Драгана АМЕДОСКИ ЗАКУП РИБОЛОВА ДУНАВСКЕ МОРУНЕ У XVI ВЕКУ

Transkript

1 МЕШОВИТА ГРАЂА, XXVII, стр (2006) MISCELLANEA, XXVII, pp (2006) Оригинални научни рад УДК 799 ( ) (093) 15 Драгана АМЕДОСКИ ЗАКУП РИБОЛОВА ДУНАВСКЕ МОРУНЕ У XVI ВЕКУ Риболов је код Османлија био врло значајна привредна грана. Приходи од риболова спадали су у регално право и султан је могао да их да у закуп, задржавајући део улова за себе. 1 Риболов је нарочито био развијен на простору ђердапског дела Дунава. 2 Најважнија риболовна област налазила се на територији видин-ског санџака, у пределу од ушћа Поречке реке до ушћа Тимока на Дунаву. Приходи од риболова чинили су једну закупну јединицу, односно мукату, која се налазила на територији фетисламске нахије. 3 У XVI веку фетисламска муката је припадала султанском хасу, да би средином XVIII века (1741. године) била припојена вакуфу његове библиотеке и имарета код Велике Аја Софије. 4 Tри документа која саопштавамо представљају део пописа муката који се чува у Архиву Председништва владе у Истанбулу, у архивској серији Maliyeden müdevver под бројем 6148, на странама Сви су тематски повезани и тичу се закупа 1 Д. Бојанић Лукач Т. Катић, Османска документа о продаји турских имања кнезу Милошу Обреновићу, Мешовита грађа, XXVI ( 2005), О. Зиројевић, Риболов на средњем Дунаву (XVI и XVII век), Зборник за историју Матице српске, 49 (1994), Д. Бојанић Лукач Т. Катић, нав. дело, Р. Тричковић, Два турска пописа Крајине и Кључа из године, Мешовита грађа II (1973), 244. (према Д. Бојанић Лукач Т. Катић, нав. дело, 16). 273

2 риболова моруне, врло квалитетне рибе чувене по величини и богатству икром, која се на Дунаву ловила помоћу посебних риболовних справа гарди. 5 Акта су састављена на шеријатском суду у Кладову (Фетисламу) 1582/83. године, поводом молбе Хусејина, становника Кладова, да преузме закуп риболова моруне на територији видинског санџака од претходног закупца Јеврејина Абрахама, под условом повећања закупнине. То су копија уговора о јемству, заведеног у кладовски сиџил, којим десет лица потврђује Хусејинову платежну способност, и представка кладовског кадије којом се од централне власти тражи да изда берат којим ће се Хусејин потврдити као нови закупац. Из докумената се види да је главна обавеза закупца риболовне мукате била да држави предаје четвртину улова, што је иначе било регулисано и посебним законским одредбама. 6 Овај вид опорезивања уловљене рибе задржао се и касније у XVIII и XIX веку. 7 Према датуму и садржини може се закључити да је документ на 39. страни први написан, па зато њега прво саопштавамо. 8 На страни 38. изнад основног текста документа су накнадно унете белешке написане сијакатом, које доносимо на крају документа, као и решење Хусејинове молбе, које се по рукопису и мастилу разликује од осталог текста. Значај ових докумената је у обиљу података које пружају о процедури и условима закупа, платама закупаца који путем еманета држе свој положај, њиховој етничкој припадности, разлозима смене итд. Такође се из докумената види да је 80-их 5 T. Katić, Garde na Dunavu od XVI do XX veka, Jugoslovenski istorijski časopis, XXXIV, 1-2 (2001), 48. Моруне је највише било у Дунаву, али и у Сави и Морави. О. Зиројевић, нав. дело, Према османским законима, од моруне уловљене у гардама узимала се четвртина, док се од оне која долази из вирова узимала прва и последња четвртина. D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974, 58, VII, VIII; 61, VII, VIII; 7 То се јасно може видети из докумената саопштених у Д. Бојанић Лукач Т. Катић, нав. дело. 8 Приликом повезивања архивске књиге, овај акт, написан на папиру малог формата, уметнут је у пресавијени лист већег формата, који је погрешно нумерисан као две посебне стране, 38 и 40, а на коме су забележена друга два документа. 274

