ПОМОШНИОТ ГЛАГОЛ сум ВО МАКЕДОНСКИОТ ЈАЗИК И ПОМОШНИОТ ГЛАГОЛ i- ВО ТУРСКИОТ ЈАЗИК

Benzer belgeler
ЛИЧНИТЕ ЗАМЕНКИ ВО МАКЕДОНСКИОТ И ВО ТУРСКИОТ ЈАЗИК. Клучни зборови: лични заменки, падеж, македонски, турски. 1. Вовед


ПРЕДГОВОР. Овој Основен турско-македонски речник е подготвен според најфреквентните зборови во секојдневниот разговорен јазик и во училишните книги.

ГРАМАТИЧКА СТРУКТУРА НА РЕЧЕНИЦАТА ВО МАКЕДОНСКИОТ И ВО ТУРСКИОТ ЈАЗИК. Марија Леонтиќ Универзитет Гоце Делчев,Филолошки факултет, Штип, Македонија

ТУРЦИЗМИТЕ КАКО ЈАЗИЧНА И КУЛТУРНА НИШКА ПРИ ПРЕВОД НА ЛИТЕРАТУРНИ ТЕКСТОВИ ОД ТУРСКИ НА МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК

ОСНОВЕН МАКЕДОНСКО-ТУРСКИ РЕЧНИК TEMEL MAKEDONCA-TÜRKÇE SÖZLÜK. Министерствп за култура на Република Македпнија

СТАНДАРДНОЈАЗИЧНАТА НОРМА НА МАКЕДОНСКИОТ ЈАЗИК И ТРАНСКРИПЦИЈАТА НА ТУРСКИТЕ ЛИЧНИ ИМИЊА

İÇİNDEKİLER СОДРЖИНА. Önsöz... 8 Предговор Kitapla Setiyle İlgili Açıklayıcı Bilgiler Корисни информации за комплетот книги...

УНИВЕРЗИТЕТ,,ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ ШТИП ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВНИ НАУКИ. ВОСПИТАНИЕ списание за образовна теорија и практика

ÇAĞDAŞ TÜRK EDEBİYATI. Prof. Dr. Mahmut ÇELİK Yrd. Doç. Dr. Zeki GÜREL

NOVUS LIFE JAKA НОВУС ЛАЈФ ЈАКА

FERAH ALÜMİNYUM TİC.LTD.ŞTİ Компанија од Турција специјализирана за производство на алуминиумски делови (додатоци) и други производи од алуминиум.

Клучни зборови: Нусрет Дишо, детска литература, расказ, Црниот Исмет, животни.

MAKEDON DRAM ESERLERİNDE TÜRKÇE LEKSİK UNSURLAR

CHARACTERISTICS OF TURKISH AND MACEDONIAN PROVERBS. Marija Leontik TÜRKÇE VE MAKEDONCA ATASÖZLERİNİN ÖZELLİKLERİ

First prize. for the translation from English into Macedonian of parts from Dodger by Terry Pratchett. Gjurgica Ilieva and Marija Spirkovska

АХМЕТ ШЕРИФ. Област на истражување Историја на османско-турскиот период

2

İÇİNDEKİLER СОДРЖИНА. Boş Arsalar ve Çocuk Bahçeleri. Празните парцели и детските игралишта. Serçe ile Kırlangıç. Врапчето и ластовичката

МАКЕДОНСКИТЕ ГРАДОВИ И НИВНИОТ ОПИС ВО ДЕЛОТО ПАТОПИСИ НА ЕВЛИЈА ЧЕЛЕБИ. доц. д-р Марија Леонтиќ

BAŞSİAD BAŞİSKELE SANAYİCİ VE İŞ ADAMLARI DERNEĞİ MAKEDONYA ÜSKÜP/ KOSOVA-PRİŞTİNE TRIP EXHIBITOR LISTS

ЧИТАТЕЛИТЕ ПРЕПОРАЧУВААТ

SON ŞİİRLERİ ПОСЛЕДНИ ПЕСНИ

Mariya Leontiç MAKEDONCA-TÜRKÇE VE TÜRKÇE-MAKEDONCA KONUŞMA KILAVUZLARININ TÜRKÇE VE MAKEDONCANIN ÖĞRENİLMESİNDE YARARLARI

YABANCI DİL BİLGİSİ SEVİYE TESPİT SINAVI (YDS) (İlkbahar Dönemi) BULGARCA 6 NİSAN 2014

ATATÜRK, TÜRK DİLİ VE YAZI İNKILÂBI ATATURK, TURKISH LANGUAGE AND THE ALPHABETIK REVOLUTION

Нова наставна програма за трето одделение

Eleventh International Scientific Conference KNOWLEDGE IN PRACTICE December, 2016 Bansko, Bulgaria

ПОЗДРАВИ. Здраво MERHABA мер(х)аба. Добро утро! GÜNAYDIN! гјунајд`н. Добар ден! İYİ GÜNLER! ији ѓунлер! Добро вечер! İYİ AKŞAMLAR! ији акшамлар!

По традиција Божиќ не се празнува без ништо ново за дома. Да го избереме заедно!

МАКЕДОНСКА ПАСТРМКА И ВРЕТЕНАР ЗАШТИТА, РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И РЕИНТРОДУКЦИЈА ВО ВОДИТЕ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Bulgar Dili ve Edebiyatı Bölümü Hazırlık Sınıfı Ders Programı. Güz Yarıyılı

GRAMER KĠTAPLARININ TÜRK DĠLĠNĠN ÖĞRENĠLMESĠNDE YARARLARI VE TEMEL TÜRKÇE DĠL BĠLGĠSĠ KĠTABININ YERĠ

БИЗНИС ИНФО КРИЗАТА НЕ ГО СТИВНА ИЗВОЗОТ НА РУДНИЦИТЕ ПРИРОДАТА ВО ЧИНИЈА СЕКОЈ ДЕН! БИЗНИС ИНФО СТОПАНСКА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

ULUSLARARASI VİZYON ÜNİVERSİTESİ GOSTİVAR MAKEDONYA CUMHURİYETİ

АНТОЛОГ од ул. Киро Димушков бр. 40-б Скопје Република Македонија

MAKEDONYA TÜRK ATASÖZLERİ VE MAKEDON ATASÖZLERİ ARASINDAKİ ORTAKLIKLAR Selçuk Kürşad Koca * Özet

Нова наставна програма за прво одделение

Aynı Tadı Paylaşmak: Türkiye ve Makedonya Ortak Geleneksel Yemek Kültürü Projesi (2009)

HUTBE RİYÂKÂRLIK. ticede bu kişilere kimse güvenmez.

