри Азяр бай жан ин те ле эен си йа сы - нын ли бе рал вя мц тя ряг ги эю рцш ля ри иля да ща уй ьун иди. Эет-эе дя мил ли азад лыг щя ря ка ты нын жан ат ды ьы мо де лин да ща дя гиг жиз эи ля ри тя шяк кцл тап маг да иди: ди эяр тцрк дюв лят ля ри иля, илк нюв бя дя Тцр ки йя иля мющ кям ит ти фаг да олан мцс тя гил мил ли Азяр - бай жан дюв ля ти; цму ми ясас ла рын да Ис лам мя дя ний йя ти нин хц су - си ро лу вя яща ли нин ясас ди ни олан, ясас ди ни тяш ки ла ты олан, ей ни за ман да ди нин дюв лят дян ай ры ол ду ьу де мок ра тик дюв лят. 24 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

Бу, мц сял ман вя шия Азяр бай жа ны на эя ти рил миш гяр бин де - мок ра тик дцн йя ви дюв лят об ра зы дыр. 1918-жи ил дя мц сял ман Шяр гин дя вя мц сял ман халг ла ры ара сын да илк дя фя ди нин дюв лят - дян ай ры ол ду ьу АДР-дя бу об раз гис мян реал лаш ды. АДР-ин бай ра ьы Азяр бай жа нын бц тцн юн жцл мя дя ни вя си йа си ели та сы нын прог рам ид диа сы олан мяш щур цч рян эин ащян эи: тцрк лцк, мца - сир лик, ис лам тя рян нц мц ол ду. АДР-ин чюк мя си ажы бир щя ги гя тин цс тц нц ач ды: бол ше вик ис ти ла - сы нын нис бя тян асан ба ша эял мя си онун ня ти жя си иди ки, ели та нын мил ли ид ра кы иля яня ня ви мил ли шц ур фярг ли иди вя ели та пас сив халг кцт - ля ля ри ни юз шцар ла ры ал тын да бир ара йа эя ти риб ар дый жа апа ра бил мя ди. Халг кцт ля ля ри нин шцу ру чох чя тин лик ля мц сял ман мил лят чи ли йи дяр кин дян Ав ро па мил лят чи ли йи дяр ки ня ке чид едир ди, шия дин зцм ря си ло йал Азяр бай жан мил ли де мок ра тик дюв ля ти нин ав ро па - са йа ьы Гярб хрис тиан кил ся ля ри ки ми ди нин "вя тян да шын шях си иши" ол ма сы си йа ся ти ня, ди нин инс ти тут лаш ды рыл ма сы на мц га ви мят эюс - тя рир ди ляр. Бун дан яла вя, Азяр бай жа нын кле ри кал даи ря ля ри цчцн АДР-ин бу си йа ся ти щят та йад ла ра та бе ол маг дан бу йад лар ка фяр ол са лар бе ля да ща дящ шят ли иди. Щал бу ки бун дан сон ра - кы дювр дя мил ли ким ли йи ни вя ди ни ким ли йи ни мцяй йян ет миш щяр бир азяр бай жан лы ны мящв едян атеист дюв ля тя та бе ол маг эя лир ди. Мяг сяд, Со вет Азяр бай жа нын да гы са мцд дят ли екс пе ри - мент ля бир хал гы та ри хи йад да шы ве жи ня ол ма йан та мам баш га бир хал га чевр мяк иди. Бу тяж рц бя мцяй йян гя дяр баш тут ду: Ру си йа им пе ри йа сын да та тар ад лан ды ры лан Ши ма ли Азяр бай жан тцрк ля ри ССРИ-дя азяр бай жан лы йа чев рил ди ляр. Бу екс пе ри мен тин ня ти жя си о ол ду ки, за ман лар ара сы, ин сан лар вя мя дя ний йят ляр ара сы яла гя гы рыл ды, та рих дя щя ля дя мцх тя лиф миф ляр ля дол ду ру лан "га ра дя лик" ямя ля эял ди. ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 25