3 година XVI века Кладово имало најмање три махале и то: махалу Мухамед-пашине џамије, махалу месџида Балабана и махалу месџида Мухамеда Хоџе. Транскрипцијa Hazihi s-sûreti nukilat an il-esli bi-ma rifeti l-fakîr Mahmûd bin Muhammad al-kâdî bi-fethislâm. Mühür: El-vâsik bi l-melik il-hamd еl-fakîr Mahmûd bin Muhammad I [1] Sebeb-i tahrîr-i hurûf budur ki: Kasaba-i Fethislâmda Muhammad Pâşâ Câmi mahallesinde mütemekkin olan Hüseyn bin Memi nâm kimesne [2] meclis-i şeri -i şerîfe gelüp bast-ı kelâm ve tebyîn-i merâm kılup liva-i Vidînde vâki olan rub -i mâhî mukâta asın [3] iltizâm etmek murâd ederin yarâr kefîllerim vardır sicil olunmasın taleb ederin dedikte küfelâsı meclis-i şeri -i [4] şerîfe hâzırun olup mahalle-i mezbûreden Mustafâ bin Musâ ve Muhammad bin Alî Ağa ve Memî bin Mustafâ ve diğer [5] Muhammad bin Alî ve Balabân Mescidî mahallesinden Abdi bin Muhammad ve Ibrâhîm bin Tûrhân ve Tûrhân bin Hızır ve Muhammad Hoca [6] Mescidî mahallesinden Behrâm bin Abdullah ve Karadurâk bin Seyidî ve Ahmed bin Durmuş cem an on nefer kimesne zarar [7] mâla ve noksân kısta kefîl olduk dediklerinden sonra mezbûrûn küfelâ meblag-i merkûmun edâsına kâdırlar mıdır [8] deyü ehl-i vukûftan su âl olundukta her birisi mâldâr ve mütemevvil kimesnelerdir meblagi merkûmun edâsına kâdırlardır deyü [9] ehl-i vukûf haber verdiklerinde mâ-vаkа а gibba üt-tâleb kayd-i sicil olundu. Tahrîren fî evâil-i Şevvâl sene 990. (29.X 7. XI 1582) Şühûd ul-hâl: Mustafâ Hoca al-hatîb, Hızır Halîfa al-imâm, Mustafâ bin Hamza, Ramazân bin Alî, Salih bin Yusuf ve gayruhum. 275

4 II [1] Fethislâm kâdîsi mevlânâ Bedreddîn dâ îlerî arz gönderüp [2] Fethislâm sâkinlerinden Hüseyn bin Memî nâm kimesne gelüp livâ-i Vidînde [3] vâki olan rub -i mâhî-i morîna mukâta ası sene 989. Ramazânî [4] gurresinden Avrâhâm nâm yahûdi uhdesinde yüz elli bin [5] akçede olup mukâta a-ı mezbûrenin zabt ettüği [6] zamânın yerlü yerinden muhâsebesin komak şartile on bin [7] akçe ziyâde ile üç yıla yüz altmış bin akçeye iltizâm [8] edüp ve şart-i hazîne ve mevâcib-i kılâ kemâkân mukarrer olup [9] ve zarar mâla on nefer kimesneleri Fethislâm kâdisi mevlâna Bedreddîn [10] imzâsile kefîl virdüğine süret-i sicill ibrâz edüp ve küfelâsı [11] kefîl oldukları mâlın edâsına kâdırlardır ve mezbûr [12] Hüseyn dâhi emânet uhdesinden gelmeğe kâdır kimesneden deyü [13] ehl-i vukûf haber virmeğin mukâta a-ı mezbûre vech-i meşrûh [14] üzere mezkûre virilmek mâl-i mîrîye enfa olduğun [15] i lâm eder. Emânet-i mukâta a-i rub -i mâhî-i morîna der livâ-i Vidîn der uhde-i Abrâham yahûdi ber vech-i iltizâm. Fî yevm 10 Mevâcib-i kadîm. Fî yevm 10 Tâleb-i gedik Tâleb-i Hüseyn bin Memî an kasaba-i Fethislâm ber vech-i iltizâm ber muceb-i arz-i mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Fethislâm. Fî yevm 10 İltizâm-i mezbûr ki mukâta a-i mezbûre an gurre-i Ramazân sene 989. (29. IX 1581). Fî selase sinin Fî el-ihtisâb mukâta a-i mezbûre an et-târîh al-mezbûr der uhde-i Abrâham yahûdi emîn-i mültezim. Fî selase sinin Ez-ziyâde fî selase sinin Kefîl bi l-mal ber vech-i arz ve sûret-i sicil mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Fetislâm neferen 10. Becihet-i cedîd bi l-cümle-i mâl Tâbi -i kalem-i evvel 276