Нова наставна програма за второ одделение

YETERLi VE ADIL TEMSiL İLKESİNİN UYGULAMASI: VATANDAŞ ALGISI ПРИМЕНА НА НАЧЕЛОТО НА СООДВЕТНА И ПРАВИЧНА ЗАСТАПЕНОСТ: ПЕРЦЕПЦИЈА НА ГРАЃАНИТЕ

Özet. Konu: Atatürk ün Çocuk Sevgisi

TÜRÜK Uluslararası Dil, Edebiyat ve Halkbilimi Araştırmaları Dergisi 2015 Yıl:3, Sayı:6 Sayfa: ISSN:

Pomak Dili, Kültürü, Tarihi, Haber ve Yorum Gazetesi Aylık Gazete Kasım 2014 Sayı: TL KARACAOVALI AZİZE SVETA ZLATA NIN HİKÂYESİ

TÜRKÇEDE FİİL ÇEKİMİ

НAСТAВНИ ПРОГРAМИ ЗA IV ОDDEЛEНИE ВО DEВEТГОDИШНО ОСНОВНО ОBРAЗОВAНИE

Lilyana Stoykovska Elitsa Jupanoska PAZARLAMA DÖRDÜNCÜ SINIF İÇİN. Mesleki Eğitim İktisadi - Hukuki ve Ticari Eğitim

Hutbe İBADETLERDE DEVAMLILIK. dünyadaki asıl amacımız Allah a ve O nun rızasına kavuşmaktır.

Инфо билтен издание бр. 14/2011. Страна 1 од 32

ДВЕ ДЕЦА БЕСПЛАТНО ВО ХОТЕЛ

ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АЛЕКСИНАЦ НАШЕ СТВАРАЊЕ

ZAMĠRLER PRONOUNS IN TURKISH LANGUAGE. 1. GiriĢ

Gök ler. Uçak lar la gi di lir an cak ora la ra. İn san gök ler de do la şa bil se. Bir ak şa müs tü, ar ka daş la rıyla. Bel ki ora la ra uçak lar

THR9 Ex - Safety Instructions. THR9 Ex - Безбедносни инструкции. THR9 Ex - Bezbednosna uputstva. THR9 Ex - Güvenlik Talimatları

НAСТAВНИ ПРОГРAМИ ЗA V ОDDEЛEНИE НA DEВEТГОDИШНОТО ОСНОВНО ОBРAЗОВAНИE. Биро за развој на образованието

MAKEDONYA TÜRK AĞIZLARI: GEÇMİŞİ VE BUGÜNKÜ DURUMU

-gi de ra yak- se ve bi lir sin... Öl mek öz gür lü ğü de ya şa mak öz gür lü ğü de önem li dir. Be yoğ lu nda ge zer sin... Şöy le di yor du ken di

mer can or ma nı için de do laş mak tay dı. Ka ya la rın ara sın da ki ya rık lar da on la rın yu va la rıy dı. Ha nos de lik ler den bi ri ne bil gi

СОДРЖИНА. Osman Baymak ın Şiiri Поезијата на Осман Бајман Песна за жената Песна за жената Песна за жената 9...

A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 11.Ders

Rus Dili ve Edebiyatı Bölümü Hazırlık Sınıfı Ders Programı Bahar Dönemi


Продажба на апартаменти, гаражи и търговски обекти KIRCAALİ HABER. recinin Cebel'den başlaması nedeniyle gururlu ve onurlu olduklarını dile getiren

Osmanlı Divan Şiirinde Gazeller

MAKEDONCADAKİ TÜRKÇE FİİLLERİN YAPILARI VE KULLANILIŞ ŞEKİLLERİ THE STRUCTURE AND THE USE OF THE TURKISH VERBS IN THE MACEDONIAN LANGUAGE

Büyülü Koltuk. Gordana. Mişevska. Aleksandar Sotirovski. Çizimler: Metin:

Büyüyünce Metin: Eva S. Maurer Çizim: Aleksandar Sotirovski

MAKEDONYA TÜRK AĞIZLARINDA İKİ SESİN DURUMU ÜZERİNE: Ö ÜNLÜSÜ VE H ÜNSÜZÜ

Пополнете го пријавниот лист што може да се преземе од вебпорталот: Огласувајте во Бизнис огласник на Стопанската комора на Македонија:

M O N O G R A F İ S İ

BURSA GÖÇMEN AĞIZLARI FİİL İŞLETİMİNDE ŞİMDİKİ ZAMAN Şükrü BAŞTÜRK * Mustafa ULUOCAK ** Erol OGUR *** Süleyman EROĞLU **** Hatice ŞAHİN ***** ÖZET

TÜRKÇE-MAKEDONCA KĠTAPLARIN TÜRK DĠLĠNĠN ÖĞRETĠLMESĠNDE VE TÜRK EDEBĠYATININ TANITILMASINDA ETKEN OLARAK

ya kın ol ma yı is ter dim. Gü neş le ısı nan top rak üze rinde ki çat lak la rı da ha net gö rür düm o za man. Bel ki de ka rın ca la rı hat ta yağ

Bizim İlk Kütüphanemiz deki bu hikayenin ilk sayfalarına hoş geldiniz.

ZIMPARA TAŞ MOTORU MODEL RTM410 TANITMA VE KULLANIM KILAVUZU

Haydi İşe Gidelim. Aude Maryan. Brunel Mançek. Metin: Çizimler:

Цель и содержание заданий. Усвоение новой лексики. Правильные составления предложений. Отработать технику чтения. Привить навыки устной речи

A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 12.Ders

TÜRKÇEDE FİİLİMSİLER

* ВИНАРИЈА - Меѓународна изложба за лозарство и винарство - Фестивал на виното

KEREM DÜNYA GEZİSİNDE. Metin: Halina Krouk Çizim : Rolandas Bilinskas

BİR KÖPEĞE SAHİP OLMAK. Metin: İvona Brejinova Çizim: Zaur Deisase

Kırcaali Haber. aradıklarını söyledi. Başkan: Dıjdino Pepelişte yol bölümünün. iyileştirilmesini yaparken, gelecekte oraya

A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 17.Ders

П А Л И М П С Е С Т P A L I M P S E S T

Ertan Kaybolmak İstiyor

ПАЛИМПСЕСТ PA L I M P S E S T

Bizim İlk Kütüphanemiz deki bu hikayenin ilk sayfalarına hoş geldiniz.

Gü ven ce He sa b Mü dü rü

A-Link. Başlangıç Seviye Rusça Derslerinin Alıştırmaları 8. Ders

М о с т. По сле из град ње ко ја је тра ја ла непу. За Сремске новине говори градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић.