Гыр мы зы лар вя аь лар ара сын да олан са ваш Гаф га за сыч ра дыг - дан сон ра мц сял ман ла рын ряь бя ти ни га зан маг бу са ва шын ясас ма щий йя ти ня чев рил ди. Тцр ки йя щя мин дювр дя аз мцд дя тя Со вет Ру си йа сы нын мцт тя фи ги ня чев рил ди йи цчцн яс лин дя бол ше - вик ляр Тцр ки йя нин дяс тя йи иля гя ля бя га зан ды лар. 70 ил лик со вет дю ня мин дя Гу ран Азяр бай жан ди ли ня тяр жц - мя едил мя ди. Ира нын йцк сяк тящ сил ли дин ха дим ля рин дян фярг ли ола раг Азяр бай жан да Ис лам кям са вад мол ла ла рын жай на ьы на ве рил ди, чцн ки чар дюв рцн дя Ня жяф дя вя Шам да тящ сил ал мыш Азяр бай жан дин ха дим ля ри нин ща мы сы мящв едил миш ди. Азяр бай жан си йа си ели та сы нын вя жя мий йя ти нин мил ли ким лик мцс тя ви син дя фяа лий йя ти "мц ла йим ляш мя" дюв рц иля баь лы дыр. Бу дювр дя Азяр бай жан ди ли нин ста ту су проб ле ми нин гал ды рыл ма сы иля цз ви су рят дя баь лы олан мил ли дир чя лиш дю ня ми баш ла йыр. Щя мин ил - ляр дя конс ти ту си йа йа эю ря Эцр жцс тан да вя Ер мянс тан да мил ли дил ляр дюв лят ди ли са йы лыр, Азяр бай жан да ися рус ди ли дюв лят ди ли са - йы лыр ды. 1956-жы илин ав гус тун да Азяр бай жан Али Со ве ти нин 3-жц сес си йа сын да бу мя ся ля Ря сул Рза тя ря фин дян гал ды ры лыр, Али Со ве тин сяд ри олан Мир зя Иб ра щи мов ися конс ти ту си йа йа бу дя - йи шик ли йи тяк лиф едир, фяа лий йят дя олан Азяр бай жан ССР-ин Конс - ту ту си йа да щя мин дя йи шик лик еди лир. 21 ав густ 1956 жы ил дя гя бул еди лян Га нун да де йи лир: "мад - дя 151: Азяр бай жан ССР-ин дюв лят ди ли Азяр бай жан ди ли дир. Азяр бай жан ССР яра зи син дя йа ша йан мил ли аз лыг ла ра юз ана дил ля ри ни азад шя кил дя ин ки шаф ет дир мяк вя ис ти фа дя ет мяк щц гу - гу ве ри лир." Ж. Щя сян ли нин гейд ет ди йи ки ми: "Я са сян, 1955-жи ил - дян кянд яща ли си ня пас порт ла рын ве рил мя си иля баш ла йан Н. Хру - шо вун ли бе рал ис ла щат ла ры, дюв лят ди ли щаг гын да га ну на дя йи шик - ли йин едил мя си вя Азяр бай жан да ана ди ли нин тяд ри си иди. 50-жи ил - 26 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими

ляр дя ча риз мин ко ло ниал си йа ся ти ня уй ьун ола раг ХЫХ яс рин со - ну ХХ яс рин яв вял ля рин дя Азяр бай жан да йер ляш ди рил миш хрис - тиан-сек тант ла рын Мяр кя зи Ру си йа йа га йыт ма сы, Азяр бай жан да пас порт ла рын ве рил мя си иля со вет ре ъи ми нин ли бе рал лаш ма сы фо нун - да мил лят чи лик тя за щцр ля ри эцж лян мя йя вя Азяр бай жан кянд ли ля - ри нин Ба кы йа вя ди эяр ся на йе шя щяр ля ри ня ахы ны баш ла ды. Бу про се син до ьур ду ьу вя зий йя тя эю ря Ба кы ССРИ-нин нц му ня ви ин тер на сио нал шя щя ри ол маг дан чых ды вя мил ли рес пуб ли ка нын пай тах ты на чев рил ди. Бу, рес пуб ли ка нын щя йа тын да вя азяр бай - жан лы ла рын та ле йин дя хц су си ящя мий йя ти олан та ри хи ща ди ся иди."