5 III [1] Ve mültezim-i mezbûr Hüseyn Fethislâm kâdîsi mevlânâ Bedreddînin [2] arz ve sûret-i sicillî mucibince zikr olunân mukâta ayı iltizâm [3] sâbikından on bin akçe ziyâdelik üzere tâlib olup [4] ammâ hızâne-i âmirede olan mukâta a defterine nazar olundukta [5] bazı mukâta âtile âhar mültezimlere fürûht olunduğu mukayyed [6] bulundukta arzî mucibince virilmek muyesser olmamağın [7] mültezim-i mezbûr Hüseyn dîvân-i âliye gelüp mukaddemâ iltizâm eden [8] mültezimlerin ziyâdelerine mahsûb olmak üzere on bin [9] akçe ziyâdelik üzere üç yıla yüz altmış bin akçe [10] iltizâm ve kabûl edüp berât-i şerîf sıdk buyurulmak [11] bâbında inâyet ricâ eder. Vech-i meşrûh üzere berât buyruldu Fî 18. Receb sene 991. (7. VIII 1583) Превод Ово је копија урађена на основу оригинала, са знањем убогог Махмуда сина Мухамеда, кадије у Фетисламу. I Печат: Поуздајући се у хваљеног бога, убоги Махмуд син Мухамеда Повод писању документа је следећи: Особа по имену Хусејин син Мемија, која живи у касаби Фетислам, у махали Мухамед-пашине џамије, дошла је на часни шеријатски скуп, опширно објаснила и изложила своје намере и замолила да закупи мукату четвртине рибе која се налази у видинском санџаку. Пошто је рекао да има корисне јемце и замолио да се заведу у регистар, речени јемци приступили су часном шеријатском скупу. Из поменуте махале: Мустафа син 277

6 Мусе, Мухамед син Али аге, Меми син Мустафе и други Мухамед син Алија; из махале месџида Балабана: Абди син Мухамеда, Ибрахим син Турхана и Турхан син Хизира; из махале месџида Мухамеда Хоџе: Бехрам син Абдулаха, Карадурак син Сејидија и Ахмед син Дурмуша, укупно десет лица. Пошто су рекли да јемче у случају надокнаде штете и мањка рате, зналац је упитао да ли су поменути јемци способни да плате речени износ. Тада је сваки од њих рекао зналцу да су они имућне и добростојеће особе и да могу да плате дату суму. Оно што се догодило уписано је у сиџил после молбе. Написано у првој декади шевала 990. године. (29. X 7. XI 1582) Сведоци чину: хатиб Мустафа Хоџа, имам Хизир Халифа, Мустафа син Хамзе, Рамазан син Алија, Салих син Јусуфа и други. II Кадија Фетислама, онај који се моли за вас, мевлана Бедредин, послао је представку о томе да је особа по имену Хусејин син Мемија, становник Фетислама, дошао [на шеријатски суд] и закупио мукату четвртине рибе моруне која се налази у видинском санџаку, а која је од првог дана рамазана 989. године (29. IX 1581) била под одговорношћу Јеврејина по имену Аврахам за акчи. Хусејин је, под условом да за време док држи поменуту мукату редовно полаже рачун и уз повећање од акчи, закупио на три године за акчи. Одлучено је да као и раније [приход мукате] буде за државну благајну и тврђавске плате. Затим је показана копија сиџила, са потписом фетисламског кадије мевлане Бедредина, о томе да је 10 лица дало јемство за надокнаду штете. Зналац је још известио да су јемци способни да плате износ за који јемче и да је поменути Хусејин способан да прихвати дужност [закупца] путем еманета. Зато се обзнањује да је, ради добробити државног иметка, поменута муката дата реченом на описани начин. [Закуп путем] еманета мукате четвртине рибе моруне у видинском санџаку коју је преузео у дужност закупом Јеврејин 278

7 Абрахам. Дневно 10 [акчи]. Старе плате: дневно 10 [акчи]. Молба Хусејна сина Мемија из касабе Фетислам да [узме у] закуп у складу са представком мевлане Бедредина, фетисламског кадије. Дневно 10 [акчи]. Поменути је закупио речену мукату од првог дана рамазана 989. године (29. IX 1581), на три године за [акчи]. Одговорност за поменуту мукату од реченог датума сноси Јеврејин Абрахам, повереник закупца, коме је допала у дужност. На три године [акчи]. Повећање од 10000[акчи] на три године. Јемац имовином путем представке и копије сиџила мевлане Бедредина, фетисламског кадије; 10 особа. Због новог [закупца јемче] целом имовином. Припада првој канцеларији III Поменути закупац, Хусејин је у складу са представком и копијом сиџила фетисламског кадије мевлане Бедредина, замолио закуп речене мукате с тим да [плати] акчи више [у односу на] ранији. Међутим, када се погледало у дефтер муката који се налази у царској благајни, утврђено је да су неке мукате продате другим закупцима, и да није могуће дати [речену мукату] коју је он замолио. Зато је поменути закупац Хусејин, дошао на високи Диван и замолио милост да му се изда часни берат о томе да је примио и узео у закуп [речену мукату] на три године за акчи, пошто је [платио] акчи више у односу на већину претходних закупаца. 279

8 Заповеђено је да му се изда берат у складу са изложеним. 18. реџепа 991. године. (7. VIII 1583) MAD 6148,

9 MAD 6148, 38,