Kırkpınar Kültürünü Tanıtma ve Yaşatma Derneği. Kırkpınar Yağlı Güreşleri Festivalimizin Yenilikçi Yöntemler ile Tanıtımı Projesi

İ İ İ ü ü ğ ş İş ç ç ş ğ ğ ü İ ü ü ü ü ğ ş ş ğ ç ş ş ö ğ ö ü ş ö ö ş ğ ğ ğ ş ç ş ç ğ ç ğ ş ç ğ ç ş ş İ ç ç ş ç ş ğ ö çü ğ ş ğ ğ ğ ş ğ ş ç ç İ ç ş ş ğ

ULUSLARARASI HAKEMLİ İLMİ ARAŞTIRMA DERGİSİ

OLMAK FİİLİ. Prepared by Süleyman Berg

БИЗНИС ИНФО. Алтернативни пазари МОСТ ПРЕКУ БОСФОР ЗА МАКЕДОНСКИТЕ КОМПАНИИ БИЗНИС ИНФО СТОПАНСКА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАНИЕ

HOMO HOMINI LUPUS EST

TÜRÜK Uluslararası Dil, Edebiyat ve Halkbilimi Araştırmaları Dergisi 2016 Yıl:4, Sayı:7 Sayfa: ISSN: i- FİİLİ ÜZERİNE.

Herkes için Portakallar HERKES IÇIN PORTAKALLAR

Transkript:

оригинален научен труд УДК 811. 163.3 367.625.5 811.512.161 367.625.5 ПОМОШНИОТ ГЛАГОЛ сум ВО МАКЕДОНСКИОТ ЈАЗИК И ПОМОШНИОТ ГЛАГОЛ i- ВО ТУРСКИОТ ЈАЗИК Марија Леонтиќ Филолошки факултет, Универзитетот Гоце Делчев, Штип, Македонија Keywords: Macedonian, Turkish, verb сум, verb i-. Summary: Both Macedonian and Turkish have specific characteristics of grammar, but they also have simular items. Macedonian and Turkish have the verb to be (Macedonian сум, Turkish i-) with similar function in both languages. In Macedonian, there are: present tense, past tense, future tense and posibilitive of to be. In Turkish there are: present, past, reported and the conditional form of to be. This paper will examine the verb to be (Macedonian сум, Turkish i-) and their uses with nouns in Macedonian and Turkish, respectively. Клучни зборови: македонски, турски, помошен глагол сум, помошен глагол i-. Резиме: Македонскиот и турскиот јазик имаат специфични граматички карактеристики. Во македонскиот и во турскиот јазик постои помошен глагол (македонски: сум, турски i-) со слични функции и во двата јазика. Во македонскиот јазик постојат сегашно, минато определено, минато неопределено, идно време и можен начин од помошниот глагол сум. Во турскиот јазик има сегашно, минато определено, минато неопределено време и условна форма на глаголската наставка i-. Во овој труд ќе бидат испитани помошниот глагол сум и глаголската наставка i- и нивната примена со именките и именските видови зборови во македонскиот и во турскиот јазик. 1. Вовед И во македонскиот јазик, кој е индоевропски јазик, и во турскиот, кој е алтајски јазик, глаголот сум и неговиот еквивалент во турскиот, глаголот i- заземаат посебно место во морфологијата и во синтаксата. Во трудовите за македонскиот јазик сум се определува како глагол и 669

помошен глагол (Живко Цветковски, 2001: 82), додека во турските граматики i- се детерминира како глагол (тур. i-fiili, i- eylemi), помошен глагол (тур. ana yardımcı fiil) и глаголска наставка (тур. ek fiil, ek eylem) (Мухарем Ергин, 1998: 314; Зејнеп Коркмаз, 2009: 702) 1. Според нас, терминот глаголска наставка (ek fiil, ek eylem) е најсоодветен, кога именските видови зборови се пишуваат слеано со i-. При читање на македонските и на турските граматики може да се констатира дека сум и i-, во суштина, најчесто се третираат како функционални помошни глаголи. Ова е една од сличностите меѓу македонскиот и турскиот јазик што може да придонесе полесно да се сфатат и да се усвојат македонскиот и турскиот јазик. Според Олга Мишеска Томиќ,...сум е неправилен глагол, во којшто најголем дел од облиците на сегашното време можат да се проследат до старословенскиот корен /с-/, додека облиците на минатото време, сврзаниот начин и партиципите се изведуваат од коренот /бе-/ (Олга Мишевска Томиќ, 1997: 345). Според нас, во турскиот јазик, i- е глагол во којшто сите облици на сегашно и сегашно-идно, на минато определено и минато неопределено време и на условниот начин, можат да се проследат до коренот /i-/ кој, во периодот на старотурскиот јазик, ја имал формата /er-/ која се видоизменила во периодот на новотурскиот јазик (во османлискиотзападен турски) со промената на самогласката /e/ во /i/ и со отпаѓањето на согласката /r/ (er- > ir- > i-). Глаголите сум во македонскиот јазик и i- во турскиот јазик се основни помошни глаголи кои можат да се додадат на именки и именски видови зборови образувајќи именски прирок, но и на глаголи градејќи сложени глаголски форми. Помошниот глагол сум во македонскиот јазик и i- во турскиот јазик при употреба со именките и именските видови зборови немаат самостојно полно значење, туку со нив го формираат именскиот прирок. Во македонскиот јазик постојат сегашно време, минато определено време, минато неопределено време, идно време и можен начин од помошниот глагол сум. Во турскиот јазик има сегашно и сегашно-идно време, минато определено време, минато неопределено време и условен начин од глаголот i-. Во турскиот јазик, помошниот глагол i-, со исклучок на сегашното време, може да се употребува разделено и слеано со именките и со именските видови зборови. При слеаната 1 Во одредени турски граматики глаголот i-, се прикажува како imek. Многу врвни турски граматичари не се согласуваат со ова прикажување бидејќи со наставката -mak, - mek во турскиот јазик се образува глаголска именка. 670