(1, 271-272) Миг ра си йа про сес ля ри нин баш лан ма сы бц тцн Азяр бай жан да ол ду ьу ки ми Ба кы да да мц щцм де мог ра фик дя йи шик лик ля ря эя ти - риб чы хар ды: "1959-жу ил дя яща ли ара сын да азяр бай жан лы ла рын нц - фу зу 67,5%я чат ды ки, бу 1939-жу ил ля мц га йи ся дя 9% чох иди, уй ьун ола раг рус ла рын са йы 16,6%дян 13,5%я дцш дц, ер мя ни - ляр яв вял ки ки ми 12% ола раг га лыр ды. Ди эяр мил ли груп ла рын да нц - фуз са йы азал ды" (2,с.130) Щя мин дювр дя мил ли кадр си йа ся ти щя йа та ке чи рил мя йя баш - ладл, бу нун ар дый жа да мя дя ний йя тин дир чял мя си мц ша щи дя едил ди: "...А зяр бай жа нын кюк лц яща ли си эет-эе дя га ну ни щц гуг - ла ры ны эе ниш лян ди ря ряк си йа сят дя вя иг ти са ди щя йат да юз вя зи фя мюв ге ля ри ня га йыт ма ьа баш ла ды лар. Кадр си йа ся ти нин бц тцн аьыр лы ьы азяр бай жан лы ла рын чий ни ня дцш дц. Бц тцн бун лар мил ли ру - щун эе ри га йыт ма сы цчцн мцн бит шя раит йа ра дыр, та ри хи кеч ми ши дя рин дян юй рян мя йя, мя дя ний йя тин там шя кил дя мил ли мцс тя ви - йя кеч мя си ня тя кан ве рир ди. ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими / 27

Пост со вет Азяр бай жа ны Га ра баь щад ся ля ри нин яв вя лин дя бя зи ана ли тик ляр Азяр бай - жан да ди ни фа на тиз мин арт ма сы цчцн щяр жцр зя мин ол ду ьу ну дц шц нцр дц ляр. Яс лин дя, Га ра баь проб ле ми нин мящз ди ни зя - мин дя ол ду ьу ну эюс тяр мяк цчцн хей ли сяй эюс тя рил миш ди. Ла - кин эю рц нцр жя мий йя тин фа нат йю нц ол ма ды ьын дан, ин те ле эен си - йа нын мен та ли те тин дя мил ли лик дин дян юн дя дур ду ьун дан бу сяй ляр баш тут ма ды. Мил ли щя ря кат бц тцн йю нц иля ХХ яс рин яв - вял ля рин дя мюв жуд ол муш мцс тя гил АДР-нын дюв лят си йа ся ти идеал ла ры на ясас ла ныр ды. Ла кин бу иде йа ла рын эе ниш кцт ля ляр ара - сын да йа йыл ма сы цчцн хал гын си йа си шцу ру нун ра ди кал лаш ма сы ла зым иди. Бу шц ур дя йи шик ли йи ися мящз 1990-жы ил со вет ор ду су - нун юл кя йя да хил ола раг динж вя тян даш ла ри эцл ля бо ран ет мя си - ган лы йан вар ща ди ся ля ри ни тю рят мя син дян сон ра баш вер ди. А зяр бай жан си йа сят та ри хин дя, ей ни за ман да, Халг Жяб щя - си нин цмум мил ли щя ря ка тын да фярг ли фи кир ли йин йа ран ма сы вя чох - пар ти йа лы сис те мя ке чи ли мя син дя 1990-жы илин йан вар ща ди ся ля ри хц су си мяр щя ля ол ду. Халг Жящ бя си цчцн да хи ли вя ха ри жи си йа сят дя тцрк чц лцк ясас тя ма йцл иди. Мил ли-де мок ра тик щя ря ка тын ли дер ля ри Ис ла мын Азяр бай жан жя мий йя тин дя ки йе ри ни ряс мян гя бул едя ряк Ру - си йа нын тя си рин дян та ма ми ля чых ма ла йи щя си ни щя йа та ке чир ди ляр ки, бу нун да реал лаш ма сы йал ныз Тцр ки йя ва си тя си иля ола би ляр ди. Бе ля вя зий йят дя Иран ла бц тцн яла гя ляр дян бо йун га чыр маг ла - зым эя лир ди. Бу да ол ду. Ира на гар шы бу мц на си бят дя бял кя дя бир гя дяр га барт ма вар ды, чцн ки ня зя ря ал маг ла зым иди ки, дцн йа азяр бай жан лы ла ры нын ян чох йа ша ды ьы бир дюв ля тя гар шы бу ид диа лар бир аз ар тыг иди. "А зяр бай жан дюв лят чи ли йи или" елан 28 / ХХЫ-жи ясрин Тцрк дювлятляриндя кимлик сечими