употреба на i-, варијантите на глаголската наставка се додаваат според вокалната и консонантската хармонија во турскиот јазик. Според вокалната хармонија, ако во последниот слог на зборот се наоѓа една од тврдите самогласки (a, ı, o, u), се додаваат глаголските наставки со соодветна тврда самогласка, а доколку во последниот слог на зборот се наоѓа една од меките самогласки (e, i, ö, ü), се додаваат глаголските наставки со соодветна мека самогласка. Пр. bahardır (мак. пролет е), yıldızdır (мак. ѕвезда е), ondur (мак. десет е), tuzdur (мак. сол е), tepedir (мак. врв е), iyidir (мак. добар е), göldür (мак. езеро е), güçlüdür (мак. силен е). Според консонантската хармонија, доколку именскиот вид збор завршува со безвучна согласка (ç, f, h, k, p, s, ş, t), се додаваат глаголските наставки што почнуваат со безвучна согласка. Пр. gençtir (мак. млад е), zayıftır (мак. слаб е), sabahtır (мак. утро е), küçüktür (мак. мал е), kasaptır (мак. месар е), ofistir (мак. канцеларија е), taştır (мак. камен е), buluttur (мак. облак е). Во овој труд ќе бидат анализирани помошниот глагол сум во македонскиот јазик и помошниот глагол i- во турскиот јазик со именки и именски видови зборови односно во именскиот прирок. 2. Сегашно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик и сегашно и сегашно-идно време од помошниот глагол i- во турскиот јазик Сегашно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се пишува одделно од именките и од именските видови зборови. Глаголот i- во турскиот јазик има иста форма за сегашно и за сегашноидно време и само кај овие времиња се пишува слеано. На именски видови зборови што завршуваат со согласка, i- директно се додава, а додека на тие што завршуваат со самогласка во прво лице еднина и множина, прво се вметнува согласката /-y-/. Пр. öğretmen-im (мак. наставник сум); öğrenci-(y)im (мак. ученик сум). Трето лице еднина од глаголот i- може, но не мора да се употребува во потврдна, негативна и во прашална форма. Тоа формално и кога нема да се употреби, успева да ја сочува својата функција. Пр. аkıllıdır / akıllı (мак. умен e); akıllı değildir / akıllı değil (мак. не е умен); akıllı mıdır? / akıllı mı? (мак. дали е умен?). Глаголската наставка i- се јавува со повеќе варијанти поради вокалната и консонантската хармонија во турскиот јазик. Помошниот глагол сум и помошниот глагол i- ги имаат следните форми за трите лица во еднина и во множина во сегашно време: 671

Сегашно време од сум во македонскиот јазик Сегашно и сегашно-идно време од i- во турскиот јазик i- Fiilinin Şimdiki ve Geniş Zamanı слеано пишување на i- Еднина 1. лице сум -(y)ım, -(y)im, -(y)um, -(y)üm 2. лице си -sın, -sin, -sun, -sün 3. лице е ø, -dır, -dir, -dur, -dür, -tır, -tir, -tur, -tür Множин а 1. лице сме -(y)ız, -(y)iz, -(y)uz, -(y)üz 2. лице сте -sınız, -siniz, -sunuz, -sünüz 3. лице се -dırlar, -dirler, -durlar, -dürler, -tırlar, -tirler, -turlar, - türler Кај сите форми на сегашно време од глаголот сум суфиксот е слеан со коренот, за разлика од оние на минато определено, минато неопределено и идно време кои можат морфолошки да се расчленат на корен или на основа и наставка за лице или за време. Истата состојба се согледува и кај сите форми на сегашно и сегашно-идно време од глаголската наставка i- во турскиот јазик, каде што суфиксот е слеан со коренот, а додека кај минато определено, минато неопределено време и кај условен начин, може да се пишува слеано или разделено и да се анализира на корен или основа, наставка за време или начин и наставка за лице. Потврдна форма од сум Потврдна форма од i- Јас сум доктор. Ben doktorum. Ти си доктор. Sen doktorsun. Тој е доктор. O doktor(dur). Ние сме доктори. Вие сте доктори. Тие се доктори. Biz doktoruz. Siz doktorsunuz. Onlar doktordurlar. Негативната форма од помошниот глагол сум во сегашно време се образува со негацијата не, а негативната форма од глаголската наставка i- во сегашно и во сегашно-идно време, со партикулата değil (прев. мак. не). Негацијата değil се пишува слеано со глаголската наставка i-. Негативна форма од сум Негативна форма од i- 672

Јас не сум доктор. Ти не си доктор. Тој не е доктор. Ние не сме доктори. Вие не сте доктори. Тие не се доктори. Ben doktor değilim. Sen doktor değilsin. O doktor değil(dir). Biz doktor değiliz. Siz doktor değilsiniz. Onlar doktor değildirler. Прашалната форма во сегашно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик може да се гради со прашалните партикули: дали, зар(ем) и ли. Пр. Дали јас сум доктор? Зарем јас сум доктор? Зар јас сум доктор? Јас доктор ли сум? Прашалната форма во сегашно и во сегашно-идно време од глаголската наставка i- во турскиот јазик се изразува со помош на прашалната наставка (тур. soru eki) mı, mi, mu, mü која, иако се пишува одделно од именката, подлежи на законот за вокална хармонија. Прашалната партикула mı, mi, mu, mü се пишува слеано со глаголската наставка i-. Пр. Ben doktor muyum? (мак. Дали јас сум доктор?) Прашална форма од сум Прашална форма од i- Дали сум јас доктор? Дали си ти доктор? Дали е тој доктор? Јас доктор ли сум? Ти доктор ли си? Тој доктор ли е? Ben doktor muyum? Sen doktor musun?. O doktor mu(dur)? Дали сме ние доктори? Дали сте вие доктори? Дали се тие доктори? Ние доктори ли сме? Вие доктори ли сте? Тие доктори ли се? Biz doktor muyuz? Siz doktor musunuz? Onlar doktor mudurlar? 3. Минато определено време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик и минато определено време од помошниот глагол i- во турскиот јазик Минато определено време од помошниот глагол сум, во македонскиот јазик е помошниот глагол бе, кој се пишува одделно од именските видови зборови. Пр. Тој беше фин. Бе е лексички помошен глагол бидејќи има морфолошка структура составена од корен или основа и од наставка за лице или време. Минато определено време од помошниот глагол i-, во турскиот јазик, може да се пишува разделено или слеано. Пр. Sen çalışkan idin. / Sen çalışkandın. мак. Ти бешe работлив. Минато определено време од глаголската наставка i-, кога се пишува слеано, се јавува со повеќе 673

варијанти поради вокалната и консонантската хармонија во турскиот јазик. Помошниот глагол сум и i- ги имаат следните форми за трите лица во еднина и во множина во минато определено време: Минато определено време од сум во мак. јаз. Еднина Минато определено време од i- во турскиот јазик i- Fiilinin Belirli Geçmiş Zamanı разделено и слеано пишување на i- разде Слеано -лено 1. лице бев i-di-m -dım, -dim, -dum, -düm, -tım, -tim, -tum, -tüm 2. лице беше i-di-n -dın, -din, -dun, -dün, -tın, -tin, -tun, -tün 3. лице беше i-di-ø -dı, -di, -du, -dü, -tı, -ti, -tu, -tü Множина 1. лице бевме i-di-k -dık, -dik, -duk, -dük, -tık, -tik, -tuk, -tük 2. лице бевте i-diniz 3. лице беа i-diler -dınız, -diniz, -dunuz, -dünüz, -tınız, -tiniz, -tunuz, -tünüz -dılar, -diler, -dular, -düler, -tılar, -tiler, -tular, - tüler На именските видови зборови што завршуваат со звучна согласка, директно се додаваат варијантите на наставките што почнуваат со звучна согласка (пр. yazardınız мак. бевте писател), а додека на тие што завршуваат со безвучна согласка, се додаваат варијантите што почнуваат со безвучна согласка (пр. avukattım мак. бев адвокат). Именските видови зборови што завршуваат на самогласка, ги примаат истите наставки како именските видови зборови што завршуваат на звучна согласка според вокалната хармонија, но пред нив се јавува согласката (-y-). Пр. güçlü idiler / güçlüydüler. мак. беа силни. Потврдна форма од сум Јас бев млад. Ти беше млад. Тој беше млад. / Taa беше млада. / Тоа беше младо. Потврдна форма од i- разделено пишување на i- Ben genç idim. Sen genç idin. O genç idi. слеано пишување на i- Ben gençtim. Sen gençtin. O gençti. Ние бевме млади. Вие бевте млади. Тие беа млади. Biz genç idik. Siz genç idiniz. Onlar genç idiler. 674 Biz gençtik. Siz gençtiniz. Onlar gençtiler.

Негативната форма во македонскиот јазик се изразува со негацијата не, а во турскиот јазик со помош на негацијата değil (прев. мак. не) која може да се пишува разделено или слеано со i-. Негативна форма од сум Јас не бев млад. Ти не беше млад. Тој не беше млад. / Taa не беше млада. / Тоа не беше младо. Ние не бевме млади. Вие не бевте млади. Тие не беа млади. Негативна форма од i- разделено пишување на i- Ben genç değil idim. Sen genç değil idin. O genç değil idi. Biz genç değil idik. Siz genç değil idiniz. Onlar genç değil idiler. слеано пишување на i- Ben genç değildim. Sen genç değildin. O genç değildi. Biz genç değildik. Siz genç değildiniz. Onlar genç değildiler. Прашална форма од помошниот глагол сум во македонскиот јазик може да се гради со прашалните партикули: дали, зар(ем) и ли. Пр. Дали јас бев млад? Зарем јас бев млад? Зар јас бев млад? Јас млад ли бев? Прашалната форма од помошниот глагол i- во турскиот јазик се изразува со помош на прашалната партикула mı, mi, mu, mü која може да пишува разделено или слеано со i- Пр. Ben genç mi idim? / Ben genç miydim? Дали јас бев млад? Дали ти беше млад? Дали тој беше млад? / Дали тaa беше млада? / Дали тоа беше младо? Дали ние бевме млади? Дали вие бевте млади? Дали тие беа млади? Прашална форма од сум Јас бев ли млад? Ти беше ли млад? Тој беше ли млад? / Taa беше ли млада? / Тоа беше ли младо? Ние бевме ли млади? Вие бевте ли млади? Тие беа ли млади? Прашална форма од i- разделено пишување на i- слеано пишување на i- 675

Ben genç mi idim? Sen genç mi idin? O genç mi idi? Biz genç mi idik? Siz genç mi idiniz? Onlar genç mi idiler? Ben genç miydim? Sen genç miydin? O genç miydi? Biz genç miydik? Siz genç miydiniz? Onlar genç miydiler? Помошниот глагол сум во македонскиот јазик има форма за минато определено несвршено време, а нема одделна форма за минато определено свршено време. 4. Минато неопределено време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик и минато неопределено време од помошниот глагол i- во турскиот јазик Минато неопределено време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се пишува одделно од именските видови зборови. Пр. Таа била секретарка. Минато неопределено време од помошниот глагол i- во турскиот јазик може да се пишува разделено или слеано. Пр. O, çevirmen imiş. O, elçi imiş. / O, çevirmenmiş. O elçiymiş. мак. Тoj бил преведувач. Тој бил амбасадор. Минато неопределено време од помошниот глагол сум и i- ги имаат следните форми за трите лица во еднина и во множина: Минато неопределено време од сум во мак. јаз. Еднина Минато неопределено време од i- во турскиот јазик i- Fiilinin Belirsiz Geçmiş Zamanı разделено и слеано пишување на i- разде- слеано лено 1. лице сум бил, -а, -о i-miş-im -mışım, -mişim, -muşum, -müşüm 2. лице си бил, -а, -о i-miş-sin -mışsın, -mişsin, -muşsun, -müşsün 3. лице бил, -а, -о i-miş-ø -mış, -miş, -muş, -müş Множина 1. лице сме биле i-miş-iz -mışız, -mişiz, -muşuz, -müşüz 2. лице сте биле i-mişsiniz -mışsınız, -mişsiniz, -muşsunuz, - müşsünüz 3. лице биле i-miş-ler -mışlar, -mişler, -muşlar, -müşler Минато неопределено време од глаголската наставка i- кога се пишува слеано се јавува со повеќе варијанти поради вокалната 676

хармонија во турскиот јазик. На именските видови зборови што завршуваат на согласка директно им се додава наставката (пр. memurmuşuz мак. сме биле службеници), додека кај зборови што завршуваат на самогласка пред наставката се јавува согласката (-y-) (пр. gazeteciymişler. мак. биле новинари.). Потврдна форма од сум Јас сум бил прв. Ти си бил прв. Тој бил прв. / Таа била прва./ Тоа било прво. Ние сме биле први. Вие сте биле први. Тие биле први. Потврдна форма од i- разделено пишување на i- Ben birinci imişim. Sen birinci imişsin. O birinci imiş. Biz birinci imişiz. Siz birinci imişsiniz. Onlar birinci imişler. слеано пишување на i- Ben birinciymişim. Sen birinciymişsin. O birinciymiş. Biz birinciymişiz. Siz birinciymişsiniz. Onlar birinciymişler. Негативната форма од минато неопределено време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се изразува со негацијата не, а во турскиот јазик со партикулата değil (прев. мак. не) која може да се пишува разделено или слеано со i-. Пр. мак. Вие не сте биле музичари. тур. Siz muzisyen değil imişsiniz. / Siz müzisyen değilmişsiniz. Негативна форма од сум Јас не сум бил прв. Ти не си бил прв. Тој не бил прв. / Taa не била прва. / Тоа не било прво. Ние не сме биле први. Вие не сте биле први. Тие не биле први. Негативна форма од i- разделено пишување на i- Ben birinci değil imişim. Sen birinci değil imişsin. O birinci değil imiş. Biz birinci değil imişiz. Siz birinci değil imişsiniz. Onlar birinci değil imişler. слеано пишување на i- Ben birinci değilmişim. Sen birinci değilmişsin. O birinci değilmiş. Biz birinci değilmişiz. Siz birinci değilmişsiniz. Onlar birinci değilmişler. 677

Прашалната форма во минато неопределено време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се гради со прашалните партикули: дали, зар(ем) и ли. Пр. Дали тој бил архитект? Зарем тој бил архитект? Тој ли бил архитект? Прашалната форма од глаголската наставка i- во турскиот јазик се изразува со помош на прашалната партикула mı, mi, mu, mü која може да се пишува разделено или слеано со i-. Пр. тур. O yargıç mı imiş? / O, yargıç mıymış? мак. Дали тој бил судија? Зарем тој бил судија? Тој ли бил судија? Дали јас сум бил прв? Дали ти си бил прв? Дали тој бил прв? / Дали таа била прва?/ Дали тоа било прво? Прашална форма од сум Јас ли сум бил прв? Ти ли си бил прв? Тој ли бил прв? / Таа ли била прва? / Тоа ли било прво? Дали ние сме биле први? Ние ли сме биле први? Дали вие сте биле први? Вие ли сте биле први? Дали тие биле први? Тие ли биле први? Прашална форма од i- разделено пишување на i- слеано пишување на i- Ben birinci miymişim? Sen birinci miymişsin? O birinci miymiş? Ben birinci mi imişim? Sen birinci mi imişsin? O birinci mi imiş? Biz birinci mi imişiz? Siz birinci mi imişsiniz? Onlar birinci mi imişler? Biz birinci miymişiz? Siz birinci miymişsiniz? Onlar birinci miymişler? 5. Идно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик Идното време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик има две форми. Првата форма се образува со честичката ќе и формите за сегашно време од помошниот глагол сум. Пр. Ние ќе сме работници. Втората форма се гради со честичката ќе и формите за сегашно време од глаголот бе кој е близок по значење на глаголот сум. Идното време од помошниот глагол сум ги има следните форми за трите лица во еднина и во множина: Идно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик Еднина 1. лице ќе сум ќе бидам 2. лице ќе си ќе бидеш 678

3. лице ќе е ќе биде Множина 1. лице ќе сме ќе бидеме 2. лице ќе сте ќе бидете 3. лице ќе се ќе бидат Јас ќе сум среќен. Ти ќе си среќен. Тој ќе е среќен. Ние ќе сме среќни. Вие ќе сте среќни. Тие ќе се среќни. Потврдна форма од сум Јас ќе бидам среќен. Ти ќе бидеш среќен. Тој ќе биде среќен. Ние ќе бидеме среќни. Вие ќе бидете среќни. Тие ќе бидат среќни. Негативната форма во идно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се изразува со негацијата не. Пр. Јас не ќе сум инженер. / Јас нема да бидам инженер. Јас не ќе сум среќен. Ти не ќе си среќен. Тој не ќе е среќен. Негативна форма од сум Јас нема да бидам среќен. Ти нема да бидеш среќен. Тој нема биде среќен. Ние не ќе сме среќни. Вие не ќе сте среќни. Тие не ќе се среќни. Ние нема да бидеме среќни. Вие нема да бидете среќни. Тие нема да бидат среќни. Прашална форма во идно време од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се гради со прашалните партикули: дали, зар(ем) и ли. Поради големиот број прашални партикули и двете форми за идно време од помошниот глагол сум, се јавуваат бројни прашални форми. Пр. Дали Вие ќе сте министер? / Зарем Вие ќе сте министер? / Вие ли ќе сте министер? / Дали Вие ќе бидете министер? / Зарем Вие ќе бидете министер? / Вие ли ќе бидете министер? Прашална форма од сум 679

Дали јас ќе сум среќен? Дали ти ќе си среќен? Дали тој ќе е среќен? Дали ние ќе сме среќни? Дали вие ќе сте среќни? Дали тие ќе се среќни? Јас ли ќе бидам среќен? Ти ли ќе бидеш среќен? Тој ли ќе биде среќен? Ние ли ќе бидеме среќни? Вие ли ќе бидете среќни? Тие ли ќе бидат среќни? Во турскиот јазик нема идно време од помошниот глагол i-, но формата за сегашно и за сегашно-идно време може да се користи и за изразување блиска иднина. Пр. тур. Ben tedbirliyim. прев. мак. Јас сум претпазлив. / Јас ќе сум претпазлив. Во турскиот јазик постои и помошниот глагол ol- што е еквивалент на глаголот биде во македонскиот јазик, но никогаш во турската граматика не се користи за изразување идно време од помошниот глагол i- бидејќи може да ги прими наставките за сите времиња. Пр. Ben tedbirli olurum. / Ben tedbirli olacağım. прев. мак. Јас ќе бидам претпазлив. 6. Можен начин од помошниот глагол сум во македонскиот јазик Можниот начин од помошниот глагол сум во македонскиот јазик се образува со честичката би и глаголската л-форма на глаголот бе. Пр. Тоа би било разгалено. Промената на можниот начин од помошниот глагол сум во трите лица во еднина и во множина е следнава: Можен начин од помошниот глагол сум во македонскиот јазик Еднина потврдна форма од негативна форма од сум сум 1. лице би бил Јас би бил мирен. Јас не би бил мирен. 2. лице би бил Ти би бил мирен. Ти не би бил мирен. 3. лице би бил, би била, би било Тој би бил мирен. Таа би била мирна. Тоа би било мирно. Тој не би бил мирен. Таа не би била мирна. Тоа не би било мирно. Множина 1. лице би биле Ние би биле мирни. Ние не би биле мирни. 2. лице би биле Вие би биле мирни Вие не би биле мирни. 3. лице би биле Тие би биле мирни. Тие не би биле мирни. Негативната форма од можниот начин од помошниот глагол сум се изразува со честичката не. Пр. Јас не би бил психолог. 680

Прашалната форма од можниот начин од помошниот глагол сум се гради со прашалните партикули: дали, зар(ем) и ли. Пр. Дали таа би била балерина? Зарем таа би била балерина? Зар таа би била балерина? Таа ли би била балерина? Дали таа ќе биде балерина? Зарем таа ќе биде балерина? Таа ли ќе биде балерина? Дали јас би бил мирен? Дали ти би бил мирен? Дали тој би бил мирен? Дали таа би била мирна? Дали тоа би било мирно? Прашална форма од сум Јас ли ќе бидам мирен? Ти ли ќе бидеш мирен? Тој ли ќе биде мирен? Таа ли ќе биде мирна? Тоа ли ќе биде мирно? Дали ние би биле мирни? Дали вие би биле мирни? Дали тие би биле мирни? Ние ли ќе бидеме мирни? Вие ли ќе бидете мирни? Тие ли ќе бидат мирни? Во турскиот јазик нема можен начин од помошниот глагол i-, но постојат сложени глаголи и сложени времиња кои можат да се користат како приближни корелати на можниот начин од помошниот глагол сум во македонскиот јазик. Пр. мак. Вие би биле критичар. прев. тур. Siz eleştirmen olabilirsiniz. 7. Условен начин од помошниот глагол i- во турскиот јазик Условниот начин од помошниот глагол i- во турскиот јазик може да се пишува разделено и слеано. Пр. iyimser isem / iyimsersem (прев. мак. ако сум оптимист). При слеаното пишување, наставката директно се додава на именските видови зборови што завршуваат со согласка (пр. olgunsa прев. мак. ако е зрел), додека кај тие што завршуваат со самогласка во сите лица, се јавува согласката /-y-/ (пр. güçlüysem, güçlüysen, güçlüyse, güçlüysek, güçlüyseniz, güçlüyseler: прев. мак. ако сум силен, ако си силен, ако е силен, ако сме силни, ако сте силни, ако се силни). Условниот начин од помошниот глагол i- ги има следните форми за трите лица во еднина и во множина: Условен начин од помошниот глагол i- во турскиот јазик i- Fiilinin Dlek-Şart Şekli разделено и слеано пишување на превод imek Еднина разделено Слеано 1. лице i-se-m -sam, -sem ако сум 681

2. лице i-se-n -san, -sen ако си 3. лице i-se-ø -sa, -se ако е Множина 1. лице i-se-k -sak, -sek ако сме 2. лице i-se-niz -sanız, -seniz ако сте 3. лице i-se-ler -salar, -seler ако се Глаголската наставка i- кога се пишува слеано се јавува со две варијанти (-sa, -se) поради вокалната хармонија во турскиот јазик. Пр. ilginçse (прев. мак. ако е интересен), unutkansa (прев. мак. ако е заборавлив). Потврдна форма од i- разделено слеано пишување на i- пишување на i- Ben iyimser isem Ben iyimsersem Sen iyimser isen Sen iyimsersen O iyimser ise O iyimserse Превод Ако јас сум оптимист Ако ти си оптимист Ако тој е оптимист Ако таа е оптимист Ако тоа е оптимист Biz iyimser isek Siz iyimser iseniz Onlar iyimser iseler Biz iyimsersek Siz iyimserseniz Onlar iyimserseler Ако ние сме оптимисти Ако вие сте оптимисти Ако тие се оптимисти Негативната форма од помошниот глагол i- се образува со негацијата değil (прев. мак. не). i- може да се пишува разделено или слеано со негацијата değil. Негативна форма од i- разделено пишување на i- Ben iyimser değil isem Sen iyimser değil isen O iyimser değil ise Biz iyimser değil isek Siz iyimser değil iseniz Onlar iyimser değil iseler слеано пишување на i- Ben iyimser değilsem Sen iyimser değilsen O iyimser değilse Biz iyimser değilsek Siz iyimser değilseniz Onlar iyimser değilseler 682 Превод Ако јас не сум оптимист Ако ти не си оптимист Ако тој не е оптимист Ако таа не е оптимист Ако тоа не е оптимист Ако ние не сме оптимисти Ако вие не сте оптимисти Ако тие не се оптимисти

Прашалната форма од условниот начин од помошниот глагол i- се образува со варијантите mı, mi од прашалната партикула (прев. мак. дали, ли, зарем). Прашалната партикула mı, mi се пишува разделено по условниот начин од помошниот глагол i-. Пр. Zenginseler mi? Vicdanlıysalar mı? (прев. мак. Дали ако се богати? Дали ако се совесни?). Прашална форма од i- разделено слеано пишување пишување на i- на i- Ben iyimser isem mi? Ben iyimsersem mi? Sen iyimser isen mi? Sen iyimsersen mi? O iyimser ise mi? O iyimserse mi? Biz iyimser isek mi? Siz iyimser iseniz mi? Onlar iyimser iseler mi? Biz iyimsersek mi? Siz iyimserseniz mi? Onlar iyimserseler mi? Превод Ако јас сум оптимист ли? Ако ти си оптимист ли? Ако тој е оптимист ли? Ако таа е оптимист ли? Ако тоа е оптимист ли? Ако ние сме оптимисти ли? Ако вие сте оптимисти ли? Ако тие се оптимисти ли? 8. Заклучок Во македонскиот јазик постојат сегашно време, минато определено време, минато неопределено време, идно време и можен начин од помошниот глагол сум. Во турскиот јазик има сегашно и сегашно-идно време, минато определено време, минато неопределено време и условен начин од помошниот глагол i-. Парадигмите на сум во македонскиот јазик и на i- во турскиот јазик можеме да ги претставиме на следниот начин: сум i- 1. л. едн. сег. вр. сум -(y)ım, -(y)im, -(y)um, -(y)üm 2. л. едн. сег. вр. си -sın, -sin, -sun, -sün 3. л. едн. сег. вр. е ø, -dır, -dir, -dur, -dür, -tır, -tir, -tur, - tür 1. л. мн. сег. вр. сме -(y)ız, -(y)iz, -(y)uz, -(y)üz 2. л. мн. сег. вр. сте -sınız, -siniz, -sunuz, -sünüz 683

3. л. мн. сег. вр. се -dırlar, -dirler, -durlar, -dürler, -tırlar, -tirler, -turlar, -türler 1. л. едн. мин. опр. вр. бев idim -dım, -dim, -dum, -düm, -tım, -tim, -tum, -tüm 2. л. едн. мин. опр. вр. беше idin -dın, -din, -dun, -dün, -tın, -tin, -tun, -tün 3. л. едн. мин. опр. вр. беше i-di-ø -dı, -di, -du, -dü, -tı, -ti, -tu, -tü 1. л. мн. мин. опр. вр. бевме idik -dık, -dik, -duk, -dük, -tık, -tik, -tuk, -tük 2. л. мн. мин. опр. вр. бевте idiniz -dınız, -diniz, -dunuz, - dünüz, -tınız, -tiniz, -tunuz, - 3. л. мн. мин. опр. вр. tünüz беа idiler -dılar, -diler, -dular, - düler, -tılar, -tiler, -tular, -tüler 1. л. едн. мин. неопр. вр. 2. л. едн. мин. неопр. вр. 3. л. едн. мин. неопр. вр. 1. л. мн. мин. неопр. вр. 2. л. мн. мин. неопр. вр. 3. л. мн. мин. неопр. вр. 1. л. едн. идно вр. 2. л. едн. идно ќе си ќе бидеш - вр. 3. л. едн. идно ќе е ќе биде - вр. 1. л. мн. идно вр. ќе сме ќе бидеме - 2. л. мн. идно вр. ќе сте ќе бидете - 3. л. мн. идно вр. ќе се ќе бидат - сум бил, -а, -о imişim -mışım, -mişim, -muşum, -müşüm си бил, -а, -о imişsin -mışsın, -mişsin, -muşsun, -müşsün бил, -а, -о imiş-ø -mış, -miş, -muş, -müş сме биле imişiz -mışız, -mişiz, -muşuz, -müşüz сте биле imişsiniz -mışsınız, -mişsiniz, -muşsunuz, -müşsünüz биле imişler -mışlar, -mişler, -muşlar, -müşler ќе сум ќе бидам - 1. л. едн. мож. би бил - нач. 2. л. едн. мож. би бил - нач. 3. л. едн. мож. би бил, би била, - нач. би било 1. л. мн. мож. би биле - 684

нач. 2. л. мн. мож. би биле - нач. 3. л. мн. мож. би биле - нач. 1. л. едн. усл. - isem -sam, -sem нач. 2. л. едн. усл. - isen -san, -sen нач. 3. л. едн. усл. - ise-ø -sa, -se нач. 1. л. мн. усл. нач. - isek -sak, -sek 2. л. мн. усл. нач. - iseniz -sanız, -seniz 3. л. мн. усл. нач. - iseler -salar, -seler Од парадигмите на сум во македонскиот јазик и на i- во турскиот јазик можеме да согледаме дека идното време и можниот начин од помошниот глагол сум во македонскиот јазик немаат свој еквивалент кај помошниот глагол i- во турскиот јазик, а условниот начин од помошниот глагол i- во турскиот нема свој еквивалент кај помошниот глагол сум во македонскиот јазик. Од парадигмата на сум во македонскиот јазик може да се заклучи дека во традиционалната парадигма на помошниот глагол сум, покрај глаголот сум во тесна смисла на зборот, којшто е функционален, оперира и глаголот бе, којшто ги има сите синтагматски особини на лексичките глаголи, и еден гол корен, е, којшто оперира како функционален помошен глагол глаголска клитика за трето лице еднина... (Олга Мишеска Томиќ, 1997: 349). Парадигмата на i- во турскиот јазик води кон заклучокот дека во неа се јавува единствено помошниот глагол i- којшто функционира како функционален помошен глагол кој само во сегашно и сегашно-идно време се употребува слеано како наставка, а во другите примери може да се применува разделено и слеано. На морфолошко ниво, помошниот глагол сум во македонскиот јазик и помошниот глагол (глаголска наставка) i- во турскиот јазик немаат самостојно полно значење, туку имаат функција на помошен глагол. На синтаксичко ниво, помошниот глагол сум во македонскиот јазик и помошниот глагол (глаголската наставка) i- во турскиот јазик, заедно со именскиот вид збор, се во состав на именскиот прирок. Како именски дел на именскиот прирок и во двата јазика најчесто се застапени придавки (Таа е весела. Таа е наша. Taa e втора. Таа е 685

златна. тур. O, neşelidir. O, bizimdir. O, ikincidir. O, altındır.), именки (Јас сум аптекар. тур. Ben eczacıyım.), заменки (Палаво е тоа. тур. Yaramaz odur.), броеви (Вие сте тројца. тур. Siz üçsünüz.) и прилози (Вие сте многу. тур. Siz çoksunuz.). Во македонскиот јазик, на синтаксичко ниво, за сум се употребува друг термин, а во турскиот јазик за i- се применуваaт истите термини. На синтаксичко ниво, сум се јавува во улога на глагол-врска (глагол-копула) во глаголскоименскиот прирок (Лилјана Минова-Ѓуркова, 2000: 189). Глаголскоименскиот прирок се состои од глагол-врска и именски дел. Именскиот дел на глаголско-именскиот прирок ги носи содржината и значењето на прирокот кој изразува одредени карактеристики за подметот. Познавањето на функцијата и на примената на помошниот глагол сум во македонскиот јазик и на помошниот глагол (глаголската наставка) i- во турскиот јазик, на морфолошко и на синтаксичко ниво, им овозможува на корисниците да пишуваат коректни текстови и да прават солидни преводи на двата јазика. Кратенки: едн. еднина вр. време јаз. јазик л. лице мак. македонски мин. минато мож. можен мн. множина нач. начин неопр. опр. пр. прев. сег. тур. прев. усл. неопределено определено пример превод сегашно турски превод условен Литература: Ахмед, Октај. 2008. Вовед во морфологија на турскиот јазик. Филолошки факултет Блаже Конески : Скопје. Бојковска, Стојка; Ѓуркова, Минова Лилјана; Пандев, Димитар; Цветковски, Живко. 2008. Општа граматика на македонскиот јазик. Просветно дело: Скопје. Ѓуркова Минова, Лилјана. 2000. Синтакса на македонскиот јазик. Магор: Скопје. Ergin, Muharrem. 1998. Türk Dil Bilgisi. Bayrak: İstanbul. Кепески, Круме. 1985. Граматика на македонскиот литературен јазик. Просветно дело: Скопје. Конески, Блаже. 1987. Граматика на македонскиот литературен јазик. Култура: Скопје. Korkmaz, Zeynep. 2009. Türkiye Türkçesi Grameri. Türk Dil Kurumu Yayınları: Ankara. 686

Панзова, Виолета. 1996. Универзалната граматика и македонскиот јазик. Епоха: Скопје. Саздов, Симон. 2008. Современ македонски јазик 2. Табернакул: Скопје. Томиќ Мишеска Олга. 1997. Помошниот глагол сум и има. во Педесет години на македонската наука за јазикот. МАНУ: Скопје. Христовски, Александар. 1995. Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје. Цветковски, Живко. 2001. Сум како полнозначен глагол? во Зборник на трудови од собирот Македонската лексикологија и лексикографија. Институт за македонски јазик Крсте Мисирков : Скопје. 687